https://lat.sputnikportal.rs/20230130/voleli-su-ga-rim-budimpesta-zagreb-devet-decenija-od-dolaska-hitlera-na-vlast-1150181197.html
Voleli su ga Rim, Budimpešta, Zagreb: Devet decenija od dolaska Hitlera na vlast
Voleli su ga Rim, Budimpešta, Zagreb: Devet decenija od dolaska Hitlera na vlast
Sputnik Srbija
U sećanjima već decenijama žive te zastrašujuće slike beskrajnih kolona ljudi u tamnoj odeći sa bakljama u rukama, koji šetaju centrom Berlina i pozdravljaju svog... 30.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-30T21:35+0100
2023-01-30T21:35+0100
2023-01-30T21:35+0100
svet
sputnjik objašnjava
nemačka
adolf hitler
nacisti
rajhstag
nacizam
fašizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111244/87/1112448782_0:0:4253:2393_1920x0_80_0_0_d36338cf3c0c5aff10a6d267a8d77292.jpg
Nacizam je ugnjetavao sve pripadnike levice i demokrate, raspirivao ratove i podsticao ubistva Jevreja, Roma i Slovena, jednostavno, svih onih koji nisu odgovarali režimu, podsetio je nemački politikolog i istoričar Štefan Bolinger na važan datum za Nemačku – 90 godina od proglašenja Adolfa Hitlera kancelarom Rajha.Na svu sreću, Hitler i njegovi saradnici su bili na vlasti samo 12 godina, ali su sa saveznicima u Rimu, Tokiju, Bratislavi, Zagrebu ili Helsinkiju, kao i u Budimpešti, Višiju i Oslu, bili odgovorni za smrtonosni poremećaj u razvoju civilizacije, čije su žrtve brojale između 55 i 60 miliona ljudi.Početak tih krvavih događaja je bio 30. januar 1933. godine, koji je obeležio imenovanje Hitlera za kancelara Rajha, koji se završio napadom na Rajhstag, samoubistvom diktatora neposredno pre toga i konačnom kapitulacijom Japana nakon razornih napada na Hirošimu i Nagasaki i pobedom Crvene armije 1945.godine nad Kvantunskom vojskom Japana.Postavlja se pitanje kako je tako u početku mala, marginalna partija Nacional-socijalistička nemačka radnička partija (NSDAP) mogla tako radikalno da se predstavi početkom 1930-ih godina? Da li joj je novac često nezaposlenih članova omogućio finansiranje tadašnjih medija? Zašto je ovaj pokret izazvao simpatiju ekonomskih elita, kada su njegove borbene rezerve činila lica iz pretežno nižih i srednjih slojeva stanovništva? I zašto su veliki biznismeni, brodovlasnici i bankari želeli da vide u fotelji kancelara na berlinskoj ulici Vilhelmštrase čoveka kao što je Hitler?Jedni su se oduševljavali nacionalnoj revolucijom, drugi su Komunističku internacionalu 1935. godine, taj pokret i njegove ideologije shvatili kao „terorističku diktaturu najreakcionarnijih, šovinističkih i imperijalističkih elemenata finansijskog kapitala".Trocki ili Talhejmer su naglasili posebnu ulogu male buržoazije, prateći Marksovu analizu o Napoleonu III i preuzimanju vlasti. Oni su posebno govorili o bonapartizmu. Frankfurtska škola je isticala autoritarnu prirodu pokreta i njegovih heroja. Sada se može pretpostaviti da su sve ove karakteristike tačne koliko i nepotrebno jednodimenzionalne, navodi nemački istoričar.Fašistički pokreti nalaze razloge i okvirne uslove za svoj razvoj u kriznom periodu, oni nastupaju protiv njega, pritom žele da sačuvaju stari red i da se suprotstave komunističkom i socijalističkom razvoju. Oni narušavaju demokratska prava običnih građana, spremni da primenjuju nasilje kako bi dostigli svoje ciljeve, služe postojećoj vlasti, postojećoj dominaciji kapitala i velikih zemljoposednika. I ne bi trebalo zaboraviti, da oni znaju, kako se osvaja poverenje mase pomoću lukave mešavine terora, manipulacije, demagogije i društvenih predloga, a sve u cilju kako bi ih učinili svojim sledbenicima, saučesnicima, saradnicima.Masovno uništavanje radnih mesta u uslovima svetske ekonomske krize, kao i uništavanje srednje klase - malih zanatlija, trgovaca, uslužnih radnika i