Kako su Kinezi ponizili Ameriku i pokazali da je car go /video/
© AP Photo / Jason Sellers
Pratite nas
Ako američkim nebom, prema tvrdnji samih Amerikanaca najsigurnijem na svetu, danima prolazi kineski balon, to je ponižavajuće za tu državu, pa i za njene saveznike. Tako nešto dovodi u pitanje američku vojnu moć i pokazuje da je daleko od toga da je neranjiva.
Ovako profesorka beogradskog FPN Dragana Mitrović komentariše najnoviji incident koji je izbio između SAD i Kine – balon za koji Peking tvrdi da je meteorološki da se otrgao kontroli, a Amerikanci tvrde da je špijunski. Američka vojska oborila je balon kada je preleteo naseljeno područje i stigao do Atlantskog okeana.
Kina počinje da se ponaša kao supersila
Prema njenim rečima, kinesko izvinjenje zbog incidenta je „neka vrsta igre“ u kojoj Peking želi da se ponaša onako kako su se Amerikanci ponašali i ponašaju se – da vam govore da je u sred dana noć i da to morate prihvatiti jer je u pitanju velika sila.
„Kina, dakle, počinje da primenjuje isti manir ponašanja prema Amerikancima i njihovim saveznicima izazivajući ih i terajući ih da prihvate novo stanje stvari, a to je nedvojbeno velika kineska moć, uključujući i vojnu“, komentariše ona.
Tigar od papira
Prelet kineskog balona preko američkog neba još jedan je dokaz da je Amerika „tigar od papira“ kao što se i na primeru ukrajinske krize vidi da nemaju ni približne vojnoindustrijske proizvodne kapacitete koje ima Rusija. „Incident sa balonom“ pokazuje koliko je američko nebo zaista bezbedno i koliko je ranjivo, kaže politikolog Aleksandar Pavić.
Kinezi možda nisu pustili famozni balon namerno da preleće američku teritoriju, ali ovaj događaj tematizovao je problem američke zaštite svog vazdušnog prostora, za koji su se svojevremeno hvalili da je najsigurniji na svetu.
Američko nebo je nezaštićeno
Zapravo, koliko je američko nebo ranjivo pokazalo se još 11. septembra 2001, navodi naš sagovornik. Amerikancima je, prema Pavićevim rečima, oči otvorio i bivši američki obaveštajac i publicista Skot Riter, koji je u podkastu poznatog američkog voditelja Endruja Napolitana rekao da SAD praktično nemaju protivvazdušnu odbranu, osim na nekoliko osetljivih tačaka i da bi Rusija lagodno mogla da gađa američku teritoriju dronovima koje koristi u specijalnoj operaciji u Ukrajini!
Na Napolitanovo pitanje da li bi SAD mogle da se odbrane od ruskih dronova koji bi napali Nju Džerzi ili Floridu, Riter je odgovorio negativno: „Nemamo ništa. Bukvalno ništa“.
„Ovo je možda najdirektnija ocena američkih protivvazdušnih sposobnosti izrečena od strane kompetentnog lica. On je i u ranijim intervjuima, kada je objavljeno da će Patrioti biti poslati u Ukrajinu, govorio da taj sistem neće mnogo toga doneti Ukrajini, da nisu uspeli da sruše ni jedan sovjetski SKAD u Iraku za vreme Pustinjske oluje i da su se vrlo loše pokazali čak i protiv primitivnih iranskih raketa koje koriste pobunjenički Huti u Jemenu protiv Saudijske Arabije“, ističe Pavić.
Protivvazdušna odbrana je za Amerikance drugorazredna
Prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, slabosti američkog sistema protivvazdušne odbrane bazirane su na doktrinarnim razlozima. Američka doktrina zaštite vazdušnog prostora zasniva se na ofanzivnom pristupu u kojem se opasnost od protivničkih vazduhoplova eliminiše, ako je moguće, uništavanjem na zemlji i postizanjem prevlasti u vazdušnom prostoru u borbama vazduh-vazduh.
„Ako izuzmemo Aljasku, Amerika obe obale ima ispunjene naseljima, ako se posmatraju Zapadna i Istočna obala, to je kontinuirani niz naselja. Njihov je pristup bio da se stvari rešavaju ofanzivom, a ne defanzivom. Problem je u tome što kod balona ne pomaže ofanzivan pristup“, kaže Radić.
Amerika je stvorila sliku o tome da je njeno nebo zaštićeno, da je globalno dominantna i da ih niko ne ugrožava, a ako negde treba da se reši problem, tu je velika udarna sposobnost američke avijacije i njihova tehnološka superiornost, koja može da eliminiše opasnost pre nego što dođe do situacije da im nebo bude ugroženo, dodaje on.
„Za razliku od zemalja koje su gradile slojevit sistem protivvazdušne odbrane, kod Amerikanaca je to uvek bio, drugi, treći plan razmišljanja o potrebama. Ako uzmemo raketni sistem protivvazdušne odbrane Patriot, koji imaju razmešten u kontinentalnim SAD, bez obzira na njegovu zonu uništenja koja je dosta velika, on ipak pokriva samo tačkice kada se gleda mapa. Kada vidite kolika je to teritorija, onda se radi o vrlo ograničenoj zaštiti koja je 11. septembra štitila Vašington i to se završava“, objašnjava Radić.
Što se tiče trupne protivvazdušne odbrane, koja bi, kako Radić kaže, trebalo da bude masovna i jaka, u američkoj vojsci je marginalna – vojska SAD čak je prethodnih godina povukla veliki broj oružja računajući da to nije prioritet.
„Incident sa balonom“ odložio Blinkenovu posetu Pekingu
Zbog „Incidenta sa balonom“ američki državni sekretar Entoni Blinken odložio je posetu Pekingu,gde je trebalo da boravi 5. i 6. februara. U razgovoru sa Vang Jiem, članom Politbiroa KP Kine zaduženim za spoljnu politiku, Blinken je posetu odložio „do nekog boljeg trenutka“.
Cilj posete, prema rečima profesorke Mitrović bio je uspostavljanje novih crvenih linija, usaglašavanje mehanizama koji bi otklanjali opasnosti od izbijanja neželjenih sukoba, odnosno da se krene ka popravljanju odnosa jer obe strane tvrde da im je to u interesu.
„Međutim, Amerikanci smatraju da je ovim balonom, bez obzira na kinesko izvinjenje i objašnjenje, koje očigledno nisu prihvatili, sada poremećena ravnoteža i da trenutno ne postoje uslovi da se poseta sa ovim ciljem realizuje“, objašnjava ona.
Američkim jastrebovi pokušavaju da podignu tenzije
Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora Borislava Korkodelovića, teško je reći da li je prelet balona preko američke teritorije bila kineska namera.
Ono što Korkodelović primećuje je cinizam, šaljivost, pa čak i osvetnički tonovi u rečima kineskih analitičara, dok zvaničnici pokušavaju da smire strasti. Tako navodi reči analitičara Huanga Žičenga, koji je naglasio da samo Kina i SAD imaju takvu vrstu letelica i ukoliko je kineski balon probio američki vazdušni prostor, onda su kineski baloni uspešniji.
Sa druge, američke strane, Korkodelović primećuje veliki interes, pogotovo u republikanskim krugovima, ali i desnih demokrata, kao i u javnosti, da ovaj slučaj bude predstavljen kao novi dokaz takozvane „kineske opasnosti“.
„U Americi je sve veća mobilizacija u pogledu „kineske pretnje“. To čak podseća na „žutu pretnju“ koja je bila aktuelna u 19. veku, da će žuta rasa da zavlada čovečanstvom. Sada je sveto ponovo u igri zbog toga što SAD očigledno, zbog vrtoglavog kineskog razvoja relativno nazaduju“, konstatuje naš sagovornik.
Zbog toga SAD primenjuju taktiku „obuzdavanja“ Kine, kako u vojnom, tako i u tehnološkom pogledu.
I za Aleksandra Pavića, „Incident sa balonom“ dodatni je povod da se u Americi podigne nivo antikineske histerije.
„Da postoji dobra volja, mogla bi da se napravi neka zajednička komisija koja bi istražila i utvrdila šta se desilo. Ali, mislim da vašingtonskim jastrebovima to ne odgovara, da utvrdi šta je stvarna istina, nego se ovo koristi za dodatno dizanje tenzija“, smatra Pavić.
Tokom Hladnog rata, nakon nekoliko nemilih incidenata i napetosti, SAD i SSSR su postigli sporazume koji su podizali međusobno poverenje i da isključe incidente kakav je sadašnji. Međutim, u Vašingtonu su na vlasti ljudi koji žele incidente i to je najveći problem, zaključuje on.
