Od Kijeva do Prištine: Kako je danas ponovo oživela Hitlerova ideologija
16:31 08.01.2023 (Osveženo: 16:50 08.01.2023)
© AP Photo
Pratite nas
Od Ukrajine, preko Pribaltika, pa do Hrvatske i Kosova i danas se veličaju nacističke ideje što nameće pitanje da li je i kako u Evropi ponovo oživela ideologija Adolfa Hitlera ili nikada nije ni nestala sa scene.
Istoričar Miloš Ković ovaj fenomen objašnjava činjenicom da anglosaksonski Zapad ne samo da je služio kao uzor Hitleru, već je mnoge naciste "sačuvao" posle Drugog svetskog rata, da bi ih iskoristio u obračunu sa Sovjetskim Savezom u hladnoratovsko vreme, a kasnije u obračunu sa slovenskim narodima.
Godina koja je u ukrajinskom Kijevu počela bakljadom povodom 113. rođendana nacističkog kolaboranta Stepana Bandere, nastavila se zabranom Dana pobede u Letoniji, gde se decenijama održavaju tradicionalne šetnje legionara, a završila se pokušajem državnog udara u Nemačkoj u decembru, iza koga je otkriveno da stoji desničarski pokret „Građani rajha". Taj pokret otvoreno ne priznaje Saveznu Republiku Nemačku i smatra da za njih važe samo granice Nemačke iz 1937. godine.
Ideologija koja nije adekvatno kažnjena
Ovaj pokret nastao je još osamdesetih godina prošlog veka, a njegovi članovi ne priznaju nemačke dokumente, zakone, državne službe i sudove i okupljaju se u manje grupe, uglavnom u istočnim i južnim nemačkim pokrajinama. Tako su, osim „Slobodne države Pruske", nikle i grupe pod imenom „Drugi nemački rajh" i „Kneževina Germanija".
Samo nekoliko dana kasnije kosovska vlada izdvojila je ogromnu sumu novca za obnovu kuće Džafera Deve, „kosovskog Hitlera“, koji je bio glavni kolaborant Trećeg rajha i regrutovao ljude za Hitlerove zloglasne SS divizije.
Ković smatra da je vreme pokazalo, i to najviše na primeru ukrajinsko –ruskog sukoba, da ideja fašizma i nacizma nije mrtva, već da je čekala samo pogodan trenutak da se ponovo oglasi u javnosti.
„Razlog za to možemo pre svega tražiti u tome što posle Drugog svetskog rata nije došlo do potpunog, već samo do delimičnog kažnjavanja neonacizma“, kaže naš sagovornik.
Hitler ideje crpeo iz istorije Britanije i Amerike
On istovremeno podseća da je britanski istoričar Mark Mazover, čitajući Hitlerovu knjigu „Majn kampf“, u svojoj knjizi „Hitlerova imperija“ objasnio da je Hitler svoje ideje ponajviše pokupio iz tipske liberalne kolonijalne imperije, kakva je bila Britanija i kasnije ono na čemu je Amerika nastala.
„Hitler, da je mogao da bira ne bi birao Japance za svoje saveznike, nego bi upravo izabrao Anglosaksonce, jer je iz njihove istorije vukao svoje ideje. On nije krio oduševljenje za rasistički društveni poredak koji su Englezi uspostavili u kolonijalnoj Indiji. Ili za način na koji su Amerikanci postupili u svojoj državi, ne samo prema crnim robovima, već i prema starosedeocima,“ kaže Ković, napominjući da je Hitler na isti način želeo da tretira i slovenske narode sa akcentom na Ruse i Srbe.
Ković podseća takođe da dok su se kolonijalistički užasi dešavali u Aziji i Africi, to nije uznemiravalo savest evropskog čoveka.
"Međutim, kad je Hitler to počeo da sprovodi u istočnoj Evropi, onda je to izazvalo opšte zgražanje,“ kaže on.
Ovde je reč o tome da je anglosaksonski Zapad ne samo služio kao uzor Hitleru, nego je i podržavao fašizam, pa i nacizam a mnoge naciste je posle Drugog svetskog rata „sačuvao“ da bi ih iskoristili u obračunu sa komunističkim Sovjetskim Savezom u haldnoratovskim vremenima i u obračunu sa slovenskim narodima.
Ukrajinski i hrvatski neonacisti
„Odatle sada dolazi i ohrabrenje ukrajinskim neonacistima pa i hrvatskim, koji u ime nekih novih, tobože levičarskih ideja, obnavljaju najcrnje ideologiji koji je evropski potkontinent doživeo,“ sumira Ković.
On ističe da su prve naznake vraćanja nacizma viđene tokom rata u Hrvatskoj, uz podsećanje da se u toj zemlji i danas ta nacistička ideologija javno i nesmetano svakodnevno veliča.
„Na zadacima razbijanja Rusije, razbijanje Jugoslavije i srpskog naroda, radili su upravo oni koji nisu dozvolili denacifikaciju u Ukrajini posle 1945. godine. Podsećam da je cela jedna SS divizija sa tog područja spasena i poslata u Kanadu. Njihovi potomci i danas žive tamo i zauzimaju visoke funkcije. Unuka ukrajinskog nacofašiste je danas jedna od najmoćnijih članova aktuelne kanadske vlade,“ tvrdi Ković.
Naš sagovornik sa žaljenjem konstatuje da su potomci neonacista danas pripadnici elitnih društvenih slojeva i savremene Nemačke, ali ih ima i u drugim državama sveta, pre svega u onima koje su bile saradnici Hitlera.
„Ti neonacistički ciljevi danas se sprovode na suptilnije načine preko ekonomskih, ali i vojnih aspekata. Po mom mišljenju, političke elite u Nemačkoj, iako su retorički veoma udaljene od onoga što je naci-fašističko iskustvo, u praksi sprovode neke od tih ideja veoma dobro putem pomenutih sfera,“ smatra Ković.
Suptilnije sprovođenje neonacističkih ideja
Dakle, tu nije bilo pozivanja na odgovornost niti adekvatne kazne na vreme i zlo se zato ponavlja projekcijom celokupnog istorijskog kretanja.
„Amerika je danas kao vodeća zapadna sila nesumnjivu najistaknutija, ali ne bih potcenio u obnovi nacizma i fašizma ni britansku ulogu a naročito ne Nemačku,“ zaključuje Ković.
Podsetimo da su početkom 2022. godine hiljade ukrajinskih nacionalista marširali Kijevom noseći baklje kako bi obeležili rođendan Stepana Bandere, lidera pobunjeničke milicije koja se borila na strani nacista u Drugom svetskom ratu. Tada je, 1.januara 2022.godine, širom Ukrajine održano 56 sličnih pronacističkih manifestacija.
20 Decembar 2020, 21:30
