https://lat.sputnikportal.rs/20230305/cene-mleka-i-voca-u-evropi-porasle-vise-nego-ikad-1151923828.html
Cene mleka i voća u Evropi porasle više nego ikad
Cene mleka i voća u Evropi porasle više nego ikad
Sputnik Srbija
Indeks potrošačke korpe (CPI) izmakao je kontroli u Evropi, pošto su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle tokom prošle godine... 05.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-05T15:17+0100
2023-03-05T15:17+0100
2023-03-05T15:17+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
svet
turizam i trgovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147632197_0:217:3073:1945_1920x0_80_0_0_9656261c63485e937934b29323c6cb04.jpg
Kako navodi taj dnevni list, litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Londonu za 92 centa, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra.Cena kilograma jabuka kreće se između 1,46 evra, koliko košta u Rimu, do 2,69 evra koliko je u Briselu.Usklađena stopa rasta CPI se u januaru u EU popela na 18,4 odsto na godišnjem nivou, a u čak u 14 zemalja povećanje je bilo veće, kao što je na primer u Nemačkoj, sa povećanjem od 20,5 odsto i Portugalu, sa 21,1 odsto; u drugim zemljama povećanje je iznad 10 odsto, kao što je u Španiji sa 15,5 odsto, Francuskoj sa 14,4 odsto, i Italiji sa 12,6 odsto, što pokazuje da je povećanje cena narušilo kupovnu moć građana i otvorilo debatu o tome kako se nositi sa situacijom i da li povećanje cena neko u prehrambenom sektoru zloupotrebljava.Stručnjaci se uglavnom slažu da je porast cena izazvan kombinacijom više faktora.U istraživanju Unverziteta Arhus iz Danske navodi se da i pored pada cena električne energije, cene hrane nastavljaju da rastu u Evropi, tako da sada 52 odsto potrošača više obraća pažnju na cene nego pre pandemije, a 31 odsto više nego 2020. godine; 54 odsto potrošača smatra da je sukob u Ukrajini glavni uzrok skoka cena, a 48 odsto je mišljenja da se povećanje troškova loše raspoređuje i da je sukob „omogućio distributerima i proizvođačima da ostvare veći profit“, prenosi El Pais.Nemačka, sa najvećom ekonomijom od zemalja u zoni evra, jedna je od onih koja najviše pati od rasta cena hrane, što delom predstavlja odraz problema sa kojima Evropa pokušava da izađe na kraj, kao što su zatvaranje plastenika tokom zime zbog povećane cene energenata.Ograničen izvoz proizvoda iz Maroka uticala je na nestašicu voća i povrća u Velikoj Britaniji.Kako navode stručnjaci, sve to je dovelo do potražnje za proizvodima iz Almeriji i Mursije, takozvanim voćnjacima Evrope.Izvori El Paisa u prehrambenoj industriji navode da je proizvodnja krastavaca i paprike opala, dok su cene poslednjih mesec dana porasle 120 odsto za krastavce, 104 odsto za paprike, i 60 odsto za paradajz, ali navode da postoje izgledi da se situacija normalizuje u narednim sedmicama.Ko su dobitnici i gubitnici energetske krize bila je tema emisije Energija Sputnjika:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, svet, turizam i trgovina
ekonomija, svet – ekonomija, svet, turizam i trgovina
Cene mleka i voća u Evropi porasle više nego ikad
Indeks potrošačke korpe (CPI) izmakao je kontroli u Evropi, pošto su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle tokom prošle godine više nego ikad, preneo je španski El Pais.
Kako navodi taj dnevni list, litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Londonu za 92 centa, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra.
Cena kilograma jabuka kreće se između 1,46 evra, koliko košta u Rimu, do 2,69 evra koliko je u Briselu.
Usklađena stopa rasta CPI se u januaru u EU popela na 18,4 odsto na godišnjem nivou, a u čak u 14 zemalja povećanje je bilo veće, kao što je na primer u Nemačkoj, sa povećanjem od 20,5 odsto i Portugalu, sa 21,1 odsto; u drugim zemljama povećanje je iznad 10 odsto, kao što je u Španiji sa 15,5 odsto, Francuskoj sa 14,4 odsto, i Italiji sa 12,6 odsto, što pokazuje da je povećanje cena narušilo kupovnu moć građana i otvorilo debatu o tome kako se nositi sa situacijom i da li povećanje cena neko u prehrambenom sektoru zloupotrebljava.
Stručnjaci se uglavnom slažu da je porast cena izazvan kombinacijom više faktora.
U istraživanju Unverziteta Arhus iz Danske navodi se da i pored pada cena električne energije, cene hrane nastavljaju da rastu u Evropi, tako da sada 52 odsto potrošača više obraća pažnju na cene nego pre pandemije, a 31 odsto više nego 2020. godine; 54 odsto potrošača smatra da je sukob u Ukrajini glavni uzrok skoka cena, a 48 odsto je mišljenja da se povećanje troškova loše raspoređuje i da je sukob „omogućio distributerima i proizvođačima da ostvare veći profit“,
prenosi El Pais.
Nemačka, sa najvećom ekonomijom od zemalja u zoni evra, jedna je od onih koja najviše pati od rasta cena hrane, što delom predstavlja odraz problema sa kojima Evropa pokušava da izađe na kraj, kao što su zatvaranje plastenika tokom zime zbog povećane cene energenata.
Ograničen izvoz proizvoda iz Maroka uticala je na nestašicu voća i povrća u Velikoj Britaniji.
Kako navode stručnjaci, sve to je dovelo do potražnje za proizvodima iz Almeriji i Mursije, takozvanim voćnjacima Evrope.
Izvori El Paisa u prehrambenoj industriji navode da je proizvodnja krastavaca i paprike opala, dok su cene poslednjih mesec dana porasle 120 odsto za krastavce, 104 odsto za paprike, i 60 odsto za paradajz, ali navode da postoje izgledi da se situacija normalizuje u narednim sedmicama.
Ko su dobitnici i gubitnici energetske krize bila je tema emisije Energija Sputnjika:
