https://lat.sputnikportal.rs/20230201/istorijski-potpis-koji-su-na-danasnji-dan-stavili-amerika-i-rusija--sada-nema-nikakvu-vrednost-1150267524.html
„Istorijski“ potpis koji su na današnji dan stavili Amerika i Rusija – sada nema nikakvu vrednost
„Istorijski“ potpis koji su na današnji dan stavili Amerika i Rusija – sada nema nikakvu vrednost
Sputnik Srbija
Kada se iz savremene perspektive pogleda na Deklaraciju o kraju Hladnog rata, koju su na današnji dan, pre 31 godinu u Kemp Dejvidu potpisali tadanji predsednici... 01.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-01T17:02+0100
2023-02-01T17:02+0100
2023-04-13T12:53+0200
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
rusija
jeljcin
džordž buš stariji
džordž buš
novi hladni rat
hladni rat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110986/46/1109864619_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_06f4468125dfcb2d0c119573c91aa6b6.jpg
Ni kada je potpisana, 1. februara 1992, Deklaracija o kraju Hladnog rata nije imala veliku težinu, a kamoli danas, objašnjava dugogodišnji dopisnik Novosti iz Moskve Branko Vlahović.Vašington uvek zatvarao oči pred ukrajinskim nacionalizmomU deklaraciji se navodi da SAD i Rusija ne smatraju jedna drugu za potencijalnog neprijatelja, a da će međusobne odnose ubuduće karakterisati prijateljstvo i partnerstvo.U tako nešto i tada i danas mogu da poveruju samo neinformisani, ističe Vlahović.U objavljenim stenogramima iz razgovora koje je sa američkim kolegama vodio Boris Jeljcin vidi se da je tadašnji ruski predsednik još tada upozoravao na opasnost od ukrajinskog nacionalizma. Već tada su postojala trenja i ukrajinski nacionalisti su pravili pritisak na tadašnjeg ukrajinskog predsednika Leonida Kravčuka, ističe Vlahović.Naivnost Gorbačova i JeljcinaPrisećajući se perioda od pre trideset i jedne godine, Vlahović navodi da su i Boris Jeljcin i njegov prethodnik Mihail Gorbačov bili naivni, a kao razlog navodi da su oba lidera, kako kaže, oboleli od mesijanstva.I jedan i drugi verovali su da mogu da izgrade trajno, čak i večno dobre odnose sa Zapadom. Za razliku od Gorbačova, Jeljcin je bio, kako Vlahović kaže, narcisoidniji i provincijalno naivniji verujući da temelj dobrih rusko-američkih odnosa mogu da budu njegovi prijateljski odnosi sa američkim predsednicima.Ta je naivnost dosta poučna i od nje aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin nikada nije patio dodaje on. Pozicija aktuelnog ruskog predsednika daleko je bolja od pozicije Borisa Jeljcina jer Rusija je danas izvoznica hrane, dok se tokom Jeljcinovog perioda suočavala sa nestašicom hrane.Uz to, ni Amerikanci nisu želeli da Deklaracija ima političku težinu – Vašington, prema Vlahovićevim rečima, priznaje samo nekoga ko je oružano na sličnom ili jednakom nivou.Niko vas ne smatra za ravnopravnog ako primate humanitarnu pomoćNaš sagovornik priseća se stanja u ruskom društvu kada je deklaracija potpisana. Rusi su smatrali da iz Hladnog rata niko nije izašao kao pobednik. Međutim, prvom prilikom, američki predsednici govorili su da su oni pobednici.Takvom položaju Rusije dosta je doprinosio i tadašnji šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev, koji je bio, prema Vlahovićevim rečima, potpuno proamerički nastrojen i bio je u stanju da nagovori Jeljcina da potpiše bilo šta, zaključuje on.
https://lat.sputnikportal.rs/20190809/dan-kada-je-jeljcin-izabrao-putina-za-naslednika-video-1120588392.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, rusija, jeljcin, džordž buš stariji, džordž buš, novi hladni rat, hladni rat, deklaracija
svet, svet – politika, analize i mišljenja, rusija, jeljcin, džordž buš stariji, džordž buš, novi hladni rat, hladni rat, deklaracija
„Istorijski“ potpis koji su na današnji dan stavili Amerika i Rusija – sada nema nikakvu vrednost
17:02 01.02.2023 (Osveženo: 12:53 13.04.2023) Kada se iz savremene perspektive pogleda na Deklaraciju o kraju Hladnog rata, koju su na današnji dan, pre 31 godinu u Kemp Dejvidu potpisali tadanji predsednici Rusije i SAD, Boris Jeljcin i Džordž Buš Stariji, može se reći da ona danas nema nikakvu vrednost.
