Hrabro je otvarao ono o čemu još nismo progovorili: Komemoracija Milovanu Danojliću u SANU
© Foto : Novosti/Nikola SkenderijaKomemoracija povodom smrti akademika Milovana Danojlića u SANU
© Foto : Novosti/Nikola Skenderija
Pratite nas
Već u „Urođeničkim psalmima“ obznanio je veru u reč i jezik. Ko ne zna šta je „muka s rečima“ neka pročita istoimenu knjigu. Reagovao je na titoizam, globalizam, bombardovanje zemlje i naroda, na razaranje jedinstvenog srpskog prostora, na tiraniju i teror svake vrste. Hrabro je otvarao ono „o čemu još nismo progovorili“.
Ovim je rečima akademik Jovan Delić podsetio na raskoš i značaj dela Milovana Danojlića na komemorativnom skupu upriličenom u Akademiji nauka i umetnosti, posvećenom nedavno preminulom književniku i članu SANU.
Podsetnik da je Danojlić, smešten između rodnih Ivanovaca, Beograda i Francuske, stvorio jedinstven svet od preko 70 pesničkih i proznih knjiga, eseja i komentara na mnoge aktuelne pojave, vrhunskih prevoda vodećih pesnika francuskog i engleskog jezika, bio je dovoljan da se zaključi kako je odlazak ovog posvećenika pisanju i jednog od najvećih čitalaca – nenadoknadiv gubitak za našu književnost i jezik.
Odgovoran pred delom, jezikom, narodom
„Bio je jedan od najplodnijih, najraznovrsnijih srpskih pisaca, visoke književne kulture i odgovornosti pred delom, jezikom, svetom i životom, pred svojim narodom i srpskom kulturom“, kazao je akademik Delić, dodajući da, šta god da je pisao, Danojlićev odnos prema svetu uvek je bio – pesnički.
„Pisao je `Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba“. A bežanje i bežanija je zastrašujuća srpska reč, puna crnih nagoveštaja, straha, opasnosti, životne ugroženosti, nesigurnosti, gladi, neizvesnosti i tanke nade za spas. Sve je to sadržano u njegovom stihu“, kazao je Delić i dodao:
„Na Danojlićev pogled na svet i istoriju ukazuje jedan epigram: `Posle Jasenovca i Aušvica/Malo je trebalo pa da na sudu/ Srbi – onako, zarad vica/Prvi za genocid kažnjeni budu`. To je humornosumoran pogled na istoriju, na Prvi i Drugi srpski ustanak i na odnos velikih sila. Njegova vizija vremenom dobija na istoričnosti, bez čega se teško postaje klasik srpske književnosti“, zaključio je akademik Jovan Delić.
Reč mu je išla lako
Da je Danojlić sa svojim tomovima knjiga nalik Balzaku, ali i kao saučesnik, svedok i važan akter našeg vremena, potvrdio je i prof. dr Aleksandar Jerkov.
© Foto : Novosti/Nikola SkenderijaJagoš Đuretić i Matija Bećković na komemoraciji povodom smrti Milovana Danojlića
Jagoš Đuretić i Matija Bećković na komemoraciji povodom smrti Milovana Danojlića
© Foto : Novosti/Nikola Skenderija
„Već od prve zbirke Milovan Danojlić postao je književna činjenica prvoga reda. Sa knjigom „Kako spavaju tramvaji“ ušao je u duše najmlađih čitalaca, među one retke sa kojima deca odrastaju. Kroz celokupno delo nosio je i jednu crtu naivnosti, shvaćenu u najpozitivnijem smislu reči, tražeći u njoj onu nepatvorenu izvornost. Bio je u dijalogu sa svojom kulturom, istorijom, tradicijom, drama i tragedija sudbine naroda oseća se u njegovom delu. On je pesnik najbogatijih rima u našoj književnosti. Reč mu je išla lako. Ko se neće obradovati lepoti Srbije u Danojlićevim stihovima ako išta oseća srpsko“, kazao je profesor Aleksandar Jerkov.
Stihove Danojlićeve pesme „Utehe neće biti“ pročitao je glumac Hadži Nenad Maričić.