https://lat.sputnikportal.rs/20230311/cena-sankcija-zasto-ruska-ekonomija-prolazi-bolje-od-nemacke-i-britanske-1152235036.html
Cena sankcija: Zašto ruska ekonomija prolazi bolje od nemačke i britanske
Cena sankcija: Zašto ruska ekonomija prolazi bolje od nemačke i britanske
Sputnik Srbija
Nameravali su oni koji upravljaju Evropskom unijom da zabeleže još jedan simboličan propagandni poen, uglavnom besmislen kao i svaki takav, tako što će... 11.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-11T17:45+0100
2023-03-11T17:45+0100
2023-03-13T11:39+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
svet
svet – ekonomija
svet – politika
ekonomija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111432/53/1114325341_32:0:1970:1090_1920x0_80_0_0_59fbd621ed8780b1b8b9aaaa1ba05c61.jpg
Da i tim ispraznim gestom pokažu koliko im je stalo do njihove zajedničke borbe protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.Lobiranje u BriseluA onda su zakasnili jedan dan. Zato što nisu uspeli da se na vreme dogovore šta sve taj 10. paket treba da sadrži i, još važnije, šta iz njega treba da bude izuzeto da se šteta ne bi pokazala većom od koristi onih članica Evropske unije koje su dovoljno snažne da tako nešto izlobiraju. Poput Belgije, na primer, u slučaju njenih (ruskih) dijamanata. Premda ima i manje ciničnih potreba, kao što su mađarska i francuska potreba za ruskim nuklearnim gorivom, pa je i to izuzeto iz 10. paketa sankcija.No, važnije od te njihove selektivne sklonosti sankcijama, sve jasnije čak i u medijskom mraku na Zapadu počinje da se uočava suštinska nedoumica, naime, šta će to taj 10. paket njihovih sankcija Rusiji doneti što prethodnih devet već nije uspelo da im donese. I zašto bi 10. paket bio uspešniji kad nije doneo ništa novo u odnosu na svih devet prethodnih.Finansijsko nuklearno oružjeA trebalo je da se dogodi nešto sasvim drugačije. Podsećanja radi, ruskoj ekonomiji – podvrgnutoj najvećem broju sankcija na svetu – Bela kuća obećavala je pad od preko 15 odsto koji će, najavili su uverljivo, „zbrisati prethodnih 15 godina ekonomskog napretka“; predsednik SAD Džo Bajden najavljivao je da će „rublja biti pretvorena u krš“, uz prigodnu igru reči na engleskom za koju mu se mora odati priznanje – ruble to rubble – a ne manje rečit bio je i francuski ministar finansija Bruno le Mer, studirao je francusku književnost, a ne finansije i ekonomiju, pa je pompezno proglasio da je protiv Rusije upotrebljeno „finansijsko nuklearno oružje“ kada je isključena iz SVIFT-a.Međutim, „Rusija nije pretrpela ekonomski kolaps kakav je pre godinu dana prognozirao Bruno le Mer“, piše francuski „Mond“, i ukazuje da je ”Međunarodni monetarni fond krajem januara sve iznenadio dijagnozom koja je predstavljala razočarenje za zapadnjake koliko i ohrabrenje za Vladimira Putina”.Prognoza MMF-aUkratko, umesto spomenutog pada od 15 odsto zabeleženo je samo 2,2 odsto pada u prošloj godini, uz prognozu rasta od 0,3 odsto u ovoj i 2,1 u narednoj godini, što je, opominje „Mond“ uz znak uzvika, „više nego 1,6 odsto rasta koji se očekuje u evrozoni“.„Nema ekonomskog ’nokauta’ Rusije sankcijama Zapada“, priznaje u svojoj analizi i agencija Asošijeted pres, koja skreće pažnju i da se rublja, u odnosu na dolar, sad „nalazi na istom nivou na kakvom je bila i u nedeljama pre rata“.Dok istovremeno na Si-En-Enu bivši američki ministar finansija Leri Samers priznaje da „ekonomske sankcije Rusiji nisu mnogo naškodile“, i ukazuje na još jedan paradoksalan podatak iz prognoze MMF-a – da će ove godine ruska ekonomija proći bolje i od nemačke i od britanske.I nemački „Dojče vele“ u svojoj analizi neuspeha Zapada i uspeha Rusije primećuje, jer ne može da ne primeti, da se „ruska ekonomija drži“ te da je, „uprkos izazovima, prošla mnogo bolje nego što se očekivalo... Već sada je sasvim jasno da se kolaps koji su mnogi predviđali nije materijalizovao“.I britanska televizija „Skaj“, u pravoj poplavi naknadne pameti u zapadnom medijskom prostoru, sad uočava da se ipak nisu ostvarile pretnje tadašnjeg premijera Borisa Džonsona da će ruska ekonomija biti „isceđena“, te konstatuje da su „zapadni ekonomisti šokirani činjenicom da je ruska ekonomija bez velikih posledica pregurala prvu godinu sankcija“.Boreljov otrovŽozep Borelj, šef diplomatije Evropske unije, zbog toga sad pribegava tvrdnji da su sankcije zapravo „otrov koji deluje polako, pomalo kao arsenik. Potrebno je vreme“. – što je očigledna glupost, imajući u vidu spomenutu prognozu MMF-a da je najgore za Rusiju već prošlo, i da će vremenom bivati sve bolje – dok je drugima, poput litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrijeliusa Landsbergisa, preostalo samo da se teše da su „MekPutinburgeri grozni“, pošto ih „Mekdonalds“ Rusima više ne prodaje.Mimo toga, javlja i portal „Politiko“ svim ovim povodima, godinu dana i 10 krugova kasnije, „evropske vlade preispituju uticaj sankcija... Da li su bile vredne uvođenja?