https://lat.sputnikportal.rs/20230305/kina-podrzava-rusiju-i-zbog-jednog-srbina-video-1151831687.html
Kina podržava Rusiju i zbog jednog Srbina /video/
Kina podržava Rusiju i zbog jednog Srbina /video/
Sputnik Srbija
Kjahtinskim sporazumom je još 1728. godine utvrđena kinesko-ruska granica. Tačnije, utvrđen je njen najveći deo. Sa diplomatama dinastije Ćing pregovarao je... 05.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-05T19:36+0100
2023-03-05T19:36+0100
2023-03-05T19:36+0100
svet
svet
svet – politika
rusija
kina
ukrajina
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111123/76/1111237670_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_807bde61655686a3153a21bdd8264d3c.jpg
Odredbe ovog dokumenta kasnije su precizirane i dopunjene najpre Ajgunskim (1858), a zatim i Pekinškim sporazumima (1860. godine). Bilo je na tom prostoru svakojakih turbulencija, naročito od 1911. godine, kratkotrajnog građanskog rata i svrgavanja carskog režima, bilo je i korekcija graničnih linija na krajnjem Dalekom istoku, bilo je 1969. i polugodišnjeg sovjetsko–kineskog sukoba, ali suma sumarum, može se zaključiti kako je dogovor iz Kjahte izdržao test vremena i da se razgraničenje između dve zemlje zasniva na njemu već tri veka. Tri veka!Inače, sadašnja granica duga je 4200 kilometara, dok je teritorija današnje Mongolije ulazila u sastav Kineskog carstva (do 1911. godine) protezala se na još 3500 kilometara.Smešna upozorenjaZato, kada zapadni političari pozivaju i prozivaju kinesko rukovodstvo da se „opredeli oko Ukrajine“ uz sve one prateće fraze o borbi dobra protiv zla ili čak upozoravaju Si Đinpinga da može ostati izolovan ukoliko se ne pridruži „civilizovanom svetu“, to ljudima u Pekingu izgleda i naivno i smešno.Da bi se razumeli kinesko–ruski odnosi mora se malo poznavati i istorija, malo i geografija.Utvrđeno razgraničenje doprinelo je stabilizaciji prilika i eliminisanju pretnji. Ruskim kneževinama pretnja je dolazila sa istoka, kineskim carevima sa severa. Zato je i Kineski zid napravljen da zaustavi upade otuda.U kasnijim razdobljima, nakon stabilizacije u neuralgičnim tačkama, svako se fokusirao na svoje prioritete. Tokom dugog vremenskog kontinuiteta u Kini su oni bili vezani pre svega za jug i razvoj maritimne koncepcije, a u Rusiji za zapad i uključivanje u „koncert Evrope“. Bilateralni odnosi nisu bili konfliktni, usled ovakvih strateških opredeljenja do ozbiljnijeg međusobnog sukobljavanja i nije moglo doći (i kratkotrajni sukob 1969. godine uzrokovala su ideološka razmimoilaženja i tekuće nepoverenje).Ko čuva leđa?Vladislavićevih veština delo omogućilo je da Rusija „čuva leđa Kini“, a da istovremeno „Kina čuva leđa Rusiji“. Sporadične čarke i nesporazumi, koje su u međudržavnom opštenju neminovne, nisu promenile ova usmerenja.Novi ciklus čvršćeg međusobnog povezivanja krajem dvadesetog veka indukovala je agresivna američka politika u Srednjoj Aziji. Od raspoređivanja vojnih baza, preko širenja političkih mreža (uz asistenciju takozvanih nevladinih organizacija) do avganistanskog rata, SAD su u tom regionu nastupale vrlo ambiciozno, poslovično oslanjajući se na šarolike ekstremističke pokrete, najčešće nacionaliste, u nekolikim prilikama i islamiste.To je bio najbrži put za izgradnju novih identiteta na postsovjetskom prostranstvu, podrazumeva se usmerenih protiv svega ruskog, u nastavku procesa i — kineskog. Ekspresan odgovor Moskve i Pekinga ogledao se u kreiranju „petorke država“ koja će nešto kasnije prerasti u Šangajsku organizaciju za saradnju.Kinesko-ruska osovinaZbližavanjem se gradilo poverenje, a kada je to jednom učinjeno, osmišljen je novi format RIK — u koji je uključena i Indija, da bi se onda nadogradio u BRIK (da ne bude zabune i pored BRIKS–a nastavio je da funkcioniše i RIK). Oko kinesko–ruske osovine povezuje se čitav niz značajnih zemalja sa ciljem stvaranja ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima i pravljenjem efektivnog balansa prema kolektivnom Zapadu koje predvode SAD.Pored toga, večito „gladna“ za energentima Kina se sve više počela okretati Rusiji. Cevovod Sila Sibira bio je samo prvi u nizu kolosalnih projekata kojima se uvezuju dve ekonomije. I te projekte niko ne može minirati, sabotirati. Zbog poznatih problema sa evropskim kupcima Rusija se od 2014. godine sve više počela okretati Kini.Dakle, u kinesko–ruskim odnosima postoji čitav niz opredeljujućih elemenata strateškog karaktera koji ukazuju da se saradnja odvija na obostranu korist u dugom istorijskom kontinuitetu. Ta saradnja obogaćena je zajedničkim ciljem vezanim za stvaranje ravnoteže snaga i pariranje SAD, osiguravanjem regionalne bezbednosti, ali i novim projektima u oblasti energetike i povećanjem trgovinske razmene.Peking neće menjati pozicijuZašto bi Kina rizikovala gubitak svega toga? Zbog interesa SAD u Ukrajini? Destabilizacije Rusije nije u kineskom interesu, u istoj meri u kojoj i Rusiji nije u interesu destabilizacija Kine!Kada je reč o spoljnoj politici, Kina uvek zauzima stav prema sopstvenim merilima. To je tradicionalno u pogledu Pekinga na svet. Kada se kaže prema sopstvenim merilima, tu se ne misli samo na interese, već i na istorijska i politička iskustva koja su tokom vremena taložena.U tom kontekstu, svoju ulogu ima i Kjahtinski sporazum. Kao i još mnogo toga. Naravno, to je teško razumljivo za iste one zapadne političare koji su pozivali, prozivali ili upozoravali kinesko rukovodstvo, zato što se u tom delu sveta nakon pobede neoliberalizma istorijsko prenebregava, neretko i ismeva, a političko utvrđuje samo prema sopstvenim interesima zasnovanim na tekućem profitu, bez obaziranja na šire posledice.No, to njihovo nerazumevanje nije problem Kine! Zbog tih poziva, prozivki i upozorenja Peking sigurno neće menjati svoju poziciju, a još manje ustaljeni načini donošenja odluka i shodno tome — utvrđivanja merila.Može li Rusija da bude nedostajuća karika razumevanja između Kine i Indije koje su predstavile sasvim različite planove za prekid sukoba u Ukrajini bila je tema i emisije „Moj pogled na Rusiju“ u kojoj glavna urednica Ljubinka Milinčić komentariše aktuelne događaje i teme iz Rusije i sveta:
kina
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, rusija, kina, ukrajina, emisija „prorok“, analize i mišljenja
svet, svet – politika, rusija, kina, ukrajina, emisija „prorok“, analize i mišljenja
Kina podržava Rusiju i zbog jednog Srbina /video/
Kjahtinskim sporazumom je još 1728. godine utvrđena kinesko-ruska granica. Tačnije, utvrđen je njen najveći deo. Sa diplomatama dinastije Ćing pregovarao je čuveni grof Sava Vladislavić, rođen u Jaseniku nadomak Gacka, dugogodišnji savetnik Petra Velikog.
Odredbe ovog dokumenta kasnije su precizirane i dopunjene najpre Ajgunskim (1858), a zatim i Pekinškim sporazumima (1860. godine). Bilo je na tom prostoru svakojakih turbulencija, naročito od 1911. godine, kratkotrajnog građanskog rata i svrgavanja carskog režima, bilo je i korekcija graničnih linija na krajnjem Dalekom istoku, bilo je 1969. i polugodišnjeg sovjetsko–kineskog sukoba, ali suma sumarum, može se zaključiti kako je dogovor iz Kjahte izdržao test vremena i da se razgraničenje između dve zemlje zasniva na njemu već tri veka. Tri veka!
Inače, sadašnja granica duga je 4200 kilometara, dok je teritorija današnje Mongolije ulazila u sastav Kineskog carstva (do 1911. godine) protezala se na još 3500 kilometara.
Zato, kada zapadni političari pozivaju i prozivaju kinesko rukovodstvo da se „opredeli oko Ukrajine“ uz sve one prateće fraze o borbi dobra protiv zla ili čak upozoravaju Si Đinpinga da može ostati izolovan ukoliko se ne pridruži „civilizovanom svetu“, to ljudima u Pekingu izgleda i naivno i smešno.
Da bi se razumeli kinesko–ruski odnosi mora se malo poznavati i istorija, malo i geografija.
Utvrđeno razgraničenje doprinelo je stabilizaciji prilika i eliminisanju pretnji. Ruskim kneževinama pretnja je dolazila sa istoka, kineskim carevima sa severa. Zato je i Kineski zid napravljen da zaustavi upade otuda.
