https://lat.sputnikportal.rs/20230206/otac-genetski-modifikovanih-beba-izasao-iz-zatvora-i-najavio-povratak-u-nauku-novim-projektom-1150556305.html
Otac „genetski modifikovanih beba“ izašao iz zatvora i najavio povratak u nauku novim projektom
Otac „genetski modifikovanih beba“ izašao iz zatvora i najavio povratak u nauku novim projektom
Sputnik Srbija
Nakon što je tri godine proveo u zatvoru, kontroverzni kineski molekularni biolog dr He Đakuj, naučni otac „genetski modifikovanih beba“, vraća se na... 06.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-06T22:50+0100
2023-02-06T22:50+0100
2023-02-06T22:50+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
medicina
društvo
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/06/1150543480_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5eab5276d9e3f1bf30fa0c3290802f65.jpg
Poslednjih nedelja He je razgovarao s novinarima nekih od vodećih svetskih medija, a ove godine planira da održi predavanja na nizu univerzitetai konferencija, uključujući i onlajn seminar o bioetici sledeće nedelje na Univerzitetu u Kentu, kao i predavanje na Oksfordu u martu.„Dugo sam razmišljao o tome štasam radio u prošlosti. Da to sažmem u jednu rečenicu: učinio sam to prebrzo“, izjavio je He u razgovoru za „Gardijan“.Šta je to CRISPR-Cas 9Dr He Đakuj postao je poznat širom sveta krajem 2018. godine kada je objavio da je, koristeći metodu uređivanja gena CRISPR-Cas 9, kreirao bliznakinje otporne na infekciju HIV. Govoreći na naučnoj konferenciji u Hongkongu tridesetdevetogodišnji He Jiankui tada je priznao kako je koristio metod CRISPR-Cas 9 u modifikaciji embrion anastalih medicinski potpomognutom oplodnjom.Tako je modifikovao gen CCR5 saciljem da bebe budu otporne na HIV, a bliznakinje Lulu i Nana rođene su početkom novembra2018. godine. Naučniotac „CRISPR beba“" svoj postupak je opravdao plemenitim razlogom: želeo je da spreči da mu deca dobiju HIV zbog diskriminacije s kojom se sam sreće. U Kini je više od 800.000 ljudi zaraženo HIV-om.Naknadno je priznao da je pomoću CRISPR-Cas 9 u Kini rođena još jedna beba. Iako je njegov postupak bio motivisan plemenitim namerama, odmah su ga kritikovale kolege širom sveta. Naučnici su upozorili da je u vezi sametodom CRISPR-Cas 9 još mnogo nepoznanica i da je postupak potencijalno opasan. Deo naučnezajednice založio se i za moratorijum na primenu ove metode na ljudskim embrionima.CRISPR-Cas 9 je metoda koja omogućava ciljano modifikovanjeili zamenu jednog ili više gena. Ona naučnicima omogućava da na tačno određenom mestu u DNK izrežu neki deo, neki neispravan gen i eventualno ga zamene drugim, ispravnim ili korisnim. Prednosti tehnologije su njena relativna jednostavnost, visoka preciznost i delotvornost, pa je primenu već našla ne samo u razvoju novih terapija, uključujući i lečenje raznih vrsta tumora, nego i u poljoprivredi i biotehnologiji. O važnosti CRISPR-Cas 9, najbolje govori podatak da je 2020. godine za otkriće te tehnologije dodeljena Nobelova nagrada za medicinu Dženifer Dudni i Emanuel Karpentier.He Đakuj je 2006. godine diplomirao fiziku na Kineskom naučno-tehnološkom univerzitetu u gradu Hefei u pokrajini Anhui na istoku zemlje. Zatim je doktorirao molekularnu biologiju na Univerzitetu Rajs u Hjustonu, bio je na postdoktoratu na Stenfordu, da bi se 2012. godine vratio u Kinu. Na „Južnom univerzitetu za nauku i tehnologiju “ u Šendženu nastavio je istraživanja započeta u SAD na CRISPR-Cas 9 pokrenuvši razne biotehnološke poslovne projekte. Ali