Ove podatke niko nije očekivao: Nemačka više nije motor razvoja Evrope nego pada ka dnu
© AP Photo / Matthias Schrader
Pratite nas
„Kamatni šok“ koji je, zadesio Nemačku, pošto je za dve godine 10 puta uvećala trošak otplate kamata, odraz je činjenice da ona više nije motor rasta evropske privrede. I što je po nju najgore, ne postoje realni izgledi ni optimizam u pogledu budućeg rasta nemačke ekonomije, ocena je ekonomiste dr Ivana Nikolića.
Vest da je od početka 2021. godine trošak otplate kamata u Nemačkoj uvećan sa četiri na 40 milijardi evra, tamošnji mediji su već nazvali kamatnim šokom, jer očigledno niko nije očekivao da će se država danas zaduživati po kamati od 2,75 odsto koja je samo pre godinu dana bila ravna nuli.
Posle kamatnog šoka mere štednje, ili...
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner, inače predstavnik liberalne Stranke slobodnih demokrata, praktično je najavio mere štednje. On je konstatovao da zbog svih troškova koje je Nemačka imala tokom pandemijske i sada ukrajinske, odnosno energetske krize, država mora da ograniči potrošnju. Zato, kaže, neće moći da reši aktuelne ekonomske probleme, kao ni da zaustavi pad standarda.
Zeleni bi, međutim, da potroše do 70 milijardi evra više nego što je prvobitno planirano budžetskim rashodima i već pritiskaju Lindnera da udovolji nepredviđenim dodatnim izdacima.
Ova situacija sa odvajanjem sredstava za trošak otplate kamata je, po oceni Nikolića, neobična za Nemačku, što je vraća u period početka prošle decenije po visini kamatne stope po kojoj se država zaduživala, pri čemu je tada nemački dug bio znatno niži nego sada.
Najslabije ekonomske performanse
On misli da tih 40 milijardi evra u ovom trenutku ne predstavlja bitno opterećenje za Nemačku u smislu nekog novog troška, iako ga verovatno ona nije planirala, ali bi to moglo da bude sa tendencijom rasta cene kapitala na svetskom tržištu. Problem će, kaže, biti ako to do kraja godine bude 100 milijardi, a u sledećoj možda i 200 milijardi.
Pritisci Zelenih na liberalnog ministra finansija Lindnera - Analena Berbok, Olaf Šolc i Kristijan Lindner
© AP Photo / Kay Nietfeld
Nemačka trpi najveće posledice rata u Ukrajini i, verovali ili ne, ima najslabije ekonomske performanse, ističe Nikolić za Sputnjik.
Precizirajući o čemu je reč, naš sagovornik ukazuje na to da je u poslednjem tromesečju prošle godine ona imala pad BDP-a od 0,4 posto. Uz to napominje da je problem, pre svega, realni sektor jer je industrija izuzetno slaba.
Nemačka i BiH - najslabiji rezultat
„Ako pogledamo trend, trenutni nivo industrijske proizvodnje u Nemačkoj je za pet odsto niži nego u proseku 2015. godine. To je sa Bosnom i Hercegovinom najslabiji rezultat u Evropi. Ako posmatramo evrozonu ubedljivo je najslabija što je potpuno drugačije od onoga što očekujemo od nje kao lokomotive razvoja Evrope. Ona poslednjih godina to nije, tačnije od 2018. godine“, naglašava ovaj ekonomista.
Komentarišući konstataciju nemačkog ministra finansija Lindnera da država mora da ograniči potrošnju, zbog čega neće moći da rešava aktuelne ekonomske probleme, kao ni da zaustavi pad standarda, on je ukazao na podatak da je u Nemačkoj prošle godine realni pad prometa u trgovini u celoj godini bio 0,5 posto, što bi se moglo nazvati stagnacijom.
Problem je, međutim, što je u drugom polugođu pad bio 4,2 posto, što je u poslednjem tromosečju pad produbnjen na 5,2 posto, a samo u decembru već skoro šest posto. Znači, prosečna nominalna plata pred kraj 2021. godine, što govori da to nije isključivo posledica rata u Ukrajini već svega akumuliranog i tokom pandemije, pa i nekih efekata prisutnih u Nemačkoj i pre pandemije, za posledicu je imalo realan međugodišnji pad u trgovini na malo. To je, kako kaže naš sagovornik, ozbiljan pad, veći nego u Italiji, pogotovo Francuskoj.