Ni kada je potpisana, 1. februara 1992, Deklaracija o kraju Hladnog rata nije imala veliku težinu, a kamoli danas, objašnjava dugogodišnji dopisnik Novosti iz Moskve Branko Vlahović.
Vašington uvek zatvarao oči pred ukrajinskim nacionalizmom
U deklaraciji se navodi da SAD i Rusija ne smatraju jedna drugu za potencijalnog neprijatelja, a da će međusobne odnose ubuduće karakterisati prijateljstvo i partnerstvo.
U tako nešto i tada i danas mogu da poveruju samo neinformisani, ističe Vlahović.
„Svi znamo da je rat u Ukrajini proksi rat i da Ukrajina uopšte ne bi mogla da ratuje protiv Rusije da joj u tome ne pomažu Amerika i kolektivni Zapad“, konstatuje on.
U objavljenim stenogramima iz razgovora koje je sa američkim kolegama vodio Boris Jeljcin vidi se da je tadašnji ruski predsednik još tada upozoravao na opasnost od ukrajinskog nacionalizma. Već tada su postojala trenja i ukrajinski nacionalisti su pravili pritisak na tadašnjeg ukrajinskog predsednika Leonida Kravčuka, ističe Vlahović.
„Imao sam potrebu to da kažem da bih pokazao da su Amerikanci odlično znali da postoje i tinjaju ukrajinski nacionalizam i mržnja prema 11 miliona Rusa, koliko ih je tada živelo u Ukrajini. Ali, pravili su se da to ne vide, a američka ambasada je 2014, za vreme puča, praktično bila štab u kome su se donosile odluke kako da se nacionalisti ponašaju prema tadašnjoj vlasti“, navodi Vlahović.
Naivnost Gorbačova i Jeljcina
Prisećajući se perioda od pre trideset i jedne godine, Vlahović navodi da su i Boris Jeljcin i njegov prethodnik Mihail Gorbačov bili naivni, a kao razlog navodi da su oba lidera, kako kaže, oboleli od mesijanstva.
I jedan i drugi verovali su da mogu da izgrade trajno, čak i večno dobre odnose sa Zapadom. Za razliku od Gorbačova, Jeljcin je bio, kako Vlahović kaže, narcisoidniji i provincijalno naivniji verujući da temelj dobrih rusko-američkih odnosa mogu da budu njegovi prijateljski odnosi sa američkim predsednicima.
„I jedan i drugi verovali su da mogu da naprave trajno, čak i večno dobre odnose sa Zapadom. Istu su grešku napravili i Gorbačov i Jeljcin, koji je bio još narcisoidniji i provincijalno naivniji. On je mislio da može da izgradi prijateljske odnose sa američkim predsednicima i da to bude temelj dobrih odnosa, što se ispostavilo kao velika naivnost“, kaže Vlahović.
Ta je naivnost dosta poučna i od nje aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin nikada nije patio dodaje on. Pozicija aktuelnog ruskog predsednika daleko je bolja od pozicije Borisa Jeljcina jer Rusija je danas izvoznica hrane, dok se tokom Jeljcinovog perioda suočavala sa nestašicom hrane.
Uz to, ni Amerikanci nisu želeli da Deklaracija ima političku težinu – Vašington, prema Vlahovićevim rečima, priznaje samo nekoga ko je oružano na sličnom ili jednakom nivou.
Niko vas ne smatra za ravnopravnog ako primate humanitarnu pomoć
Naš sagovornik priseća se stanja u ruskom društvu kada je deklaracija potpisana. Rusi su smatrali da iz Hladnog rata niko nije izašao kao pobednik. Međutim, prvom prilikom, američki predsednici govorili su da su oni pobednici.
„Glavni problem je što niko neće da vas smatra za ravnopravnog partnera ako primate humanitarnu pomoć. Sećam se tog perioda. Odmah posle tog sastanka stigao je u Rusiju američki teretni avion koji je nosio humanitarnu pomoć. To su bili zamrznuti pileći bataci koji su starijim ruskim generacijama ostali u sećanju kao „Bušove nogice“. Objektivno govoreći, bez obzira na potpisani dokument, Rusi su bili u inferiornom položaju“, priseća se Vlahović.
Takvom položaju Rusije dosta je doprinosio i tadašnji šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev, koji je bio, prema Vlahovićevim rečima, potpuno proamerički nastrojen i bio je u stanju da nagovori Jeljcina da potpiše bilo šta, zaključuje on.
