https://lat.sputnikportal.rs/20230217/belorusija-u-un-merkelova-oland-i-porosenko-treba-da-odgovaraju-za-minsk-2-1151105717.html
Belorusija u UN: Merkelova, Oland i Porošenko treba da odgovaraju za „Minsk 2“
Belorusija u UN: Merkelova, Oland i Porošenko treba da odgovaraju za „Minsk 2“
Sputnik Srbija
Stalni predstavnik Belorusije pri Ujedinjenim nacijama Valentin Ribakov pozovao je članove Saveta bezbednosti UN da pozovu bivšu nemačku kancelarku Angelu... 17.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-17T19:42+0100
2023-02-17T19:42+0100
2023-02-17T19:42+0100
specijalna operacija u ukrajini
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
belorusija
savet bezbednosti un
angela merkel
fransoa oland
petro porošenko
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/13/63/136347_0:0:2639:1484_1920x0_80_0_0_d05513f3cdf54c868c78511443824ac3.jpg
On je dodao da bi ispunjavanje Minskih sporazuma, potpisanih u februaru 2015. godine, moglo da bue tema predstojeće obnovljene vanredne sesije Generalne skupštine UN, ili nove sednice Saveta bezbednosti UN, na koje bi mogli biti pozvani učesnici pregovora, kako bi podneli izveštaje.Aktuelni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je ranije u intervjuu za nemački list „Špigl“ priznao da je bivšoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da ne planira da ispunjava odredbe Minskih sporazuma.Pre toga je Merkelova izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se „kupi vreme za Ukrajinu“, kako bi ojačala, a to je potom potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.Njih dvoje su učestvovali na samitu „normandijske četvorke“, zajedno s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i bivšim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom 22. februara 2015. godine. Na tom sastanku bio je usaglašen kompleks mera za ispunjavanje Minskih sporazuma.Dokument se sastojao iz 13 tačaka i podrazumevao je, pre svega, prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja s linije razgrraničenja kijevskih snaga bezbednosti i ustanika iz Donbasa, kao i druge mere za dugoročno političko rešavanje krize u Donbasu.Kijev je sistematski narušavao sporazum, usled čega je 22. februara 2022. godine Rusija priznala Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, a dva dana kasnije otpočela specijalnu vojnu operaciju, čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230217/peking-poziva-sad-eu-i-nato-da-sednu-za-pregovaracki-sto-s-rusijom-1151103722.html
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, belorusija, savet bezbednosti un, angela merkel, fransoa oland, petro porošenko
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, belorusija, savet bezbednosti un, angela merkel, fransoa oland, petro porošenko
Belorusija u UN: Merkelova, Oland i Porošenko treba da odgovaraju za „Minsk 2“
Stalni predstavnik Belorusije pri Ujedinjenim nacijama Valentin Ribakov pozovao je članove Saveta bezbednosti UN da pozovu bivšu nemačku kancelarku Angelu Mekrel i bivše predsednike Francuske i Ukrajine, Fransoa Olanda i Petra Porošenka da podnesu izveštaj o ispunjavanju Minskih sporazuma (Minsk 2) o rešavanju krize u Ukrajini.
„Zbog čega sadašnji Savet bezbednosti ne bi dao odgovarajuću ocenu takvih dobrovoljnih priznanja? Imate za to sva moguća ovlašćenja. Zbog čega ćutite“, naveo je Ribakov.
On je dodao da bi ispunjavanje Minskih sporazuma, potpisanih u februaru 2015. godine, moglo da bue tema predstojeće obnovljene vanredne sesije Generalne skupštine UN, ili nove sednice Saveta bezbednosti UN, na koje bi mogli biti pozvani učesnici pregovora, kako bi podneli izveštaje.
„Oni će ionako morati da odgovaraju za to. Ako ne pred realnim sudom ili tribunalom, onda pred sudom istorije“, izjavio je Ribakov.
Aktuelni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je ranije u intervjuu za nemački list „Špigl“ priznao da je bivšoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da ne planira da ispunjava odredbe Minskih sporazuma.
Pre toga je Merkelova izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se „kupi vreme za Ukrajinu“, kako bi ojačala, a to je potom potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.
Njih dvoje su učestvovali na samitu „normandijske četvorke“, zajedno s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i bivšim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom 22. februara 2015. godine. Na tom sastanku bio je usaglašen kompleks mera za ispunjavanje Minskih sporazuma.
Dokument se sastojao iz 13 tačaka i podrazumevao je, pre svega, prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja s linije razgrraničenja kijevskih snaga bezbednosti i ustanika iz Donbasa, kao i druge mere za dugoročno političko rešavanje krize u Donbasu.
Kijev je sistematski narušavao sporazum, usled čega je 22. februara 2022. godine Rusija priznala Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, a dva dana kasnije otpočela specijalnu vojnu operaciju, čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“.
