https://lat.sputnikportal.rs/20230215/potraznja-za-investicionim-zlatom-i-dukatima-u-srbiji-nikad-veca-franca-jozefa-vise-nema-1150997956.html
Potražnja za investicionim zlatom i dukatima u Srbiji nikad veća, „Franca Jozefa“ više nema
Potražnja za investicionim zlatom i dukatima u Srbiji nikad veća, „Franca Jozefa“ više nema
Sputnik Srbija
Ako neko ima novca, a ne želi da ga uloži u nekretnine, automobile ili nešto slično, može da ga uloži u zlato - i to ne ono u obliku nakita, već nešto malo... 15.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-15T22:52+0100
2023-02-15T22:52+0100
2023-02-15T22:52+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/0f/1150998246_0:232:1440:1042_1920x0_80_0_0_507f12c5902e4fa5f2be481c2936f4ed.jpg
Za to mu je potrebno, u zavisnosti od gramaže zlatnika, kao i od čistoće zlata, od nekoliko stotina pa do više hiljada evra. Tako se može kupiti investiciono zlato, odnosno zlatnik, koji, ako zatreba nekad - može i da se proda. Po kojoj ceni - to je teško reći jer je zlato berzanska roba i cena se često menja, pa u zavisnosti od cene na velikim tržištima kreću se i cene zlata na malim.Sa zlatom nema gubitkaAko je suditi po onome što se s cenom zlata dešava poslednjih nekoliko godina, današnji kupac zlata/zlatnika - izgubiti neće. Krizna vremena utiču na cenu zlata, a upravo sada je takva situacija, pa je i potražnja za zlatom znatno porasla u celom svetu.Dakle, ko ima novca, može da kupi zlatnike, ali će na srpskom tržištu teško naći one najtraženije - dukate „Franca Jozefa”. Reč je o dukatu finoće 986 (98,6 odsto čistog zlata) koji ima 23,6 karata i najpopularniji je zlatnik u evropskim zemljama, ali i u Srbiji. Proizvodi se isključivo kao investiciono zlato, a na svakom zlatniku je utisnuta 1915. godina. Veliki dukat težak je 13,96 grama i košta oko 104.000 dinara, a mali teži 3,49 grama i košta oko 27.000 dinara. Trenutno ih u prodaji na tržištu praktično nema, što bi se reklo, ni za lek, piše „Dnevnik“.Cena zlata često se menja i pre oko pola veka unca je koštala oko 80 dolara, dok je krajem 1980. godine za uncu valjalo platiti gotovo 700 dolara. Pre oko decenije dostignut je rekordni iznos unce zlata - oko 1.800 dolara, a potom je od 2013. do 2018. godine vrednost ovog plemenitog metala bila u padu. Od tada pa do danas vrednost zlata raste i sada se cena unce kreće u rasponu od 1.750 do oko 2.000 dolara.Berzanska cena stalno rastePo rečima stručnjaka za trgovinu zlatom Ljube Jakića, berzanska cena zlata stalno raste, a od 2013. godine povećana je za čak 91 odsto, što znači da raste oko 10 odsto godišnje. On ističe da se zlato osvedočilo i ovekovečilo i da ljudi veruju u njega.„Tako je još od Babilona kada je za uncu zlata moglo da se kupi 300 vekni hleba, a isti odnos je ostao i danas u Evropi“, rekao je Jakić za Tanjug.Jakić je ocenio da su pandemija virusa korona i ukrajinska kriza izazvali u svetu ogromnu potražnju za zlatom jer je ona povećana za više od 500 odsto, a da je bilo perioda kada je potražnja povećavana i za 800 procenata.„Tražnja je ogromna i snabdevanje je otežano i usporeno. Kod nas se dosta traže dukati pa je u poslednje vreme primećeno da, recimo, malih i velikih dukata Franca Jozefa i nema“, rekao je Jakić.Naravno, osim ova dva dukata, na srpskom tržištu ima i mnogih drugih, i domaćih i stranih. Neke je lako naći, neke ne, neki se mogu odmah kupiti, a mogu se izraditi i po porudžbini.Po rečima jednog zlatara, tradicija kupovanja/darivanja dukata u Srbiji postoji dugo, oni se uglavnom kupuju/daruju prilikom rođenja, krštenja i drugih srećnih događaja u životu, a malo je kupaca koji se odlučuju da ih namenski kupe kao investiciono zlato. Ipak, sigurno je da je i to deo zamisli prilikom uručenja poklona/zlatnika jer je svakako namenjeno za budućnost.Po njegovim rečima, zlato, i pored toga što cena varira, uvek zadržava vrednost i daje sigurnost vlasniku da novac koji je uložen u kupovinu zlata uvek može ponovo da se pretvori u novac i to odmah i bilo gde, za razliku od mnogih drugih matrijalnih dobara. Nekad je dobitak, nekad gubitak, nekad se za jedan zlatnik moglo/može živeti i mesecima...
https://lat.sputnikportal.rs/20221128/u-sta-uloziti-ustedjevinu-da-je-inflacija-ne-obezvredi-1146975961.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/udar-zlatnog-standarda-sahrana-dolarskog-sistema-neizbezna---radja-se-briks-valuta-1150203331.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, banke i berza
ekonomija, srbija – ekonomija, banke i berza
Potražnja za investicionim zlatom i dukatima u Srbiji nikad veća, „Franca Jozefa“ više nema
Ako neko ima novca, a ne želi da ga uloži u nekretnine, automobile ili nešto slično, može da ga uloži u zlato - i to ne ono u obliku nakita, već nešto malo drugačije - u obliku dukata, odnosno zlatnika.