genetsko modifikovanje embriona bilo je, i danas je, daleko etički spornije, jer se promene vrše na svakoj ćeliji i prenose se na sledeće generacije. Neki etičari se pitaju da li takav postupak može ikada biti medicinski opravdan.Novi projekat u PekinguNakon što je javno priznao da je koristio uređivanje gena za popravljanje embriona, He Đakuj je u decembru2018. godine dobio otkaz na univerzitetu u Šendženu i završio u kućnom pritvoru. Univerzitet se ogradio od njegovih istraživanja utvrdivši da je naučnik svoje eksperimente izvodio van univerzitetskog kampusa. Sud u Šenženu ga je 2019. godine osudio na tri godine zatvora zbog „ilegalne medicinske prakse“, a kažnjen je i novčanom kaznom (oko 340.000 dolara).He Đakuj je u intervjuu odbio da kaže gde je služio kaznu, a nije želio ni da govori o iskustvu iz zatvora. Tvrdi da je održavao kontakt s porodicom bliznakinja, ali nije hteo da odgovori da li je bio uključen u njihovo kliničko praćenje ili kada ih je poslednji put video.Na pitanje kako je treće dete, odgovorio je: „Ne odgovaram na to pitanje“, a kasnije je dodao da dete „živi normalnim životom s roditeljima“.Ovaj čovek namerava da nastavi svoju naučnu karijeru pa je u u Pekingu osnovao laboratoriju za retke genetske bolesti. Tvrdi da je uz pomoć donatora obezbedio dovoljno sredstava za najam laboratorijskog prostora, zapošljavanje pet naučnika i početak studija na životinjama.„Prema kineskom zakonu, kada osoba odsluži zatvorsku kaznu, nakon toga počinje ispočetka s punim pravima“, rekao je He Đakuj.Na pitanje da li su protekle četiri godine bile teške, rekao je da se radije fokusirao na budućnost.„Sviđa mi se pesma „Bitlsa“ „Let it be“. Pređimo na moj novi projekat“, zaključio je He Đakuj.
https://lat.sputnikportal.rs/20181128/kinezi-genetika-modifikacija-bebe-1117991319.html
https://lat.sputnikportal.rs/20190320/geni-szo-eksperti-1119196717.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, medicina, društvo, svet
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, medicina, društvo, svet
Otac „genetski modifikovanih beba“ izašao iz zatvora i najavio povratak u nauku novim projektom
Nakon što je tri godine proveo u zatvoru, kontroverzni kineski molekularni biolog dr He Đakuj, naučni otac „genetski modifikovanih beba“, vraća se na međunarodnu akademskuscenu.
Poslednjih nedelja He je razgovarao s novinarima nekih od vodećih svetskih medija, a ove godine planira da održi predavanja na nizu univerzitetai konferencija, uključujući i onlajn seminar o bioetici sledeće nedelje na Univerzitetu u Kentu, kao i predavanje na Oksfordu u martu.
„Dugo sam razmišljao o tome štasam radio u prošlosti. Da to sažmem u jednu rečenicu: učinio sam to prebrzo“, izjavio je He u
razgovoru za „Gardijan“.
Dr He Đakuj postao je poznat širom sveta krajem 2018. godine kada je objavio da je, koristeći metodu uređivanja gena CRISPR-Cas 9, kreirao bliznakinje otporne na infekciju HIV. Govoreći na naučnoj konferenciji u Hongkongu tridesetdevetogodišnji He Jiankui tada je priznao kako je koristio metod CRISPR-Cas 9 u modifikaciji embrion anastalih medicinski potpomognutom oplodnjom.
Tako je modifikovao gen CCR5 saciljem da bebe budu otporne na HIV, a bliznakinje Lulu i Nana rođene su početkom novembra2018. godine. Naučniotac „CRISPR beba“" svoj postupak je opravdao plemenitim razlogom: želeo je da spreči da mu deca dobiju HIV zbog diskriminacije s kojom se sam sreće. U Kini je više od 800.000 ljudi zaraženo HIV-om.
„Osećam se ponosno, najponosnije“,rekao je He Đakuj.
Naknadno je priznao da je pomoću CRISPR-Cas 9 u Kini rođena još jedna beba. Iako je njegov postupak bio motivisan plemenitim namerama, odmah su ga kritikovale kolege širom sveta. Naučnici su upozorili da je u vezi sametodom CRISPR-Cas 9 još mnogo nepoznanica i da je postupak potencijalno opasan. Deo naučnezajednice založio se i za moratorijum na primenu ove metode na ljudskim embrionima.
CRISPR-Cas 9 je metoda koja omogućava ciljano modifikovanjeili zamenu jednog ili više gena. Ona naučnicima omogućava da na tačno određenom mestu u DNK izrežu neki deo, neki neispravan gen i eventualno ga zamene drugim, ispravnim ili korisnim. Prednosti tehnologije su njena relativna jednostavnost, visoka preciznost i delotvornost, pa je primenu već našla ne samo u razvoju novih terapija, uključujući i lečenje raznih vrsta tumora, nego i u poljoprivredi i biotehnologiji. O važnosti CRISPR-Cas 9, najbolje govori podatak da je 2020. godine za otkriće te tehnologije dodeljena Nobelova nagrada za medicinu Dženifer Dudni i Emanuel Karpentier.
He Đakuj je 2006. godine diplomirao fiziku na Kineskom naučno-tehnološkom univerzitetu u gradu Hefei u pokrajini Anhui na istoku zemlje. Zatim je doktorirao molekularnu biologiju na Univerzitetu Rajs u Hjustonu, bio je na postdoktoratu na Stenfordu, da bi se 2012. godine vratio u Kinu. Na „Južnom univerzitetu za nauku i tehnologiju “ u Šendženu nastavio je istraživanja započeta u SAD na CRISPR-Cas 9 pokrenuvši razne biotehnološke poslovne projekte. Ali genetsko modifikovanje embriona bilo je, i danas je, daleko etički spornije, jer se promene vrše na svakoj ćeliji i prenose se na sledeće generacije. Neki etičari se pitaju da li takav postupak može ikada biti medicinski opravdan.
Nakon što je javno priznao da je koristio uređivanje gena za popravljanje embriona, He Đakuj je u decembru2018. godine dobio otkaz na univerzitetu u Šendženu i završio u kućnom pritvoru. Univerzitet se ogradio od njegovih istraživanja utvrdivši da je naučnik svoje eksperimente izvodio van univerzitetskog kampusa. Sud u Šenženu ga je 2019. godine osudio na tri godine zatvora zbog „ilegalne medicinske prakse“, a kažnjen je i novčanom kaznom (oko 340.000 dolara).
He Đakuj je u intervjuu odbio da kaže gde je služio kaznu, a nije želio ni da govori o iskustvu iz zatvora. Tvrdi da je održavao kontakt s porodicom bliznakinja, ali nije hteo da odgovori da li je bio uključen u njihovo kliničko praćenje ili kada ih je poslednji put video.
„Lulu i Nana žive normalnim, mirnim, nesmetanim životom i trebalo bi da ga poštujemo. Poštujemo privatnost pacijenata i za mene je sreća porodice na prvom mestu, a naučna otkrića na drugom“,rekao je He Đakuj.
Na pitanje kako je treće dete, odgovorio je: „Ne odgovaram na to pitanje“, a kasnije je dodao da dete „živi normalnim životom s roditeljima“.
Ovaj čovek namerava da nastavi svoju naučnu karijeru pa je u u Pekingu osnovao laboratoriju za retke genetske bolesti. Tvrdi da je uz pomoć donatora obezbedio dovoljno sredstava za najam laboratorijskog prostora, zapošljavanje pet naučnika i početak studija na životinjama.
„Prema kineskom zakonu, kada osoba odsluži zatvorsku kaznu, nakon toga počinje ispočetka s punim pravima“, rekao je He Đakuj.
Na pitanje da li su protekle četiri godine bile teške, rekao je da se radije fokusirao na budućnost.
„Sviđa mi se pesma „Bitlsa“ „Let it be“. Pređimo na moj novi projekat“, zaključio je He Đakuj.
