Poruka Zapadu i alarm: Zašto je Rusija obustavila učešće u važnom sporazumu
Pratite nas
Teatar apsurda je pravo ime za situaciju oko Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START), jer radi se o klasičnom licemerju Zapada – dok traži da američki inspektori kontrolišu ruske nuklearne potencijale, ruskim inspektorima je onemogućeno da kontrolišu američke.
Ovako dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti dr Predrag Ćeranić komentariše razloge za odluku Rusije da privremeno suspenduje učešće u ugovoru START.
„Taj sporazum je bio suspendovan i zbog objektivnih okolnosti, odnosno zbog koronavirusa. Dve godine nije bilo razmene inspektora. Amerikanci su jednostrano obustavili razmenu i na kraju su dobili to što je bilo očekivano“, podseća on.
Alarm za sprečavanje daljeg pogoršanja odnosa
Pitanje START-a ušlo je u kritičnu fazu jer su SAD, u procesu formiranja novog multipolarnog svetskog poretka zaključile da ne može duže da se čeka, već da moraju da eliminišu zemlju koja je u smislu nuklearnih potencijala za njih najopasnija, objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
„Tako da su oni rešili da Rusiju vrate u uže okvire regionalne sile i, ako je moguće, da je razdrobe“, smatra on.
U osnovi, START bi morao da se zasniva na kakvom-takvom međusobnom poverenju, a to poverenje počelo je da se ljulja kada je Vašington počeo da prema Rusiji primenjuje politiku pritisaka, čemu služi i ukrajinska kriza, dodaje on.
„U ovom slučaju, START je ušao u probleme time što je Zapad počeo puni ekonomski rat protiv Rusije, što je unelo komplikacije u izvršavanje ugovornih obaveza. Koliko sam shvatio iz ekspozea predsednika Putina, problem nije da je potrebno da se ugovor održi, nego u tome da se uvažavaju jednake mogućnosti i prava obe strane. To znači da ne postoji nužna ravnoteža i taj debalans favorizuje jednu stranu na račun druge“, kaže Jovanović.
Ruska suspenzija učešća u START-u je, kako Jovanović kaže, alarm kako bi se ujednačile prava i obaveze i sprečilo dalje pogoršavanje odnosa između Rusije i Zapada.
„Po mom mišljenju, to nije zaoštravanje, pre je upozorenje da stvari odlaze previše daleko“, kaže Jovanović.
Poruka Zapadu – dalje od Rusije
To što je Rusija odlučila da suspenduje učešće u START-u nije slučajno – na drugoj strani jasno se vidi da više od trideset država, što novčano, što naoružanjem, pomažu logistiku ukrajinske vojske, kaže direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, general u penziji Mitar Kovač, komentarišući motive zbog kojih se Rusija odlučila da suspenduje svoje učešće u START-u.
Prema njegovim rečima, suspenzijom START-a Rusija poručuje Vašingtonu da se rat ni u kom slučaju neće voditi na teritoriji Rusije, niti će, ukoliko bi se slučajno to desilo, biti konvencionalan. Rusija daje do znanja da će, ukoliko njena teritorije bude ugrožena, upotrebiti ako treba i strateško nuklearno oružje.
Prema Kovačevim rečima, Rusija tim potezom daje do znanja Vašingtonu da će braniti svoje vitalne nacionalne interese. Iz govora Vladimira Putina jasno se vidi šta je sve Zapad učinio širenjem NATO-a na istok, verolomnim odnosom prema sistemu globalne i evropske bezbednosti ne bi li ugrozio bezbednost Rusije, objašnjava on.
„Posebna eskalacija desila se u Ukrajini, gde je NATO, predvođen Amerikom, učinio niz poteza kojima se ugrožava ruska bezbednost. Paralelno sa time, Amerika se povlačila iz svih sporazuma u Evropi koji nisu išli u njenu korist“, podseća on.
Kriza se ne događa na granicama Amerike, već Rusije i Rusija nema puno izlaza niti manevarskog prostora, ona krizu mora da reši na način koji joj odgovara.
„Suspenzija START-a daje odrešene ruke Rusiji da proizvodi dovoljan broj strateških nuklearnih projektila u skladu sa potrebama i procenama, a to je posebno uslovljeno informacijama da Amerika u Evropu, nažalost, doprema nuklearne projektile male snage, za koje je pitanje da li će ih sutra, uz njeno odobrenje upotrebiti neka od rusofobnih zemalja“, kaže Kovač.
Ratni huškači a apeluju na Rusiju da se vrati u START
Sada svi zapadni politički faktori apeluju na Rusiju da ne suspenduje učešće u START-u. Tako, EU smatra da Rusija treba da poštuje obaveze iz START-a i dozvoli Americi da izvrši inspekciju nuklearnih arsenala na koje se sporazum odnosi, dok iz UN-a stižu slični apeli, ali obema stranama. Zabrinutost je izrazio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je poručio da više nuklearnog naoružanja i manje kontrole čine svet opasnijim, a naglasio je i važnost svetskog poretka zasnovanog na pravilima.
Izuzimajući UN, sve druge organizacije i države koje izražavaju „zabrinutost“ zbog ruskog poteza, doprinele su razaranju evropske bezbednosti i koncipiranju ukrajinske krize, ističe Kovač. One su, kako kaže, pothranjivale bolesne ambicije Zapada kroz NATO i takozvani „pohod na Istok“.
„UN su se obratile na adrese dve nuklearne supersile i to je normalna procedura jer se ne vidi kako stanje bezbednosti u Evropi može da bude sređeno. Obraćanje EU je toliko neprimereno da se vidi da to više nije organizacija koja stoji na osnovama na kojima je nekada funkcionisala - vidi se da se pretvorila u podsistem NATO-a, organizaciju koja servilno izvršava američke naloge. To više nije relevantna adresa čak ni za države članice, a kamoli za globalne i međunarodne odnose“, konstatuje Kovač.
Umesto da je rešavala ukrajinsku krizu, EU je bila saučesnik u raspirivanju krize, podstrekujući proširenje NATO-a na istok. EU nema ni legitimitet, niti formalno pravo da se ponaša kao mirotvorac, dodaje naš sagovornik.
Kada govore da bi Ukrajinu trebalo primiti u NATO i EU, da Ukrajina po svaku cenu mora da pobedi, a Rusija da izgubi političke i vojne elite Brisela i Vašingtona ponašaju se kao ratnohuškački emisari, zaključuje Kovač.
Šta će biti sa nuklearnim potencijalima Britanije i Francuske
Ono što, prema Jovanovićevim rečima, podstiče dodatne sumnje na ruskoj strani jesu moguće aktivnosti nuklearnih sila koje nisu obuhvaćene sporazumom, Francuske i Velike Britanije. One mogu da nekontrolisano vrše nuklearne probe, a i SAD mogu preko njih teorijski da vrše nuklearne probe.
„To podstiče sumnje na ruskoj strani da postoji nefer situacija i nefer takmičenje, a to je isuviše ozbiljna stvar da bi se mogla prepustiti slučaju“, objašnjava Jovanović.
Prema Ćeranićevom mišljenju, Rusija će verovatno tražiti da se u sklopu američke kvote nuklearnih bojevih glava uključi i potencijal kojim raspolažu Francuska i Velika Britanija.
„Svakako su nuklearne bojeve glave u Britaniji i Francuskoj pod američkom kontrolom“, ističe on.
Jovanović smatra da bi situaciju trebalo što pre prevazići – najverovatnije je da će strane ući u „diskretne pregovore“ i da će pokušati da iznađu način da se kriza prevaziđe. A uslov da se situacija prevaziđe jeste da se informacije o aktivnostima slobodno kreću između strana.
Šta je poručio Putin
Podsećamo, u obraćanju Federalnoj skupštini ruski predsednik Vladimir Putin zahtev NATO-a Rusiji da omogući inspekciju svojih nuklearnih potencijala nazvao je „teatrom apsurda“ jer je Rusiji onemogućeno da vrši inspekciju američkih nuklearnih potencijala.
„Naši brojni zahtevi za pregled ovih ili onih objekata ostaju bez odgovora ili se odbijaju po raznim formalnim osnovama. I stvarno ništa ne možemo da proverimo na onoj strani. Želim da naglasim, SAD i NATO direktno govore o tome da je njihov cilj da nanesu strateški poraz Rusiji. I šta, nakon toga, kao da ničeg nije bilo, oni se spremaju da se rastrče po našim odbrambenim objektima? Uključujući najnovije? Pre nedelju dana, ja sam potpisao ukaz o uvođenju u borbeno dežurstvo novih strateških kompleksa kopnenog baziranja. Oni se spremaju da i tamo gurnu svoj nos? I misle da je sve tako jednostavno? Mi ćemo ih prosto tako puštati“, upitao se ruski predsednik.
Prema Putinovim rečima, NATO je svojom izjavom pokazao interesovanje da bude deo START-a i dodao da nema ništa protiv toga.
„Smatramo da je takva postavka pitanja odavno sazrela, jer u NATO-u, podsetiću, nije samo jedna nuklearna država – SAD. Nuklearne arsenale imaju i Velika Britanija i Francuska. Oni se usavršavaju, razvijaju. I takođe su usmereni protiv nas, protiv Rusije“, dodao je Putin.
START je, nakon što je Bela kuća za vreme mandata Donalda Trampa odlučila da se povuče iz sporazuma o Zabrani korišćenja kopnenih raketa srednjeg dometa i raskida „Sporazuma o otvorenom nebu“, koji je dozvoljavao međusobne izviđačke letove kao meru izgradnje poverenja, ostao jedini bilateralni sporazum o nuklearnom razoružanju između SAD i Rusije.
Avgusta 2022. Rusija je privremeno obustavila pravo na inspekcije njenih nuklearnih arsenala zbog sankcija i zabrane preletanja ruskim avionima, koje su onemogućavale Rusiji da pošalje svoje inspektore u SAD.