intelektualaca - pružaju im masovnu bazu na koju mogu da deluju prazna obećanja, a nakon toga ih integrišu u svoje redove.Nemački fašizam je imao unikatni potpis, koji je imao za cilj totalno uništavanje lica koji su se smatrali predstavnicima kategorije podčovek (Untermenschen), čije se postojanje smatralo greškom prilikom stvaranja sveta. Rasizam, konfrontacija sa nacionalnim manjinama, bila je važna pokretačka komponenta fašističkog pokreta, a zatim i fašističke države.Hitlerov čas došao paralelno sa svetskom ekonomskom krizomSa dolaskom krize 1929. godine postalo je očigledno da je Nemcima potrebna nada da će na vlast doći moćan muškarac (o ženama tada nisu ni razmišljali), koji može da vrati mir zemlji.Tada nije bilo reči o radnim mestima, o strahu od novih inflacija, o želji, da više neće biti demonstracija, politički motivisanih nereda i pucnjave na ulicama.Važnije je bilo pitanje koje su sebi postavile ekonomske snage zemlje i koje je takođe pokretalo njihove političke partnere, je kako sprečiti novu 1918. godinu, novu revoluciju gladnih i nezaposlenih? Osim toga i kako da se Nemačka vrati na svetsku scenu kao ekonomska i vojna sila, kao kolonijalna sila i kako da se Nemačka odvoji od zloglasnog Versaja?U julu 1931. godine na adresu predsednika Rajha stigla je peticija od ekonomskog ujedinjenja Wirtschaftspolitische Vereinigung Frankfurt am Maino o predaji vlasti Hitleru. Važnije je bilo predstavljanje vodećih biznismena Hindenburgu 19. novembra 1932. godine i da se pravna vlast preda Nacionalsocijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji.Savremeni čovek bi trebalo od ovih događaja da nauči lekciju. Ako se liberalna demokratija ograničava samo demokratskom fasadom koja prikriva kapitalizam, ako buržoaske snage u društvu zauzimaju iste nacionalističke, ksenofobične pozicije, koje podržavaju i novonastali radikali, onda država postaje slepa na desno oko. Ona onda otvara vrata desničarskim snagama u policiji, pravosuđu, vojsci, državnom aparatu, obrazovanju i medijima, zaključuje nemački istoričar.
https://lat.sputnikportal.rs/20230108/od-kijeva-do-pristine-kako-je-danas-ponovo-ozivela-hitlerova-ideologija-1148931144.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
sputnjik objašnjava, nemačka, adolf hitler, nacisti, rajhstag, nacizam, fašizam
sputnjik objašnjava, nemačka, adolf hitler, nacisti, rajhstag, nacizam, fašizam
Voleli su ga Rim, Budimpešta, Zagreb: Devet decenija od dolaska Hitlera na vlast
U sećanjima već decenijama žive te zastrašujuće slike beskrajnih kolona ljudi u tamnoj odeći sa bakljama u rukama, koji šetaju centrom Berlina i pozdravljaju svog firera Adolfa Hitlera i ostarelog predsednika Rajha Paula fon Hindenburga. Oni su tada otvorili novu epohu za Nemačku, Evropu i celokupan svet – epohu nemačkog nacizma.
Nacizam je ugnjetavao sve pripadnike levice i demokrate, raspirivao ratove i podsticao ubistva Jevreja, Roma i Slovena, jednostavno, svih onih koji nisu odgovarali režimu, podsetio je nemački politikolog i istoričar Štefan Bolinger na važan datum za Nemačku – 90 godina od proglašenja Adolfa Hitlera kancelarom Rajha.
Na svu sreću, Hitler i njegovi saradnici su bili na vlasti samo 12 godina, ali su sa saveznicima u Rimu, Tokiju, Bratislavi, Zagrebu ili Helsinkiju, kao i u Budimpešti, Višiju i Oslu, bili odgovorni za smrtonosni poremećaj u razvoju civilizacije, čije su žrtve brojale između 55 i 60 miliona ljudi.
Početak tih krvavih događaja je bio 30. januar 1933. godine, koji je obeležio imenovanje Hitlera za kancelara Rajha, koji se završio napadom na Rajhstag, samoubistvom diktatora neposredno pre toga i konačnom kapitulacijom Japana nakon razornih napada na Hirošimu i Nagasaki i pobedom Crvene armije 1945.godine nad Kvantunskom vojskom Japana.
Postavlja se pitanje kako je tako u početku mala, marginalna partija Nacional-socijalistička nemačka radnička partija (NSDAP) mogla tako radikalno da se predstavi početkom 1930-ih godina? Da li joj je novac često nezaposlenih članova omogućio finansiranje tadašnjih medija? Zašto je ovaj pokret izazvao simpatiju ekonomskih elita, kada su njegove borbene rezerve činila lica iz pretežno nižih i srednjih slojeva stanovništva? I zašto su veliki biznismeni, brodovlasnici i bankari želeli da vide u fotelji kancelara na berlinskoj ulici Vilhelmštrase čoveka kao što je Hitler?
Jedni su se oduševljavali nacionalnoj revolucijom, drugi su Komunističku internacionalu 1935. godine, taj pokret i njegove ideologije shvatili kao „terorističku diktaturu najreakcionarnijih, šovinističkih i imperijalističkih elemenata finansijskog kapitala".
Trocki ili Talhejmer su naglasili posebnu ulogu male buržoazije, prateći Marksovu analizu o Napoleonu III i preuzimanju vlasti. Oni su posebno govorili o bonapartizmu. Frankfurtska škola je isticala autoritarnu prirodu pokreta i njegovih heroja. Sada se može pretpostaviti da su sve ove karakteristike tačne koliko i nepotrebno jednodimenzionalne, navodi nemački istoričar.
Fašistički pokreti nalaze razloge i okvirne uslove za svoj razvoj u kriznom periodu, oni nastupaju protiv njega, pritom žele da sačuvaju stari red i da se suprotstave komunističkom i socijalističkom razvoju. Oni narušavaju demokratska prava običnih građana, spremni da primenjuju nasilje kako bi dostigli svoje ciljeve, služe postojećoj vlasti, postojećoj dominaciji kapitala i velikih zemljoposednika. I ne bi trebalo zaboraviti, da oni znaju, kako se osvaja poverenje mase pomoću lukave mešavine terora, manipulacije, demagogije i društvenih predloga, a sve u cilju kako bi ih učinili svojim sledbenicima, saučesnicima, saradnicima.
Masovno uništavanje radnih mesta u uslovima svetske ekonomske krize, kao i uništavanje srednje klase - malih zanatlija, trgovaca, uslužnih radnika i intelektualaca - pružaju im masovnu bazu na koju mogu da deluju prazna obećanja, a nakon toga ih integrišu u svoje redove.
Nemački fašizam je imao unikatni potpis, koji je imao za cilj totalno uništavanje lica koji su se smatrali predstavnicima kategorije podčovek (Untermenschen), čije se postojanje smatralo greškom prilikom stvaranja sveta. Rasizam, konfrontacija sa nacionalnim manjinama, bila je važna pokretačka komponenta fašističkog pokreta, a zatim i fašističke države.
Hitlerov čas došao paralelno sa svetskom ekonomskom krizom
Sa dolaskom krize 1929. godine postalo je očigledno da je Nemcima potrebna nada da će na vlast doći moćan muškarac (o ženama tada nisu ni razmišljali), koji može da vrati mir zemlji.
Tada nije bilo reči o radnim mestima, o strahu od novih inflacija, o želji, da više neće biti demonstracija, politički motivisanih nereda i pucnjave na ulicama.
Važnije je bilo pitanje koje su sebi postavile ekonomske snage zemlje i koje je takođe pokretalo njihove političke partnere, je kako sprečiti novu 1918. godinu, novu revoluciju gladnih i nezaposlenih? Osim toga i kako da se Nemačka vrati na svetsku scenu kao ekonomska i vojna sila, kao kolonijalna sila i kako da se Nemačka odvoji od zloglasnog Versaja?
U julu 1931. godine na adresu predsednika Rajha stigla je peticija od ekonomskog ujedinjenja Wirtschaftspolitische Vereinigung Frankfurt am Maino o predaji vlasti Hitleru. Važnije je bilo predstavljanje vodećih biznismena Hindenburgu 19. novembra 1932. godine i da se pravna vlast preda Nacionalsocijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji.
Savremeni čovek bi trebalo od ovih događaja da nauči lekciju. Ako se liberalna demokratija ograničava samo demokratskom fasadom koja prikriva kapitalizam, ako buržoaske snage u društvu zauzimaju iste nacionalističke, ksenofobične pozicije, koje podržavaju i novonastali radikali, onda država postaje slepa na desno oko. Ona onda otvara vrata desničarskim snagama u policiji, pravosuđu, vojsci, državnom aparatu, obrazovanju i medijima, zaključuje nemački istoričar.