“.Pitanje, naravno, potpuno opravdano, već i zato što ih je Rusija uspešno preživela. I zato što se tim sankcijama, kako je naglasio Leri Samers, „nisu priključile države koje imaju značajan udeo u ukupnom BDP-u sveta, poput Kine, Indije i Turske“. I zato što „Blumberg“ povrh toga sad otkriva i da ostaje uzaludna čak i ona glavna preostala nada Zapada – da će Rusiju naterati da svoju naftu prodaje po ceni koju su joj članice G7 odredile. Međutim, ispostavilo se da je Rusija prodaje 25 odsto skuplje od „odobrenog“, i to će „iznenađujuće otkriće“, napominje „Blumberg“, „alarmirati vlade koje su bile uverene da su (ove) mere predstavljale veliki uspeh“.Ali pitanje svrsishodnosti antiruskih sankcija mora se postaviti i zbog toga što u takvom režimu nemački izvoz, primera radi, beleži duplo veći pad od očekivanog; što je u Holandiji industrijska proizvodnja smanjena za četvrtinu; što hemijski gigant BASF gasi 2.600 radnih mesta i najavljuje da će proizvodnju preseliti tamo gde mu se više isplati, u Aziju i Severnu Ameriku. U recesiju ulaze Nemačka, Švedska, Finska...Kako je Evropa uspela da ne pretpostavi kakve će efekte proizvesti njene sankcije Rusiji? Zašto na njima i dalje uporno istrajava? I kakve će posledice to proizvesti?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i publicista Slobodan Despot.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111432/53/1114325341_274:0:1727:1090_1920x0_80_0_0_ad4c4c2eb026c14daf11b9df380d03c7.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, svet, svet – ekonomija, svet – politika, ekonomija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, svet, svet – ekonomija, svet – politika, ekonomija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Cena sankcija: Zašto ruska ekonomija prolazi bolje od nemačke i britanske
17:45 11.03.2023 (Osveženo: 11:39 13.03.2023) Nameravali su oni koji upravljaju Evropskom unijom da zabeleže još jedan simboličan propagandni poen, uglavnom besmislen kao i svaki takav, tako što će jubilarni 10. paket antiruskih sankcija usvojiti – eto gde se krila nesuđena simbolika – 24. februara, na godišnjicu početka ruske Specijalne vojne operacije.
Da i tim ispraznim gestom pokažu koliko im je stalo do njihove zajedničke borbe protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.
A onda su zakasnili jedan dan. Zato što nisu uspeli da se na vreme dogovore šta sve taj 10. paket treba da sadrži i, još važnije, šta iz njega treba da bude izuzeto da se šteta ne bi pokazala većom od koristi onih članica Evropske unije koje su dovoljno snažne da tako nešto izlobiraju. Poput Belgije, na primer, u slučaju njenih (ruskih) dijamanata. Premda ima i manje ciničnih potreba, kao što su mađarska i francuska potreba za ruskim nuklearnim gorivom, pa je i to izuzeto iz 10. paketa sankcija.
No, važnije od te njihove selektivne sklonosti sankcijama, sve jasnije čak i u medijskom mraku na Zapadu počinje da se uočava suštinska nedoumica, naime, šta će to taj 10. paket njihovih sankcija Rusiji doneti što prethodnih devet već nije uspelo da im donese. I zašto bi 10. paket bio uspešniji kad nije doneo ništa novo u odnosu na svih devet prethodnih.
Finansijsko nuklearno oružje
A trebalo je da se dogodi nešto sasvim drugačije. Podsećanja radi, ruskoj ekonomiji – podvrgnutoj najvećem broju sankcija na svetu – Bela kuća obećavala je pad od preko 15 odsto koji će, najavili su uverljivo, „zbrisati prethodnih 15 godina ekonomskog napretka“; predsednik SAD Džo Bajden najavljivao je da će „rublja biti pretvorena u krš“, uz prigodnu igru reči na engleskom za koju mu se mora odati priznanje – ruble to rubble – a ne manje rečit bio je i francuski ministar finansija Bruno le Mer, studirao je francusku književnost, a ne finansije i ekonomiju, pa je pompezno proglasio da je protiv Rusije upotrebljeno „finansijsko nuklearno oružje“ kada je isključena iz SVIFT-a.
Međutim, „Rusija nije pretrpela ekonomski kolaps kakav je pre godinu dana prognozirao Bruno le Mer“, piše francuski „Mond“, i ukazuje da je ”Međunarodni monetarni fond krajem januara sve iznenadio dijagnozom koja je predstavljala razočarenje za zapadnjake koliko i ohrabrenje za Vladimira Putina”.
Ukratko, umesto spomenutog pada od 15 odsto zabeleženo je samo 2,2 odsto pada u prošloj godini, uz prognozu rasta od 0,3 odsto u ovoj i 2,1 u narednoj godini, što je, opominje „Mond“ uz znak uzvika, „više nego 1,6 odsto rasta koji se očekuje u evrozoni“.
„Nema ekonomskog ’nokauta’ Rusije sankcijama Zapada“, priznaje u svojoj analizi i agencija Asošijeted pres, koja skreće pažnju i da se rublja, u odnosu na dolar, sad „nalazi na istom nivou na kakvom je bila i u nedeljama pre rata“.
Dok istovremeno na Si-En-Enu bivši američki ministar finansija Leri Samers priznaje da „ekonomske sankcije Rusiji nisu mnogo naškodile“, i ukazuje na još jedan paradoksalan podatak iz prognoze MMF-a – da će ove godine ruska ekonomija proći bolje i od nemačke i od britanske.
I nemački „Dojče vele“ u svojoj analizi neuspeha Zapada i uspeha Rusije primećuje, jer ne može da ne primeti, da se „ruska ekonomija drži“ te da je, „uprkos izazovima, prošla mnogo bolje nego što se očekivalo... Već sada je sasvim jasno da se kolaps koji su mnogi predviđali nije materijalizovao“.
I britanska televizija „Skaj“, u pravoj poplavi naknadne pameti u zapadnom medijskom prostoru, sad uočava da se ipak nisu ostvarile pretnje tadašnjeg premijera Borisa Džonsona da će ruska ekonomija biti „isceđena“, te konstatuje da su „zapadni ekonomisti šokirani činjenicom da je ruska ekonomija bez velikih posledica pregurala prvu godinu sankcija“.
Žozep Borelj, šef diplomatije Evropske unije, zbog toga sad pribegava tvrdnji da su sankcije zapravo „otrov koji deluje polako, pomalo kao arsenik. Potrebno je vreme“. – što je očigledna glupost, imajući u vidu spomenutu prognozu MMF-a da je najgore za Rusiju već prošlo, i da će vremenom bivati sve bolje – dok je drugima, poput litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrijeliusa Landsbergisa, preostalo samo da se teše da su „MekPutinburgeri grozni“, pošto ih „Mekdonalds“ Rusima više ne prodaje.
Mimo toga, javlja i portal „Politiko“ svim ovim povodima, godinu dana i 10 krugova kasnije, „evropske vlade preispituju uticaj sankcija... Da li su bile vredne uvođenja?“.
Pitanje, naravno, potpuno opravdano, već i zato što ih je Rusija uspešno preživela. I zato što se tim sankcijama, kako je naglasio Leri Samers, „nisu priključile države koje imaju značajan udeo u ukupnom BDP-u sveta, poput Kine, Indije i Turske“. I zato što „Blumberg“ povrh toga sad otkriva i da ostaje uzaludna čak i ona glavna preostala nada Zapada – da će Rusiju naterati da svoju naftu prodaje po ceni koju su joj članice G7 odredile. Međutim, ispostavilo se da je Rusija prodaje 25 odsto skuplje od „odobrenog“, i to će „iznenađujuće otkriće“, napominje „Blumberg“, „alarmirati vlade koje su bile uverene da su (ove) mere predstavljale veliki uspeh“.
Ali pitanje svrsishodnosti antiruskih sankcija mora se postaviti i zbog toga što u takvom režimu nemački izvoz, primera radi, beleži duplo veći pad od očekivanog; što je u Holandiji industrijska proizvodnja smanjena za četvrtinu; što hemijski gigant BASF gasi 2.600 radnih mesta i najavljuje da će proizvodnju preseliti tamo gde mu se više isplati, u Aziju i Severnu Ameriku. U recesiju ulaze Nemačka, Švedska, Finska...
Kako je Evropa uspela da ne pretpostavi kakve će efekte proizvesti njene sankcije Rusiji? Zašto na njima i dalje uporno istrajava? I kakve će posledice to proizvesti?
O ovim su pitanjima u
„Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i publicista Slobodan Despot.