U šta uložiti ušteđevinu da je inflacija ne obezvredi
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Ima više načina da pri visokoj inflaciji ljudi koji imaju ušteđevinu sačuvaju njenu vrednost ili izgube što manje od nje, a jedan od najisplativijih je ulaganje u kupovinu zlata u šta može da investira svako spram veličine ušteđevine, kaže za Sputnjik profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, dr Hasan Hanić.
Odluka o tome u šta treba ulagati privremeno slobodan novac, po rečima Hanića koji je i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, zavisi od visine raspoložive sume sredstava.
Kako izbeći obezvređenje ušteđevine
„Ukoliko pojedinac nema ideje o dobrom, klasičnom investicionom poduhvatu, ako raspolaže većom sumom novca, jedna od dve najbolje alternative je da uloži u kupovinu nekretenine, poslovnog, ili stambenog prostora na odgovarajućoj lokaciji. Ako pak raspolaže nekom manjom sumom novca to je ulaganje u zlato i u kupovinu zemlje“, precizan je naš sagovornik.
On napominje da zbog uvek rastuće tražnje za zemljom i za poslovnim prostorom, njihova cena stalno raste. Ipak dodaje da ulaganje u nekretnine ima prednost utoliko što pored toga što donosi redovan tekući prinos, pojedinac koji ulaže u nekretnine po pravilu ostvaruje i značajnu kapitalnu dobit kada sabere prihod ostvaren po osnovu rentiranja i razlike između nabavne i prodajne cene.
Oni koji nemaju dovoljno ušteđevine da kupe stan, mogu da ulože u manju nekretninu poput garaže, ili poslovnog prostora, koji, takođe, mogu da budu rentirani.
Po njegovom mišljenju, najisplativije je ipak investiranje u zlato.
I Švajcarac preporučuje zlato
„Ulaganje u zlato, iako cena može povremeno da oscilira, svakako je sigurno, jer u malo dužem periodu cena zlata zbog ograničenosti toga proizvoda stalno raste. Istorijski podaci vremenskih serija, ili serija podataka o kretanju cena zlata tokom vremena pokazuju da je ulaganje u kupovinu zlata verovatno i najisplativije“, kaže Hanić.
Naše firme koje se bave trgovinom plemenitim metalima prodaju i zlatne pločice težine od jednog grama do poluga od 100 i 250 grama
CC0 / piksabej /
On objašnjava da pojedinac može da uloži i neku manju sumu novca u kupovinu investicionog zlata, u šta spadaju zlatne poluge, odnosno zlatne pločice i dukati, ali i kupovinu zlata u smislu nakita.
Kod nas ima više firmi koje se bave trgovinom plemenitim metalima, pa i prodajom investicionog zlata. Tako prodaju zlatne pločice, odnosno poluge 999,9 odsto čistog zlata različite težine, od onih teških samo jedan gram, do onih od 10, 20, 50 grama, pa i krupnih apoena od 100 ili 250 grama.
Zlato, kako napominje Hanić, spada u likvidni proizvod kada je potrebno da se sredstva povuku jer može brzo da se pretvore u novac.
Tako je, uostalom, uvek i bilo. U kriznim vremenima zlato je uvek bilo najsigurnija investicija koja ne gubi vrednost. Kada je kriza sa inflacijom počela da se ispoljava u većoj meri i ministar finansija Švajcarske je, kako kaže naš sagovornik, upućivao ljude da ulažu u zlato.
Nikako samo u jednu valutu
Hanić ukazuje na opšte ekonomsko pravilo kod ulaganja i takozvanog minimiziranja rizika da se jedna trećina ulaže u zlato, jedna u bezrizične vidove aktive, uključujući i bezrizične hartije od vrednosti, što su po pravilu one koje emituje država, čemu je, ipak, običan čovek najmanje sklon. Treću trećinu ulaganja čini ono u stranu valutu. Podaci govore da naši graćani 90 odsto devizne štednje imaju u evrima. Naš sagovornik, međutim, naglašava da je najuputnije da to budu tri valute - švajcarski franak, evro i dolar, čime bi bio isključen valutni rizik.
Za one koji nisu skloni investicionim poduhvatima, bez obzira na količinu ušteđenog novca koji imaju, Hanić preporučuje štednju u banci. S obzirom na trenutne kamatne stope, to će učiniti da obezvređenje novca bude manje. Kamatna stopa na godišnjem nivou na deviznu štednju je trenutno, kako podseća, 2,5 posto, sa tendencijom rasta. Na dinarska sredstva ona već premašuje 3,5 odsto, a od dužine perioda ulaganja ide do pet odsto.
Ulaganje u kupovinu stana je najbolja investicija, ali sa manjom ušteđevinom sigurno je i ulaganje u manji poslovni prostor, garažu, zemlju
CC0 / Pixabay /
Treba štedeti u banci
„U uslovima kada je devizni kurs stabilan neuporedivo bolje je štedeti i obezbediti tu stopu prinosa. Očekujući da će stopa inflacije postepeno da se smanjuje, kada je u pitanju štednja u dinarima, s obzirom na to da se prihod od kamate kod dinarske štednje ne oporezuje, taj neto prinos na dinarska ulaganja je dva pa i više puta veći nego prinos kada se štedi u evrima. Razume se, uz gotovo nulti ili neznatan rizik da će doći do promene kursa“, napominje predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita.
Hanić, pri tom, upozorava ljude na to da ne misle da će povratak inflacije u ciljne okvire od tri, plus-minus jedan odsto, koje je Narodna banka Srbije predvidela za početak drugog kvartala 2024. godine, značiti da će to sačuvati vrednost ušteđevine. To će samo značiti da će na taj kumulativni rast cena koji se u međuvremenu bude desio, opet doći do rasta cena, samo što će on tada biti znatno manji, oko tri odsto. Sve što nabavljamo, bilo dinarima, bilo evrima, moraćemo više da platimo, pa ušteđevina onih koji je ne budu pametno uložili biće obezvređena, zaključio je naš sagovornik.
