https://lat.sputnikportal.rs/20230208/slucajno-otkrice-iznenadilo-naucnike-kralj-planeta-prosirio-svoje-kraljevstvo-1150649756.html
Slučajno otkriće iznenadilo naučnike: Kralj planeta proširio svoje „kraljevstvo“
Slučajno otkriće iznenadilo naučnike: Kralj planeta proširio svoje „kraljevstvo“
Sputnik Srbija
Jupiter već važi za kralja planeta - najveći je u Sunčevom sistemu. A sada je poznato da ima više satelita nego što se mislilo. 08.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-08T23:00+0100
2023-02-08T23:00+0100
2023-02-08T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/12/36/123626_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_dc640515a961692217b4fc17e1d18eb0.jpg
Astronomi su uočili 12 dodatnih meseca (prirodnih satelita) koji kruže oko Jupitera, čime je njihov ukupan broj potvrđen na 92. Do otkrića je pažljivim monitoringom došao astronom sa Instituta „Karnegi“ Skot Šepard sa svojim timom naučnika.Slučajno otkrićeKoristili su teleskop „Subaru“ na Havajima u septembru 2021. i koja se nalazi na teleskopu „Blanko“ u Interameričkoj opservatoriji „Cero Tololo“ u Čileu u avgustu 2022.Naknadna promatranja i analize za 12 novih meseca trajala su oko godinu dana kako bi se dobila konačna potvrda, a tim je koristio Magelanov teleskop u Čileu da obavi taj posao. Nijedan od meseca još nema ime, pošto je njihovo otkriće upravo objavljeno, ali i to se očekuje u narednim mesecima, preneo je RTS.„Centar za male planete“ prati položaje malih planeta, kometa i svemirskih stena. Pod okriljem Međunarodne astronomske unije, organizacija je odgovorna za identifikaciju, označavanje i orbitalne podatke za takve nebeske objekte.„Međunarodna astronomska unija dozvoljava imenovanje svakog meseca većeg od 2,4 kilometra, od čega je polovina ovih novih otkrića veća od toga, tako da će dobiti imena“, rekao je Šepard.Potraga za mladim mesecimaPošto je Jupiter svetla planeta, astronomi su morali da se pozabave problemom odsjaja i rasejane svetlosti koji utiču na prostor u kome mogu postojati meseci, a savremena tehnologija olakšala je njegovo detaljnije posmatranje i posmatranje oblasti oko njega.Šepard i njegov tim su u procesu praćenja još jednog broja satelita oko Jupitera, ali im je potrebno više podataka da potvrde i objave svoja otkrića.Pronalaženje dodatnih satelita oko Jupitera i određivanje njihovih orbita moglo bi pomoći u identifikaciji ciljeva za buduće svemirske misije, među kojima je program NASA i Evropske svemirske agencije obilaska ove planete - planiran za 2024. godinu.Šepard i njegov tim veruju da su ovi meseci ostaci najmanje sedam većih, koji su se raspali kada su se sudarili sa drugim mesecima, asteroidima ili kometama. Njihovo raspadanje dovelo je do stvaranja stotina manjih meseca, rekli su istraživači.Meseci su inače ostaci onoga što je „rođeno“ u disku gasa i prašine oko Jupitera nakon što se planeta formirala, a zatim uhvatila i povukla većinu materijala u orbitu. Ovi gradivni blokovi planeta mogu biti svojevrstan „pogled kroz prozor“ u rane godine Sunčevog sistema.Šepardov tim takođe prati satelite oko Saturna, ali njih je teže locirati jer je planeta sa famoznim prstenom udaljenija od Zemlje.„Verujemo da i Uran i Neptun takođe imaju veliki broj malih satelita, ali te planete su još udaljenije, pa ih je teže otkriti“, kaže Šepard.
https://lat.sputnikportal.rs/20230202/da-li-je-jupiter-nastao-na-nekom-drugom-mestu---otkriveno-zasto-je-roj-trojanaca-brojniji-od-grka--1150353299.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230203/naucnici-stvorili-novu-vrstu-leda-1150406306.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230202/fascinantan-snimak-iz-svemira-kako-planete-kruze-oko-udaljene-zvezde-video-1150329738.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Slučajno otkriće iznenadilo naučnike: Kralj planeta proširio svoje „kraljevstvo“
Jupiter već važi za kralja planeta - najveći je u Sunčevom sistemu. A sada je poznato da ima više satelita nego što se mislilo.
Astronomi su uočili 12 dodatnih meseca (prirodnih satelita) koji kruže oko Jupitera, čime je njihov ukupan broj potvrđen na 92. Do otkrića je pažljivim monitoringom došao astronom sa Instituta „Karnegi“ Skot Šepard sa svojim timom naučnika.
Koristili su teleskop „Subaru“ na Havajima u septembru 2021. i koja se nalazi na teleskopu „Blanko“ u Interameričkoj opservatoriji „Cero Tololo“ u Čileu u avgustu 2022.
„Slučajno smo uočili nove mesece oko Jupitera, dok je naše glavno istraživanje bilo usmereno ka traženju nebeskih objekata u prostoru iza Plutona“, rekao je Šepard.
Naknadna promatranja i analize za
12 novih meseca trajala su oko godinu dana kako bi se dobila konačna potvrda, a tim je koristio Magelanov teleskop u Čileu da obavi taj posao. Nijedan od meseca još nema ime, pošto je njihovo otkriće upravo objavljeno, ali i to se očekuje u narednim mesecima,
preneo je RTS.
„Centar za male planete“ prati položaje malih planeta, kometa i svemirskih stena. Pod okriljem Međunarodne astronomske unije, organizacija je odgovorna za identifikaciju, označavanje i orbitalne podatke za takve nebeske objekte.
„Međunarodna astronomska unija dozvoljava imenovanje svakog meseca većeg od 2,4 kilometra, od čega je polovina ovih novih otkrića veća od toga, tako da će dobiti imena“, rekao je Šepard.
Potraga za mladim mesecima
Pošto je Jupiter svetla planeta, astronomi su morali da se pozabave problemom odsjaja i rasejane svetlosti koji utiču na prostor u kome mogu postojati meseci, a savremena tehnologija olakšala je njegovo detaljnije posmatranje i posmatranje oblasti oko njega.
Šepard i njegov tim su u procesu praćenja još jednog broja satelita oko Jupitera, ali im je potrebno više podataka da potvrde i objave svoja otkrića.
Pronalaženje dodatnih satelita oko Jupitera i određivanje njihovih orbita moglo bi pomoći u identifikaciji ciljeva za buduće svemirske misije, među kojima je program NASA i Evropske svemirske agencije obilaska ove planete - planiran za 2024. godinu.
„Nadamo se da će bar jedan od novih meseca biti u blizini putanje letelice u okviru te misije, kako bi mogao da napravi slike izbliza. Meseci su važni za razumevanje mnogo toga iz materije koja nas zanima, jer su oni poslednji ostaci grupe objekata koji su se formirali u regionu džinovske planete dok se ostatak materijala inkorporirao u planete“, objasnio je Šepard.
Šepard i njegov tim veruju da su ovi meseci ostaci najmanje sedam većih, koji su se raspali kada su se sudarili sa drugim mesecima, asteroidima ili kometama. Njihovo raspadanje dovelo je do stvaranja stotina manjih meseca, rekli su istraživači.
Meseci su inače ostaci onoga što je „rođeno“ u disku gasa i prašine oko Jupitera nakon što se planeta formirala, a zatim uhvatila i povukla većinu materijala u orbitu. Ovi gradivni blokovi planeta mogu biti svojevrstan „pogled kroz prozor“ u rane godine Sunčevog sistema.
Šepardov tim takođe prati satelite oko Saturna, ali njih je teže locirati jer je planeta sa famoznim prstenom udaljenija od Zemlje.
„Verujemo da i Uran i Neptun takođe imaju veliki broj malih satelita, ali te planete su još udaljenije, pa ih je teže otkriti“, kaže Šepard.