U kasnijim razdobljima, nakon stabilizacije u neuralgičnim tačkama, svako se fokusirao na svoje prioritete. Tokom dugog vremenskog kontinuiteta u Kini su oni bili vezani pre svega za jug i razvoj maritimne koncepcije, a u Rusiji za zapad i uključivanje u „koncert Evrope“. Bilateralni odnosi nisu bili konfliktni, usled ovakvih strateških opredeljenja do ozbiljnijeg međusobnog sukobljavanja i nije moglo doći (i kratkotrajni sukob 1969. godine uzrokovala su ideološka razmimoilaženja i tekuće nepoverenje).
Vladislavićevih veština delo omogućilo je da Rusija „čuva leđa Kini“, a da istovremeno „Kina čuva leđa Rusiji“. Sporadične čarke i nesporazumi, koje su u međudržavnom opštenju neminovne, nisu promenile ova usmerenja.
Novi ciklus čvršćeg međusobnog povezivanja krajem dvadesetog veka indukovala je agresivna američka politika u Srednjoj Aziji. Od raspoređivanja vojnih baza, preko širenja političkih mreža (uz asistenciju takozvanih nevladinih organizacija) do avganistanskog rata, SAD su u tom regionu nastupale vrlo ambiciozno, poslovično oslanjajući se na šarolike ekstremističke pokrete, najčešće nacionaliste, u nekolikim prilikama i islamiste.
To je bio najbrži put za izgradnju novih identiteta na postsovjetskom prostranstvu, podrazumeva se usmerenih protiv svega ruskog, u nastavku procesa i — kineskog. Ekspresan odgovor Moskve i Pekinga ogledao se u kreiranju „petorke država“ koja će nešto kasnije prerasti u Šangajsku organizaciju za saradnju.
Zbližavanjem se gradilo poverenje, a kada je to jednom učinjeno, osmišljen je novi format RIK — u koji je uključena i Indija, da bi se onda nadogradio u BRIK (da ne bude zabune i pored BRIKS–a nastavio je da funkcioniše i RIK). Oko kinesko–ruske osovine povezuje se čitav niz značajnih zemalja sa ciljem stvaranja ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima i pravljenjem efektivnog balansa prema kolektivnom Zapadu koje predvode SAD.
Pored toga, večito „gladna“ za energentima Kina se sve više počela okretati Rusiji. Cevovod Sila Sibira bio je samo prvi u nizu kolosalnih projekata kojima se uvezuju dve ekonomije. I te projekte niko ne može minirati, sabotirati. Zbog poznatih problema sa evropskim kupcima Rusija se od 2014. godine sve više počela okretati Kini.
Dakle, u kinesko–ruskim odnosima postoji čitav niz opredeljujućih elemenata strateškog karaktera koji ukazuju da se saradnja odvija na obostranu korist u dugom istorijskom kontinuitetu. Ta saradnja obogaćena je zajedničkim ciljem vezanim za stvaranje ravnoteže snaga i pariranje SAD, osiguravanjem regionalne bezbednosti, ali i novim projektima u oblasti energetike i povećanjem trgovinske razmene.
Peking neće menjati poziciju
Zašto bi Kina rizikovala gubitak svega toga? Zbog interesa SAD u Ukrajini? Destabilizacije Rusije nije u kineskom interesu, u istoj meri u kojoj i Rusiji nije u interesu destabilizacija Kine!
Kada je reč o spoljnoj politici, Kina uvek zauzima stav prema sopstvenim merilima. To je tradicionalno u pogledu Pekinga na svet. Kada se kaže prema sopstvenim merilima, tu se ne misli samo na interese, već i na istorijska i politička iskustva koja su tokom vremena taložena.
U tom kontekstu, svoju ulogu ima i Kjahtinski sporazum. Kao i još mnogo toga. Naravno, to je teško razumljivo za iste one zapadne političare koji su pozivali, prozivali ili upozoravali kinesko rukovodstvo, zato što se u tom delu sveta nakon pobede neoliberalizma istorijsko prenebregava, neretko i ismeva, a političko utvrđuje samo prema sopstvenim interesima zasnovanim na tekućem profitu, bez obaziranja na šire posledice.
No, to njihovo nerazumevanje nije problem Kine! Zbog tih poziva, prozivki i upozorenja Peking sigurno neće menjati svoju poziciju, a još manje ustaljeni načini donošenja odluka i shodno tome — utvrđivanja merila.
Može li Rusija da bude nedostajuća karika razumevanja između Kine i Indije koje su predstavile sasvim različite planove za prekid sukoba u Ukrajini bila je tema i emisije „Moj pogled na Rusiju“ u kojoj glavna urednica Ljubinka Milinčić komentariše aktuelne događaje i teme iz Rusije i sveta:
