Skup licemerja i dvostrukih standarda: Tu je Putin sve rekao Zapadu koji sad priča sam sa sobom
© AP Photo / Michael ProbstMinhen, bezbednosna konferencija
© AP Photo / Michael Probst
Pratite nas
Minhenska bezbednosna konferencija bez učešća Ruske Federacije više nije forum kakav je bio do sada, nema nikakvu težinu. Politika dvostrukih standarda i licemerstva zaigrala je i na ovom skupu koji je nekada bio važan, da bi on postojao, potreban je dijalog, bez Rusije, slušaćemo isključivo monolog Zapada.
Ovo za Sputnjik kaže naučni saradnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić komentarišući početak rada bezednosne konferencije u Minhenu.
Zapadni monolog bez Rusije
Teme skupa ove godine odnose se na izazove spoljne i bezbednosne politike, sa posebnim akcentom na rusko -ukrajinski sukob.
"Ključna tema biće „invazija Rusije na Ukrajinu“, kao prekretnica u globalnoj politici i najveći evropski bezbednosni izazov", saopštili su organizatori.
Gajić pre svega podseća da je ova bezbednosna konferencija imala određenu težinu, ali da je izostavljanjem Rusije u ovom, kako kaže, istorijskom trenutku, opala težina i značaj skupa.
"To je bio važan debatni prostor gde se skupljaju predstavnici raznih država, razmenjuju mišljenja, gde se na određenim panelima diskutuje o temama koje se u tom trenutku smatraju važnim. Mogli smo da vidimo političke stavove različitih aktera, pre svega ovih sa zapada. Ali, u kontekstu razmatranja rata u Ukrajini, zbog izostavljanja Rusije i svrstavanja na jednu ratnu stranu, i naoružavanja samo jedne strane, forma dijaloga se gubi. Nema više dijaloga, nego isključivo monologa, po unapred zadatoj temi".
Zna se ko šta sme da kaže
Među govornicima koji će se obratiti na ovogodišnjem skupu su nemački kacelar Olaf Šolc, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Kako je najavljeno u agendi, obratiće se i zvanični predstavnik Ukrajine, a britanski mediji su sigurni da će to biti predsednik Vladimir Zelenski.
"Situacija je očigledno takva da se od svih koji su došli, nešto očekuje, a zna se šta treba da kažu, ako hoće i dalje da učestvuju u tome. To znači da je sam format devalviran zbog jednostranog i pristrasnog pristupa", isitče Gajić.
Predsedavajući Minhenske konferencije Kristof Hojzgen izjavio je da Rusija "ne zaslužuje da bude učesnica" konferencije, zato što "krši međunarodno pravo".
Naš sagovornik i ovaj istup vidi kao brutalno licemerje Zapada, odnosno princip dvostrukih standarda:
"Kada im odgovara da se pozivaju na međunarodno pravo, oni će da ubace temu panela o kojoj će se raspravljati o tome, bez obzira na razumevanje celog konteksta, propasti Minskih sporazuma, svega što se dešavalo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija vezano za sukobe u Donbasu od 2014. godine. Sad su se setili da se postavljaju kao veliki branioci međunarodnog prava. To je vrlo jasan pokazatelj politike dvosturkih standarda i licemerstva koje tu vlada. Drugi primeri gde je kršeno međunarodno pravo se neće uzimati u obzir, jer to interesno ne odgovara onima koji organizuju forum. Formatiraju ga u skladu sa svojom političkom agendom", zaključuje Gajić.
On podseća da je Vladimir Putin upravo na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. godine Zapadu uputio čuveno obraćanje u vezi širenja NATO-a, kada je forum bio ono što i treba da bude.
Sputnjiku je iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije saopšteno da ruska delegacija nije imala nameru da učestvuje na Minhenskoj konferenciji 2023., čak i da je bila pozvana, jer je Rusija izgubila interesovanje za forum koji je izgubio objektivnost.
„Ovo smatramo otvorenim kršenjem principa Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija OEBS-a iz 1975. godine o nemešanju u unutrašnje poslove“, ističu u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.