Rešenost za pobedu: Putinovo obraćanje signal Zapadu
20:00 21.02.2023 (Osveženo: 20:56 21.02.2023)
© Sputnik / Maksim Blinov
Pratite nas
Obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina Federalnoj skupštini važan je događaj koji pokazuje da je Rusija namerna da pobedi u konfliktu sa Zapadom. Na početku specijalne operacije utisak je bio kao da se samo vojska bavi time, međutim, Putinovo obraćanje je signal da će čitavo društvo raditi u korist pobede i da od toga nema odustajanja.
Ovako obraćanje ruskog predsednika Federalnoj skupštini, pred oba doma ruskog parlamenta (Dumom i Savetom Federacije), komentariše Stevan Gajić, naučni savetnik u beogradskom Institutu za evropske studije i predavač na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO).
Prema Gajićevim rečima, Putinov govor pokazuje da se čitavo rusko društvo prestrojava i da je pobeda glavni cilj kome će ubuduće sve biti podređeno.
Pregovori o START-u u okviru pregovora o novom svetskom poretku
Ruski predsednik najavio je i da Rusija obustavlja učešće u Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju (START). U ratu nema dogovora, razgovora i pregovora dok se on ne okonča, kaže general u penziji Božidar Forca, tako da će trka u naoružanju, koju je izlaskom iz niza sporazuma o ograničenju naoružanja počela Amerika, biti nastavljena.
Prema Forcinim rečima, nastavak pregovora o ograničenju strateškog naoružanja biće moguće u budućnosti, ali ne po zapadnim kriterijumima, a osnovno pitanje, prema njegovim rečima, glasi:
„Šta sada uraditi da se, prvo, okonča vojni sukob, a onda nastave pregovori, dogovori, razgovori oko novog svetskog poretka“, tvrdi naš sagovornik.
Odluka o obustavljanju učešća u pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja politička je poruka da je njihov nastavak moguć u nekom, za sada, dalekom trenutku, smatra ekspert za međunarodne odnose Dušan Proroković.
„Problem tog procesa je višestruk i ne tiče se samo SAD i Rusije. Tiče se i Kine, koja je postala treća nuklearna sila, koja do sada nije bila ni predmet monitoringa, niti se na bilo koji način obavezivala na neširenje nuklearnog oružja; problem su i nuklearni kapaciteti Francuske i Velike Britanije, što je Vladimir Putin takođe pomenuo“, kaže on.
Sporazume o neširenju nuklearnog naoružanja trebalo bi proširiti, produbiti tako da obuhvate veći broj partnera – to ne mogu biti samo dve najveće nuklearne sile sveta, dodaje on.
Kada bi Rusija mogla da se ponovo vrati u pregovore, teško je prognozirati, jer da bi sporazum bio postignut, potrebno je, kako Proroković kaže, visoko poverenje između strana. Sporazumi su obuhvatali međusobnu kontrolu nuklearnog naoružanja.
„Zamislite situaciju da američki oficiri i naučnici zaduženi za nuklearnu bezbednost dolaze u objekte gde je uskladišteno rusko nuklearno naoružanje. Isto tako da ruski oficiri idu u američka skladišta. U ovom trenutku, to je apsolutno nezamislivo“, konstatuje Proroković.
Osim uspostavljanja poverenja na političkom nivou, naš sagovornik napominje da bi, kao preduslove da pregovori oko sporazuma o nuklearnim naoružanju budu obnovljeni trebalo da se okonča ukrajinska kriza, kao i da pre svega mora da bude potpisan niz drugih sporazuma.
„Kako da govorimo o tom, veoma složenom sporazumu, koji se tiču globalne bezbednosti, ako nemamo ni one elementarne, koji se tiču ekonomske saradnje. Rusiji se ovih meseci pleni imovina u inostranstvu. Njoj čak ni imovina nije garantovana, a treba da razgovara o nadzoru i međusobnoj inspekciji nuklearnih kapaciteta“, kategoričan je Proroković.
Čak i ako bi, kao znak dobre volje, nekakvi pregovori počeli, sporazum bi bio potpisan u dalekoj budućnosti, zaključuje on.
Putin se direktno suprotstavlja zapadnoj hegemoniji
Kad je reč o rešenosti Rusije da pobedi, prema rečima Gajića, ona se ogleda i u tome što je ruski predsednik citirao jednog od najznačajnijih ruskih državnika sa početka Dvadesetog veka, Petra Stolipina, ruskog nacionalistu koji se zalagao za modernizaciju države, a stradao je u atentatu 1911.godine: „U pitanju odbrane Rusije, svi moramo da koordiniramo naše napore, dužnosti i prava kako bismo podržali jedno istorijsko vrhovno pravo — pravo Rusije da bude jaka.“
„Stolipina ruski nacionalisti smatraju zvezdom vodiljom, a njegovu nasilnu smrt kao nešto što je zaustavilo rast Rusije i omogućilo revoluciju, odnosno građanski rat. Mislim da se radi o vrlo važnom ideološkom signalu, jer Putin je citirao Stolipinove reči da Rusija ima pravo da bude moćna vi da će da zaštiti to pravo“, objašnjava Gajić.
Ovaj Putinov citat pokazuje da se sadašnja politika kardinalno razlikuje od principa na kojima je bila uspostavljena ruska vladajuća partija Jedinstvena Rusija. Do sada, Rusija je tražila deo kolača u zapadnom sistemu u kome nije ravnopravna, dodaje Gajić.
„Ovo je alternativa i direktno suprotstavljanje hegemoniji i neokolonijalizmu, što je Putin direktno i rekao, a uslov za to je da Rusija bude moćna i u tom smislu je i Stolipinov citat tu bio važan“, naglašava Gajić.
Prema Gajićevim rečima, glavna ideološka poruka Putina jeste da se Rusija zalaže za tradicionalne vrednosti koje dele sve velike religije priznate u Rusiji.
„Ponovo je istakao problem „izuzetnosti“ Zapada i njihov rasistički odnos prema ostatku čovečanstva – i to da je dozvoljeno lagati i da se oni sada hvale time da su lagali Rusiju. Jako je bitno i to što je rekao da će oficiri koji su pokazali inicijativu, inventivnost i hrabrost biti ti koji će voditi modernizaciju vojske i da će oni, sa iskustvom u najsavremenijem ratovanju, voditi modernizaciju ruske vojske“, ističe Gajić.
Šta predviđa START
Grupa sporazuma START su sporazumi o smanjivanju oružanih sistema i raketa dugog dometa, kao i nosača nuklearnih bojevih glava. Prvi u nizu sporazuma START potpisan je 1991, a drugi dve godine kasnije. Međutim, START II nikada nije stupio na snagu, jer su odnosi dve supersile zaoštreni nakon američke agresije na Jugoslaviju 1999. i Irak 2003.godine. Ipak, u međuvremenu je postignut novi sporazum poznat kao „Novi START“, koji je na snagu stupio 2011, kojim su obe zemlje obavezale da smanje svoje nuklearne bojeve glave na maksimalno 1.550 svaka, a broj nosača raketa, na 800 komada po zemlji.
Svaka strana mogla je da vrši inspekcije u drugoj zemlji. Poslednje produženje sporazuma na još pet godina Vladimir Putin i Džozef Bajden potpisali su 2021.
Nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp 2019. istupio iz sporazuma o Zabrani korišćenja kopnenih raketa srednjeg dometa i 2020. raskinuo „Sporazum o otvorenom nebu“, koji je dozvoljavao međusobne izviđačke letove kao meru izgradnje poverenja, „Novi START“ bio je jedini preostali bilateralni sporazum o nuklearnom razoružanju između SAD i Rusije.
Kompletno obraćanje ruskog predsednika pogledajte u videu:
