Zidovi se množe - imamo li vremena za pomirenje
10:08 07.02.2023 (Osveženo: 11:26 07.02.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupilo Narodno pozrište u Beogradu/Srđan Doroški
Pratite nas
Pad Berlinskog zida inicirao je na ovim prostorima pravljenje novih zidova. Što su manji geografski i duhovni prostori u kojima živimo, mi se sve više delimo. To je neka vrsta našeg, ali ne samo našeg prokletstva. Nisam siguran da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti da pronađemo zajednički jezik ni među sobom, a kamoli sa drugima, kaže Željko Hubač.
Predstava „Berlinski zid“ (Kad se mi mrtvi zaigramo živih)“, po tekstu i u režiji Željka Hubača i produkciji Srpskog narodnog pozorišta, gostuje 9. februara na Sceni „Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Priča o tragediji dve porodice
Priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, identitetu i podelama, centralne su teme Hubačovog komada.
Iskoračivši na neposredan način u materijal aktuelne istorije, kako navodi teatrolog Svetislav Jovanov, autor se dramom „Berlinski zid“ upušta u novi sloj istraživanja ljudske sposobnosti za nasilje i praštanje, ali i na novi način artikuliše motiv porodice.
“Političke oligarhije, koje vedre i oblače na ovim prostorima i s jedne i s druge strane, vode velike politike, a zaboravljaju na male, obične ljude, koji su tobož u žiži njihove brige. Ti mali ljudi žive na prostoru gde im je sukob na dohvat ruke. Oni, tako zaboravljeni i sluđeni, razvijaju, pak, u sebi neku vrstu iracionalne autodestrukcije tako da je njima rat koji se događa u drami - bombardovanje Jugoslavije 1999. godine - samo katalizator za emanaciju svih onih procesa koji bi se možda dogodili i bez rata, jer su usađeni u njihov odnos prema životu. Često razmišljam šta je toliko prokleto u nama da permanentno podređujemo potencijalne svakodnevne radosti nekim pseudoideologijama, iskrivljenim slikama o tradiciji i žrtvujemo život zarad nekih imaginarnih zabluda. O tome sam hteo da progovorim u ovoj predstavi, da u fokus stavim malog čoveka i pokušam da bacim svetlost na to kako je živeti u prostoru u kojem vam sudbinu određuju istorijske okolnosti na koje ne uspevate da utičete“, objašnjava Hubač za Sputnjik.
Željko Hubač: Nukleos svakog srećnog života sazdan je u porodici
© Foto : Sputnjiku ustupilo Narodno pozorište u Beogradu/Srđan Doroški
Problemi se tiču svih, bez obzira na poreklo
U predstavi većina glumaca igra dva lika: Milan Kovačević tumači uloge Skendera, odnosno Velimira, Peđa Marjanović igra Faruka i Raška, Dušan Vukašinović – Petrita i Vasilija, Marija Medenica glumi Ditu i Mariju, Marko Savić – Envera i Dimitrija, a Nina Rukavina tumači lik Ane.
„Namerno sam insistirao na tome da isti glumci igraju likove različitih nacionalnosti, da pokažem kako se problemi o kojima govorimo u predstavi tiču svih, bez obzira na poreklo. Možda će neki politikanti i sa jedne i sa druge strane reagovati na to tako što će reći da izjednačavam probleme jednih i drugih, pa samim tu nipodaštavam žrtve, ali to je narativ prenesen od onih kojima je sukob neophodan da bi opstali što na vlasti, što u nekim interesnim sferama koje im omogućavaju bogaćenje. Ali, ja nisam političar, samo pokušavam da, kroz pozorišni čin, sagledam svet oko sebe očima koje imaju određeno etičko stanovište“, naglašava Hubač.
Pad Berlinskog zida stvorio nove zidove
Iako se Berlinski zid ne pominje u komadu, jasan je razlog zbog kojeg je autor svoju dramu naslovio tako.
„Pad Berlinskog zida inicirao je na ovim prostorima pravljenje novih zidova. Što su manji geografski i duhovni prostori u kojima živimo, mi se sve više delimo. Zidovi se množe geometrijskom progresijom. Možda je to u našem karakteru ili je karateristično za ovu vetrometinu na kojoj se nalazimo, ali nisam siguran da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti da pronađemo zajednički jezik među sobom. Ne mislim samo na odnos Srba i Albanaca, nego unutar samih nacija“, primećuje Željko Hubač.
Smatra da je za pomirenje potrebno da prođe mnogo vremena:
„Znate kako kažu, engleska trava je tako zelena jer se vekovima gaji. Ali, ja se bojim da mi kao nacija nemamo to vreme, potrebno za sazrevanje, a i živimo u vreme krajnje ogoljenih nastojanja liberalnog kapitalizma da inicira sukobe na svim mogućim nivoima i ne bih da budem pesimista, ali mi razum govori da je prostora za pomirenje sve manje. Neko širi horizonte sukoba bez razmišljanja ko će stradati u tom sukobu i na koji način. Oni koji ih iniciraju, sigurni su da u njima neće stradati, već profitirati“.
Hubač naglašava da je „Berlinski zid“ priča o porodici.
„Nukleos svakog srećnog života sazdan je u porodici i način na koji branite porodicu definiše vas kao čoveka. Svi likovi u drami 'Berlinski zid' su žrtve zablude, jer misle da braneći imetak, brane porodicu. Kada taj imetak, koji su po svaku cenu branili, preraste u kamen na kraju komada, shvataju besmisao borbe za prostor“, ističe sagovornik Sputnjika.
Mali ljudi žive na prostoru gde im je sukob na dohvat ruke
© Foto : Sputnjiku ustupilo Narodno pozorište/Srđan Doroški
Reditelj Hubač i drmaski pisac Hubač
„Berlinski zid“ je 2016. godine postavljen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Milana Neškovića, a u Srpskom dramskom pozorištu u Hubačevoj režiji je premijeru imao 9. marta prošle godine.
„Dok gledam predstave nastale po mojim komadima u režiji drugih autora, pravim jednu vrstu posrednog dijaloga između njih i mene i to me uvek tera da se dalje bavim tim dramama, da nastavim da ih pišem, adaptiram. U suštini moja potreba za režijom je svojevrsna materijalizacija tog procesa - pokušavam da pronađem one segmente drame koji su bitni za ovo vreme, da vidim na koji način te drame mogu da prežive vreme i vrlo sam nemilosrdan prema dramskom piscu, jer nemam problem sa autorskim pravima“, kaže drmaski pisac i reditelj Željko Hubač.
Dramaturg predstave je Aleksandar Milosavljević, dok je asistentkinja dramaturga Divna Stojanov. Muziku je komponovala Irena Popović Dragović, scenograf je Željko Piškorić, a kostimografkinja Marina Sremac.
