Šta stoji iza Šolcove posete Južnoj Americi?
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Cilj posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Argentini, Čileu i Brazilu jeste da obuzda napredovanje Kine u trci za litijumom i ujedini ove zemlje protiv Rusije. Reč je o pokušaju nemačkih vlasti da uvuku ove južnoameričke zemlje u ukrajinski sukob i da stvore protivtežu u regionu rastućem uticaju Pekinga, rekli su stručnjaci za Sputnjik.
Prema mišljenju argentinskog politikologa Huana Martina Gonzalesa, od ovog momenta „ova vrsta manevra primamljivanja postaće još zastupljenija“.
Stručnjak smatra da se Šolcova poseta može interpretirati kao „akcija za obnavljanje ravnoteže i odgovor na poslednje korake, koje je region preduzeo kao autonomni stub ili kao projekat da to postane“.
Prema mišljenju analitičara, nemački kancelar nije slučajno posetio region za svega nekoliko dana nakon samita Zajednice latinoameričkih i karipskih država (SELAK), na kojem su zemlje težile da učvrste regionalnu integraciju, uzevši u obzir da zapadnim državama nije u interesu da latinoameričke zemlje jačaju veze s Rusijom i Kinom.
Gonzales smatra da u odnosu na to, Nemačka može da predstavi strategiju, drugačiju od SAD.
„Nemačka je obično delikatniji i suptiliniji sagovornik za razliku od Sjedinjenih Američkih Država koje gravitiraju ka oštroj diplomatiji“, rekao je on.
Argentinski politikolog Alberto Hutšenrouter ističe da iza Šolcove posete stoji činjenica da je „Kina postala veoma bliska sa Latinskom Amerikom, posebno za poslednjih dvanaest godina“ i da zato u nemačkoj Vladi postoji aspekt „međudržavne konkurencije na geoekonomskom polju“. Najveće rezerve litijuma u Latinskoj Americi ovde nikako nisu ni najmanje zanemarljive.
Poseta Šolca pokušaj da čileanska ekonomija radi za SAD i Evropu
Čileanski politikolog Rodrigo Karmi objasnio je da je poseta nemačkog kancelara svojevrstan pokušaj SAD i Evrope da „nateraju čileansku ekonomiju da radi za njih, kao što je to bilo kroz istoriju“.
„Imperijalistički odnosi ostaju takvi, ali sada su oni fundamentalno obeleženi globalnim sporom za resurse uz prisustvo Kine. To nije nevažno, jer nas podseća da je glavni partner Čilea za izvoz bakra trenutno SAD, a ne Kina“, dodao je Karmi.
U vezi sa tim, Karmi je naglasio da i Vašington i Berlin u ime Evrope, pred kineskom pretnjom, teže da države kao što je Čile, ratifikuju svoje trgovinske, diplomatske i političke odnose sa Zapadom.
Ipak, Nemačka je danas takođe pod pritiskom zbog potrebe traženja energetskih rešenja u svetlu sankcija koje su uveli Rusiji.
„Zanimljivo je da li bi Nemačkoj bila interesantna Latinska Amerika da se nije dogodilo ovo što se dešava u Ukrajini“, rekao je Hutšenrouter, dodavši da Šolcova poseta takođe odražava „potrebu Nemačke da obezbedi alternativne izvore energije“.
Međutim, on smatra da Nemačka ne može da naiđe na odziv među latinoameričkim liderima, na koji je računala. Prema Gonzalesovom mišljenju, pozicija lidera Argentine i Čilea odražava činjenicu da su to Vlade koje „znaju kako da razliku ekonomsku saradnju od političkog potčinjavanja“.
Prema njegovom mišljenju, „uvlačenje Latinske Amerike u sukob u Ukrajini je prilično dalek scenario“, posebno jer u regionu postoje različiti stavovi o ovoj situaciji. U istom duhu, on je podsetio, da se zbog toga, Latinska Amerika nije relevantan prostor na međunarodnom nivou na planu naoružanja.
Predsednik Brazila Luis Injasio da Silva izjavio je nakon sastanka sa Šolcom da Brazil nije zainteresovan da isporučuje municiju koja bi bila korišćena u sukobu u Ukrajini.
Nemački kancelar Šolc je 28.01. u pratnji poslovne delegacije otputovao u trodnevnu posetu južnoameričkim zemljama Argentini, Čileu i Brazilu. Tokom posete planirani su razgovori sa liderima ovih država.
