https://lat.sputnikportal.rs/20230228/i-malro-znao-da-su-ovde-kultura-i-sloboda-jedno-narodna-biblioteka-srbije-obelezila-191-rodjendan-dejana-vukovic-1151635914.html
I Malro znao da su ovde kultura i sloboda jedno: Narodna biblioteka Srbije obeležila 191. rođendan
I Malro znao da su ovde kultura i sloboda jedno: Narodna biblioteka Srbije obeležila 191. rođendan
Sputnik Srbija
„Kada je naša biblioteka sagrađena, 1973, legendarni ministar kulture Francuske, Andre Malro, poklonio nam je rukopis svoje knjige o Pikasu posvetivši ga... 28.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-28T16:21+0100
2023-02-28T16:21+0100
2023-02-28T16:21+0100
kultura
kultura
narodna biblioteka
vladimir pištalo
dušan kovačević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1c/1130222492_0:302:3072:2030_1920x0_80_0_0_179303cf4548495de192e2f3343a7d1c.jpg
U najznačajnijem nacionalnom zdanju knjiga, na svečanosti u Narodnoj biblioteci, pored upravnika, govorila je i ministarka kulture Maja Gojković. Ona je istakla značaj uloge NBS i njenih mnogobrojnih aktivnosti, u prvom redu onih na planu digitalizacije.Uručena nagrada „Janko Šafarik“Akademik i pisac Dušan Kovačević prisutnima je, umesto govora, pričitao priču iz rukopisa čiji su junaci pisci, knjige, biblioteke...Na svečanosti u NBS uručena je nacionalna nagrada „Janko Šafarik“ za doprinos razvoju bibliotečko-informativne delatnosti. Ovo prestižno priznanje pripalo je Ivani Nikolić, načelnici Odeljenja selektivne nabavke u NBS.Obeležavanju 191. godine rada jedne od najznačajnijih srpskih institucija kulture prisustvovali su i predsednik SANU Vladimir Kostić, savetnik za kulturu predsednika Srbije Dejan Savić, pisci i pesnici, čelni ljudi uglednih izdavačkih kuća, predstavnici biblioteka iz unutrašnjosti, kao i inostrani gosti.Podsetivši na sve što je do sada biblioteka učinila, Pištalo je posebno istakao osnivanje Međunarodnog centra knjige koji se bavi promocijom srpske literature u svetu.Obnoviti baštinu na Kosančićevom vencuKao jedan od najvažnijih ciljeva upravnik je naveo izgradnju depoa, ali i jačanje veza sa sličnim nacionalnim ustanovama u inostranstvu, poput Nacionalne biblioteke Izraela sa kojima je započeta izrada digitalizovanih kopija publikacija koje se odnose na jevrejsku periodiku objavljenu u Srbiji. Upravnik je otkrio i da je sve spremno za potpisivanje protokola o saradnji sa Kineskim kulturnim centrom kao i sa Akademijom Galileana, a na krajuje sve prisutne podsetio na uverenje da tradicija znači prenošenje plamena, a ne obožavanje pepela:„Za nas spaljena biblioteka na Kosančićevom vencu nije pepeo. Kad god pomenem da će biblioteka na Kosančićevom vencu, posle 80 godina, ponovo izgraditi u istom obliku, kao Memorijalni centar, oči Beograđana zasijaju. Nikad nisam sreo nikoga, pisca, novinara, akademika, bibliotekara ko je ravnodušan prema obnovi naše baštine na mestu najvećeg kulturcida u Drugom svetskom ratu“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221207/staze-kojima-se-redje-ide-izlozba-posvecena-jeleni-dimitrijevic-isidori-i-desanki-1147490302.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, narodna biblioteka, vladimir pištalo, dušan kovačević
kultura, narodna biblioteka, vladimir pištalo, dušan kovačević
I Malro znao da su ovde kultura i sloboda jedno: Narodna biblioteka Srbije obeležila 191. rođendan
„Kada je naša biblioteka sagrađena, 1973, legendarni ministar kulture Francuske, Andre Malro, poklonio nam je rukopis svoje knjige o Pikasu posvetivši ga `narodu za koga su kultura i sloboda jedno`. Tu Malroovu izjavu postavili smo na ulazu biblioteke, rekao je obeležavajući 191. rođendan Narodne biblioteke Srbije njen upravnik Vladimir Pištalo.
U najznačajnijem nacionalnom zdanju knjiga, na svečanosti u Narodnoj biblioteci, pored upravnika, govorila je i ministarka kulture Maja Gojković. Ona je istakla značaj uloge NBS i njenih mnogobrojnih aktivnosti, u prvom redu onih na planu digitalizacije.
Uručena nagrada „Janko Šafarik“
Akademik i pisac Dušan Kovačević prisutnima je, umesto govora, pričitao priču iz rukopisa čiji su junaci pisci, knjige, biblioteke...
Na svečanosti u NBS uručena je nacionalna nagrada „Janko Šafarik“ za doprinos razvoju bibliotečko-informativne delatnosti. Ovo prestižno priznanje pripalo je Ivani Nikolić, načelnici Odeljenja selektivne nabavke u NBS.
Obeležavanju 191. godine rada jedne od najznačajnijih srpskih institucija kulture prisustvovali su i predsednik SANU Vladimir Kostić, savetnik za kulturu predsednika Srbije Dejan Savić, pisci i pesnici, čelni ljudi uglednih izdavačkih kuća, predstavnici biblioteka iz unutrašnjosti, kao i inostrani gosti.
Podsetivši na sve što je do sada biblioteka učinila, Pištalo je posebno istakao osnivanje Međunarodnog centra knjige koji se bavi promocijom srpske literature u svetu.
Obnoviti baštinu na Kosančićevom vencu
Kao jedan od najvažnijih ciljeva upravnik je naveo izgradnju depoa, ali i jačanje veza sa sličnim nacionalnim ustanovama u inostranstvu, poput Nacionalne biblioteke Izraela sa kojima je započeta izrada digitalizovanih kopija publikacija koje se odnose na jevrejsku periodiku objavljenu u Srbiji. Upravnik je otkrio i da je sve spremno za potpisivanje protokola o saradnji sa Kineskim kulturnim centrom kao i sa Akademijom Galileana, a na krajuje sve prisutne podsetio na uverenje da tradicija znači prenošenje plamena, a ne obožavanje pepela:
„Za nas spaljena biblioteka na Kosančićevom vencu nije pepeo. Kad god pomenem da će biblioteka na Kosančićevom vencu, posle 80 godina, ponovo izgraditi u istom obliku, kao Memorijalni centar, oči Beograđana zasijaju. Nikad nisam sreo nikoga, pisca, novinara, akademika, bibliotekara ko je ravnodušan prema obnovi naše baštine na mestu najvećeg kulturcida u Drugom svetskom ratu“.