Za to mu je potrebno, u zavisnosti od gramaže zlatnika, kao i od čistoće zlata, od nekoliko stotina pa do više hiljada evra. Tako se može kupiti investiciono zlato, odnosno zlatnik, koji, ako zatreba nekad - može i da se proda. Po kojoj ceni - to je teško reći jer je zlato berzanska roba i cena se često menja, pa u zavisnosti od cene na velikim tržištima kreću se i cene zlata na malim.
Ako je suditi po onome što se s cenom zlata dešava poslednjih nekoliko godina, današnji kupac zlata/zlatnika - izgubiti neće. Krizna vremena utiču na cenu zlata, a upravo sada je takva situacija, pa je i potražnja za zlatom znatno porasla u celom svetu.
Dakle, ko ima novca, može da kupi zlatnike, ali će na srpskom tržištu teško naći one najtraženije - dukate „Franca Jozefa”. Reč je o dukatu finoće 986 (98,6 odsto čistog zlata) koji ima 23,6 karata i najpopularniji je zlatnik u evropskim zemljama, ali i u Srbiji. Proizvodi se isključivo kao investiciono zlato, a na svakom zlatniku je utisnuta 1915. godina. Veliki dukat težak je 13,96 grama i košta oko 104.000 dinara, a mali teži 3,49 grama i košta oko 27.000 dinara. Trenutno ih u prodaji na tržištu praktično nema, što bi se reklo, ni za lek, piše „Dnevnik“.
Cena zlata često se menja i pre oko pola veka unca je koštala oko 80 dolara, dok je krajem 1980. godine za uncu valjalo platiti gotovo 700 dolara. Pre oko decenije dostignut je rekordni iznos unce zlata - oko 1.800 dolara, a potom je od 2013. do 2018. godine vrednost ovog plemenitog metala bila u padu. Od tada pa do danas vrednost zlata raste i sada se cena unce kreće u rasponu od 1.750 do oko 2.000 dolara.
Berzanska cena stalno raste
Po rečima stručnjaka za trgovinu zlatom Ljube Jakića, berzanska cena zlata stalno raste, a od 2013. godine povećana je za čak 91 odsto, što znači da raste oko 10 odsto godišnje. On ističe da se zlato osvedočilo i ovekovečilo i da ljudi veruju u njega.
„Tako je još od Babilona kada je za uncu zlata moglo da se kupi 300 vekni hleba, a isti odnos je ostao i danas u Evropi“, rekao je Jakić za Tanjug.
„Tržište zlata se razvilo, a firma iz koje dolazim „Insignitus gold” bila je pionir tržišta zlatom i na našu inicijativu je 2017. godine ukinut PDV na investiciono zlato, čime je tržište potpuno legalizovano i otvoreno i praktično je eksplodiralo“, objašnjava on.
Jakić je ocenio da su pandemija virusa korona i ukrajinska kriza izazvali u svetu ogromnu potražnju za zlatom jer je ona povećana za više od 500 odsto, a da je bilo perioda kada je potražnja povećavana i za 800 procenata.
„Tražnja je ogromna i snabdevanje je otežano i usporeno. Kod nas se dosta traže dukati pa je u poslednje vreme primećeno da, recimo, malih i velikih dukata Franca Jozefa i nema“, rekao je Jakić.
Naravno, osim ova dva dukata, na srpskom tržištu ima i mnogih drugih, i domaćih i stranih. Neke je lako naći, neke ne, neki se mogu odmah kupiti, a mogu se izraditi i po porudžbini.
Po rečima jednog zlatara, tradicija kupovanja/darivanja dukata u Srbiji postoji dugo, oni se uglavnom kupuju/daruju prilikom rođenja, krštenja i drugih srećnih događaja u životu, a malo je kupaca koji se odlučuju da ih namenski kupe kao investiciono zlato. Ipak, sigurno je da je i to deo zamisli prilikom uručenja poklona/zlatnika jer je svakako namenjeno za budućnost.
Po njegovim rečima, zlato, i pored toga što cena varira, uvek zadržava vrednost i daje sigurnost vlasniku da novac koji je uložen u kupovinu zlata uvek može ponovo da se pretvori u novac i to odmah i bilo gde, za razliku od mnogih drugih matrijalnih dobara. Nekad je dobitak, nekad gubitak, nekad se za jedan zlatnik moglo/može živeti i mesecima...