Nema nagoveštaja zaokreta
Na pitanje, da li je to samo trenutna slabost, on kaže da nema nikakvih nagoveštaja zaokreta, jer je osim nasleđenih problema rusko-ukrajinski rat ostavio strahovite posledice na Nemačku, pre svega uskrativši rusko tržište za nemačku robu.
„Izvozni suficit Nemačke tokom 2022. godine bio je na najnižem nivou od 2.000. godine. Nemačka je u prošloj godini zabeležila najveći trgovinski deficit sa Kinom od kada ga uopšte meri statistika, odnosno od 1950. godine", kaže Nikolić ocenivši ovaj podatak nemačkog zavoda za statistiku frapantnim.
To znači da je konkurentnost sa Kinom kao najvećom ekonomijom sve niža. Uz to, konstatuje on, izvoz robe na rusko tržište je u prošloj godini smanjen za 45,2 posto.
Nemačka je izgubila rusko tržište na koje je izvezla 45,2 odsto manje robe
© Sputnik / Nikolina Tesla
„Izgubljeno je sada rusko tržište, sa Kinom stvari ne idu dobro. U kontinuitetu su sve slabiji rezultati, sve je problematičnije tursko tržište, jer je tamo stnadard u strahovitom padu zbog slabljenja lire i upravo ono što je bila poluga, temelj, baza rasta nemačke ekonomije, to je taj izvoz, u ogromnom je problemu“, konstatuje naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, ta velika tržišta su za Nemačku izgubljena najmanje na srednji rok, a možda može da se govori i o decenijama.
Svesni svojih slabosti
To što njihov ministar finansija podvlači da nema dovoljno budžetskih sredstava za nova davanja, Nikolić smatra više tradicionim, tipično nemačkim opreznim pristupom trošenju. To, kako vidi, u ovoj situaciji može da bude i izgovor za budući odnos prema Ukrajini i nemilosrdnom trošenju milijardi od slanja naoružanja i vojne opreme, do finansijske podrške.
Po oceni Nikolića, Nemačka može još godinama da pomaže svoje stanovništvo, pa i ako bude u lošijoj situaciji nego što je sada, jer ima odakle da pomogne, ali su u dilemi da li je to ispravno, jer su svesni ozbiljnosti strukturnih problema u nemačkoj ekonomiji.
Bez izgleda za budući rast
„Problem je što ne postoje realni izgledi, nema optimizma u pogledu budućeg rasta“, nedvosmilen je ovaj ekonomista.
Svesni su, kako precizira, da su izgubili komparativne prednosti koje su imali po pitanju energenata koji su sada za njih mnogo skuplji, svesni su i da je sa ambicioznijim nastupom Amerike i prema Evropi i Kini sada vrlo teško zadržati onaj plasman koji je postojao i prema američkom tržištu. Amerika ulaže neverovatna sredstva u podršku svojoj ekonomiji, dok Evropa makar zasad nema izvore finansiranja za to. To su prepreke na koje Evropa, odnosno Nemačka nema odgovore, smatra Nikolić.
Politika i ekonomija
Kad imate ozbiljan pad standarda, kaže naš sagovornik, vi kao političari odmah pomislite na neka nova izdvajanja, na neke nove rashode. Pozicija finansija je, međutim, da razmišlja da će to za posledicu imati ne samo veći deficit, jer rastaviše očigledno nema.
Svaki rahod će za Nemačku značiti veći deficit i veći dug
© Depositphotos.com / Olly18
„Svaki rashod će značiti veći deficit i veći dug. Nije to nešto što zabrinjava u ovom trenutku. To brine zato što menja poziciju Nemačke kao nekoga ko je bio stožer Evrope, pokretačka snaga ekonomije Evrope, da je u ovom trenutku u položaju koji je sveden na nivo zemalja sa najslabijim ekonomskim performansama u Evropi“, navodi on.
Po rečima Nikolića, sve veći dug će značiti i sve skuplji dug i zaduživanje, a onda će tih 40 milijardi evra sredinom ili do kraja godine dogurati do 100 milijardi.
Geopolitička stabilnost prvi uslov
On, međutim, smatra da se u sadašnjim okolnostima po pitanju persepektive Nemačke koja je loša, ništa ne može promeniti. Govoreći o tome šta je preduslov za mogući oporavak on nema dilemu.
„Prvi korak je da se geopolitička stabilnost uspostavi u Evropi. To je prvi, primarni uslov, a onda dalje da se vidi kako će Evropa ne da povrati nego da stabilizuje svoju konkurentnost koja je sada u padu“, zaključio je Nikolić.
