00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Festival autorskog filma
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Egon Savin: Svet danas vode neobrazovani ljudi koji poništavaju ruske pisce, a to je svetogrđe /foto/

© Sputnik / Lola ĐorđevićEgon Savin
Egon Savin  - Sputnik Srbija, 1920, 11.03.2023
Pratite nas
Oni koji danas žele da ponište vrednost Dostojevskog, Čajkovskog, ruskih velikana, vrše svetogrđe. Ti ljudi nikada nisu čitali Dostojevskog, niti slušali Čajkovskog. Svet danas vode neobrazovani ljudi. To je sve politička zloupotreba, ignorantski odnos prema velikim vrednostima koje su obeležile ovu civilizaciju, kaže za Sputnjik reditelj Egon Savin.
Umetnik u čijoj biografiji je zabeleženo više od stotinu režiranih predstava, posle komada „Tamna je noć“, „Mrešćenje šarana“, „Smrtonosna motoristika“, „Pazarni dan“ i „Svinjski otac“, poduhvatio se najobimnijeg dela Aleksandra Popovića, drame „Razvojni put Bore Šnajdera“ koja će premijeru imati 16. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Istovremeno, za „Orbitu kulture“ najavljuje i rad na predstavi koja je kompilacija romana „Braća Karamazovi“ i „Idiot“, uveren da bez velike literature nema ni velikog pozorišta.
„Uvek se vraćam velikim piscima. Mnogo je veličanstvene literature u knjigama koje nisu pročitane. Dolaze generacije koje ne čitaju ništa. Pozorište će teško opstati bez vraćanja velikim klasicima“, kaže Savin.
O komadima Aleksandra Popovića kaže da su originalni i večno aktuelni, a o piscu, da bi danas, da je živ, pisao socijalne drame, koje su u vezi sa aktuelnom političkom situacijom.
„Nijedan srpski dramski pisac nije napisao toliko komada, a ostao toliko originalan i samosvojan. Bavio se mentalitetom, a on je nepromenljiv. Aca je to znao. Pisao je o malim ljudima koji se dovijaju i gledaju kako na svaki način da prevaziđu neprijatne okolnosti ratova, revolucija, političkih promena, proganjanja. Njegovi likovi uprkos svim nedaćama uspevaju da prežive. Taj narodski vitalizam je izuzetno važan u njegovom delu. On smatra da je narod neuništiv, ali je sposoban da uništava“, objašnjava Savin.

Najzabranjivaniji dramski pisac u Jugoslaviji

Za Aleksandra Popovića sa kojim se družio dugi niz godina ističe da je bio pravi pozorišni čovek:
„Za sebe je govorio - ja nisam dramski već pozorišni pisac. Razlika je velika i ozbiljna. Uvek je prisustvovao probama, ali nije imao ništa protiv kada bih nešto štrihovao ili dopisao. Radovao se svakom pozorišnom procesu i uspesima kojih je bilo mnogo, iako je on najzabranjivaniji dramski pisac u Jugoslaviji. Mnoga njegova dela završila su u bunkeru, pa su igrana kasnije. To je ostavilo traga na Aci, ali je on iz prkosa nastavljao da piše sve provokativnije komade, što će se videti i u 'Razvojnom putu Bore Šnajdera'“.
© Sputnik / Lola ĐorđevićEgon Savin: Danas ima puno ljudi koji nemaju uslova za pristojan život
Egon Savin  - Sputnik Srbija, 1920, 10.03.2023
Egon Savin: Danas ima puno ljudi koji nemaju uslova za pristojan život
A taj komad, napisan 1967. pokazuje kako je „mentalitet pojeo sistem“.
„Ti politički komadi su izvrgavali ruglu sistem. Cela disidentska književnost je nastala na činjenici da sistem ne valja, da ga treba menjati i da će sve procevtati kada dođe jednog dana višepartijski sistem. Mi smo verovali u to da će višepartijski sistem i demokratija doneti blagostanje, a desilo se obratno. Sada je sasvim jasno da je mentalitet taj koji je uspeo da razori tako plemenit sistem kao što je socijalizam. Naravno jednopartijski socijalizam je uvek neka vrsta despotije i danas postoje glasni kritičari svega što su komunizam i socijalizam učinili, a učinili su mnogo“, ističe Savin.

Aca Popović u stanu držao odlivak Lenjina

Napominje i da je Aleksandar Popović celog svog života bio lenjinista:
„Kao mlad preživeo je Drugi svetski rat. Nekoliko godina je proveo na Golom otoku. Bio je pravi levičar lenjinskog kova. U svom stanu je držao odlivak Lenjina. Imao je tešku sudbinu, ali je sa određenim ponosom plaćao cenu svojih ideoloških i literalnih ubeđenja. Vreme devedesetih godina, kada smo se mi družili, za njega je bilo izuzetno tragično, jer je bio i Jugosloven što nije umanjivalo njegovu srpsku pripadnost. Jugoslavija se raspadala u krvavom ratu, zbog čega mu je bilo jako teško, ali uspeli smo da napravimo izvanrednu antiratnu predstavu 'Tamna je noć'“.

Bora Šnajder – čovek za sva vremena

U „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, prema rečima Egona Savina, ima mnogo asocijacija na aktuelan trenutak.
„Promenio sam neke okolnosti. Nije limarska zadruga, nego provincijska skupština opštine. Bora Šnajder je političar, nije više direktor zadruge. Dovija se i uspeva u svakoj situaciji da opstane. On je beskrupulozni hohštapler sa izvesnom dozom harizme i šarma. Uspeva, što uz pomoć ljudi kojima manipuliše, što zahvaljujući političkom haosu i raspadu sistema, da dođe do visoke pozicije. Bora Šnajder je neka vrsta Tomasa Mora, čovek za sva vremena“, ističe naš sagovornik.
Savin naglašava da je Popović bio nepopravljiv optimista i da je verovao u sposobnost naroda da se prilagodi svakoj okolnosti:
„Taj vitalizam je često okrutan. Ljudi rade jedni drugima o glavi, čak i svojim najbližima, da bi opstali i prevazišli okolnosti koje im ne dozvoljavaju da pristojno žive. Danas ima puno ljudi koji nemaju uslova za pristojan život. Socijalni momenat je doveo narod u beznadežnu situaciju i uveren sam da bi Aca Popović danas pisao socijalne drame, ali i one su u vezi sa aktuelnom političkom situacijom, jer su to neodvojive stvari“.

Svaki dobar teatar je i politički i aktuelan

Pozorište se, smatra Savin, ne može odvojiti od politike zato što se bavi pozicijom čoveka u svetu:
„Naš svet je politički svet. To se naročito vidi u poslednje vreme. Živimo u jednom izuzetno podeljenom, rigidnom, jednodimenzionalnom svetu koji ne preza ni od čega da ostvari svoje uske interese. Pozicija čoveka danas u svetu je izuzetno dramatična, a drama je ono što je naš materijal. Od dramske situacije pravimo predstave“.
© Sputnik / Lola ĐorđevićEgon Savin: Živimo u izuzetno podeljenom svetu koji ne preza ni od čega
Egon Savin  - Sputnik Srbija, 1920, 10.03.2023
Egon Savin: Živimo u izuzetno podeljenom svetu koji ne preza ni od čega
Na pitanje da li se Popovićevim delima vraća upravo zbog njihove aktuelnosti, Savin kaže da stvarnost tretira kao povod za pozorište:
„Meni nije stvarnost nešto što se nužno mora teatrom komentarisati, mada uvek tako ispadne. Svaki dobar teatar je i politički i aktuelan, ali nije svaki dovoljno prijemčiv. Živimo u vremenu postdramskog teatra kada ima puno predstava koje takoreći isteruju publiku iz pozorišta. Ja volim kada je pozorište puno i kada ljudi dolaze više puta da gledaju istu predstavu. To je onda pravi uspeh“.
Za Egona Savina pozorište je pobuna i protest:
„Pozorište ukazuje na anomalije društva i na taj način ima tedenciju da provocira i izazove gnev, bunt. Ako nema tu dimenziju, nije pravo pozorište, nego bulevarsko. Pravo pozorište mora da provocira, da ima oštru, satiričnu nit koja prožima delo. Bez socijalne kritike i kritike mentaliteta i ovakve abnormalne ustrojenosti sveta, pozorište nije ono što treba da bude“.
O predstavi koja će biti kompilacija dva romana Dostojevskog - „Braća Karamazovi“ i „Idiot“ kaže da predstavlja veliki dijalog između vernika i nevernika što je jedna od konstanti velikog pisca.
„Nadam se da ću u Narodnom pozorištu u junu otpočeti probe. Još nisam uradio dramatizaciju, ali imam u glavi šta želim. Pred kraj sam svoje karijere i uradio sam preko 100 predstava, ali nisam stigao da uradim dovoljno tih velikih komada velikih pisaca, iako sam želeo“.
Predstava Idiot u Beogradskom dramskom pozorištu - Sputnik Srbija, 1920, 20.02.2023
KULTURA
Ogledalo u kome se vidi i naše vreme: Reditelj Ivica Buljan uoči premijere predstave „Idiot“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala