https://lat.sputnikportal.rs/20230129/saradnik-cuvenog-reditelja-mihalkov-je-uvek-imao-jasnu-ideju-sta-hoce-od-filma-marija-jakovljevic-1150071298.html
Saradnik čuvenog reditelja: Mihalkov je uvek imao jasnu ideju šta hoće od filma /video, foto/
Saradnik čuvenog reditelja: Mihalkov je uvek imao jasnu ideju šta hoće od filma /video, foto/
Sputnik Srbija
Mladim autorima, koji stvaraju kvalitetne stvari, danas je daleko teže da dođu do publike nego nama devedesetih godina. Umetnost ne komunicira tako jednostavno... 29.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-29T13:55+0100
2023-01-29T13:55+0100
2023-01-29T16:35+0100
kultura
kultura – intervjui i analitika
kustendorf
film
nikita mihalkov
emir kusturica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1c/1150071152_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_f5f1c287f238a3e6ece04aaa6351a033.jpg
Fotografijom se bavi od sredine osamdesetih godina, a samostalno izlaže od 1994. godine. Tokom devedesetih godina intenzivno je istraživao različite vizuelne forme i razvio sopstveni vizuelni izraz. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti i višestruko nagrađivan autor muzičkih spotova, reklama, plakata i drugih oblika rada u polju fotografije i videa.Bio je supervizor vizuelnih efekata na filmovima „Plavi ciganin“ (2005) i „Zavet“ (2007) Emira Kusturice, „Čarlston za Ognjenku“ (2008) Uroša Stojanovića i „12“ (2007), „Varljivo sunce 2“ (2010), “Varljivo sunce 3“ (2011) i „Sunčanica“ (2014) Nikite Mihalkova.Na „Kustendorfu“ ste u svojstvu člana žirija. Kao profesor FDU i ovde se srećete sa studentima. Kako Vam se čini ideja festivala koji je posvećen mladim autorima?- Mislim da je to fenomenalna ideja. Pred mladim autorima je prilika da na ozbiljnom festivalu, pred zaista velikim i bitnim audotitorijumom, prikažu svoje radove, što je iskustvo koje će pamtiti. Kontakti sa iskusnijim kolegama su dragoceni. Pravi je način da se u atmosferi neposrednog druženja uđe u kvalitetne dijaloge gde ljudi nesputano mogu da čuju pohvale i primedbe.Slogan festivala je „Umetnost iznad svega“. Kako vi to doživljate kao umetnik?- U današnje vreme raznorodnih medija u kojima se svakakvi sadržaji nonstop emituju, ljudi su zatrpani informacijama i mislim da je važno filtrirati stvari. Zbog toga maskima „Umetnost iznad svega“ treba da dominira kao ideja na festivalima.Bili ste vrlo aktivni na alternativnoj umetničkoj i muzičkoj,sceni devedesetih godina prošlog veka. Koliko se umetnost promenila do danas? Možete li uporeditidanašnju scenu sa tadašnjom?- Nije lako uporediti zato što je mladim autorima, koji stvaraju kvalitetne stvari, danas daleko teže da dođu do publike. Umetnost ne komunicira tako jednostavno sa širokim auditorijumom, a zatrpani smo gomilom nebitnih informacija. Devedesetih je ipak postojala neka vrsta filtracije, a danas „hajp“ za zanimljivim informacijama, ne suštinski važnim. Za etablirane umetnike povoljan je momenat jer dolaze sa svojim begraundom i imaju određenu težinu, a mladima je teže.Šta je vama kao mladom autoru bilo važno tih devedesetih godina?- Najjača motivacija mi je bila da stvorim sadržaj iza koga stojim svojim stavom. Potvrda uspeha je bila da te mediji prihvate. Ja sam najviše traga, u tom smislu, ostavio u muzičkim spotovima i danas mi je muzika velika stavka u životu. Spotovi su bili sinergija između nečije muzike i mog vizuelnog stvaralaštva i to je bio period kada je MTV i ceo taj deo pop kulture bio u ekspanziji. Iako sam živeo u zemlji pod sankcijama, na udaru svakojakih političkih komešanja, osećao sam delom trenda koji se dešavao svuda u svetu.Kako se od video spotova dolazi do saradnje sa Emirom Kusturicom i Nikitom Mihalkovim?- Pripadam generaciji kojoj su dopali ruku prvi digitalni alati. Posle klasične fotografije, crno –belog i kolor procesa, rada na filmskoj emulziji i kontakta sa elektronskom opremom, došao sam do računara kada su se pojavili prvi softveri za obradu slike. Dok su još bili jednostavni, počeo sam da se bavim njima i pratim njihov razvoj. U nekom trenutku profesor Milorad Glušica, koji je bio direktor fotografije na nekoliko projekata Emira Kusturice, preporučio me je kao nekog ko bi probleme u produkciji mogao da reši. Kasnije je Nikita Mihalkov imao potrebu za jednim takvim stvaraocem i ja sam dobio preporuku od Emira. Tako sam završio kod tog velikog reditelja.Kakva je bila saradnja sa Mihalkovim?- To je zaista veliko životno iskustvo, prelepo pre svega. Upoznao sam rusku školu filma koja je malo različita od naše i zanimljiva. Borili smo se materijom, film je živa stvar, okolnosti se menjaju od trenutka do trenutka, ali rešili smo sve i imam lepe uspomene, mnogo poznanstava i prijateljstava.Da li je Nikita Mihalkov bio zahtevan?- Nikita je prema svim sektorima bio jasan, decidan. Ne detaljan da bi nekome ulazio u prostor, ali sa jasnom idejom šta želi da se izrodi iz određene stvari. Verujem da je bio zadovoljan. Mislim da smo uspeli da uradimo sve onako kako je želeo.Vizuelni efekti se ubrzano razvijaju. Dali oni dobijaju primat u odnosu na priču?- Tehnologija je oduvek menjala film kao medij. Verujem da će se nove generacije, koje uče o filmu svesni mogućnosti tehnologije, dati nove rezultate. Tehnologija pruža mnogo mogućnosti, ali mi smo još na prelomnoj tačci. Kada gledam filmove poput 'Avatara', prihvatim da to nije stvarno i sa tim saznanjem gledam film. Film i jeste uvek fantazija koja vam promiče pred očima tako da ja nemam sa tim problem, ali mislim da je to još uvek na autorima da savladaju na način koji bi bio pravi za taj medij. Neke stvari smo prevazišli pa ne moramo da gradimo milionske kulise već ih uradimo digitalno. To je deo savremenog filma, ali sve što naslućujemo kao mogućnost u budućnosti u sferi tehnologije na filmu, tek je u začetku.Kakav će film biti u budućnosti, pod uticajem tehnologije?- Nisam veliki teoretičar filma da bih mogao da predvidim budućnost filma. Mislim da će stvari doći na pravo mesto sa novom generacijom autora kojima je digitalno stvaralaštvo tekovina životnog perioda.Jednom ste izjavili da smisao postoji samo ako imate sreće i mogućnosti da budete samo umetnik. Slažete li se sa tim i danas?- Privilegija je malog broja ljudi da se bavisamo umetničkom produkcijom. Veoma je teško da,recimo,likovni umetnik samo slika i da ne mora da se bavi grafičkim dizajnom ili nekom desetom stvari. I dalje smatram da je to privilegija i da je to tačka na horizontu ka kojoj treba ići.Kako hrabrite svoje studente da istraju u svom nastojanju da se bave umetnošću?- Skrećem im pažnju da nikada ne treba da se odvoje od ličnog rada, da istražuju probleme koje pred sebe postavljaju, da pronađu ono što vide kao problem i da se time pozabave, da to bude osnova njihove produkcije. Sve ostalo je umetnost koja plaća račune.
https://lat.sputnikportal.rs/20230127/mladi-iranski-reditelj-kusturica-i-felini-deo-su-istog-okeana-marija-jakovljevic-1149975256.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura – intervjui i analitika, kustendorf, film, nikita mihalkov, emir kusturica
kultura – intervjui i analitika, kustendorf, film, nikita mihalkov, emir kusturica
Saradnik čuvenog reditelja: Mihalkov je uvek imao jasnu ideju šta hoće od filma /video, foto/
13:55 29.01.2023 (Osveženo: 16:35 29.01.2023) Mladim autorima, koji stvaraju kvalitetne stvari, danas je daleko teže da dođu do publike nego nama devedesetih godina. Umetnost ne komunicira tako jednostavno sa širokim auditorijumom, a zatrpani smo gomilom nebitnih informacija, kaže Ivan Šijak, snimatelj slike, fotograf i vizuelni umetnik.
Fotografijom se bavi od sredine osamdesetih godina, a samostalno izlaže od 1994. godine. Tokom devedesetih godina intenzivno je istraživao različite vizuelne forme i razvio sopstveni vizuelni izraz. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti i višestruko nagrađivan autor muzičkih spotova, reklama, plakata i drugih oblika rada u polju fotografije i videa.
Bio je supervizor vizuelnih efekata na filmovima „Plavi ciganin“ (2005) i „Zavet“ (2007)
Emira Kusturice, „Čarlston za Ognjenku“ (2008) Uroša Stojanovića i „12“ (2007), „Varljivo sunce 2“ (2010), “Varljivo sunce 3“ (2011) i „Sunčanica“ (2014)
Nikite Mihalkova.
Na „Kustendorfu“ ste u svojstvu člana žirija. Kao profesor FDU i ovde se srećete sa studentima. Kako Vam se čini ideja festivala koji je posvećen mladim autorima?
- Mislim da je to fenomenalna ideja. Pred
mladim autorima je prilika da na ozbiljnom festivalu, pred zaista velikim i bitnim audotitorijumom, prikažu svoje radove, što je iskustvo koje će pamtiti. Kontakti sa iskusnijim kolegama su dragoceni. Pravi je način da se u atmosferi neposrednog druženja uđe u kvalitetne dijaloge gde ljudi nesputano mogu da čuju pohvale i primedbe.
Slogan festivala je „Umetnost iznad svega“. Kako vi to doživljate kao umetnik?
- U današnje vreme raznorodnih medija u kojima se svakakvi sadržaji nonstop emituju, ljudi su zatrpani informacijama i mislim da je važno filtrirati stvari. Zbog toga maskima „Umetnost iznad svega“ treba da dominira kao ideja na festivalima.
Bili ste vrlo aktivni na alternativnoj umetničkoj i muzičkoj,sceni devedesetih godina prošlog veka. Koliko se umetnost promenila do danas? Možete li uporeditidanašnju scenu sa tadašnjom?
- Nije lako uporediti zato što je mladim autorima, koji stvaraju kvalitetne stvari, danas daleko teže da dođu do publike. Umetnost ne komunicira tako jednostavno sa širokim auditorijumom, a zatrpani smo gomilom nebitnih informacija. Devedesetih je ipak postojala neka vrsta filtracije, a danas „hajp“ za zanimljivim informacijama, ne suštinski važnim. Za etablirane umetnike povoljan je momenat jer dolaze sa svojim begraundom i imaju određenu težinu, a mladima je teže.
Šta je vama kao mladom autoru bilo važno tih devedesetih godina?
- Najjača motivacija mi je bila da stvorim sadržaj iza koga stojim svojim stavom. Potvrda uspeha je bila da te mediji prihvate. Ja sam najviše traga, u tom smislu, ostavio u muzičkim spotovima i danas mi je muzika velika stavka u životu. Spotovi su bili sinergija između nečije muzike i mog vizuelnog stvaralaštva i to je bio period kada je MTV i ceo taj deo pop kulture bio u ekspanziji. Iako sam živeo u zemlji pod sankcijama, na udaru svakojakih političkih komešanja, osećao sam delom trenda koji se dešavao svuda u svetu.
Kako se od video spotova dolazi do saradnje sa Emirom Kusturicom i Nikitom Mihalkovim?
- Pripadam generaciji kojoj su dopali ruku prvi digitalni alati. Posle klasične fotografije, crno –belog i kolor procesa, rada na filmskoj emulziji i kontakta sa elektronskom opremom, došao sam do računara kada su se pojavili prvi softveri za obradu slike. Dok su još bili jednostavni, počeo sam da se bavim njima i pratim njihov razvoj. U nekom trenutku profesor Milorad Glušica, koji je bio direktor fotografije na nekoliko projekata Emira Kusturice, preporučio me je kao nekog ko bi probleme u produkciji mogao da reši. Kasnije je Nikita Mihalkov imao potrebu za jednim takvim stvaraocem i ja sam dobio preporuku od Emira. Tako sam završio kod tog velikog reditelja.
Kakva je bila saradnja sa Mihalkovim?
- To je zaista veliko životno iskustvo, prelepo pre svega. Upoznao sam rusku školu filma koja je malo različita od naše i zanimljiva. Borili smo se materijom, film je živa stvar, okolnosti se menjaju od trenutka do trenutka, ali rešili smo sve i imam lepe uspomene, mnogo poznanstava i prijateljstava.
Da li je Nikita Mihalkov bio zahtevan?
- Nikita je prema svim sektorima bio jasan, decidan. Ne detaljan da bi nekome ulazio u prostor, ali sa jasnom idejom šta želi da se izrodi iz određene stvari. Verujem da je bio zadovoljan. Mislim da smo uspeli da uradimo sve onako kako je želeo.
Vizuelni efekti se ubrzano razvijaju. Dali oni dobijaju primat u odnosu na priču?
- Tehnologija je oduvek menjala film kao medij. Verujem da će se nove generacije, koje uče o filmu svesni mogućnosti tehnologije, dati nove rezultate. Tehnologija pruža mnogo mogućnosti, ali mi smo još na prelomnoj tačci. Kada gledam filmove poput 'Avatara', prihvatim da to nije stvarno i sa tim saznanjem gledam film. Film i jeste uvek fantazija koja vam promiče pred očima tako da ja nemam sa tim problem, ali mislim da je to još uvek na autorima da savladaju na način koji bi bio pravi za taj medij. Neke stvari smo prevazišli pa ne moramo da gradimo milionske kulise već ih uradimo digitalno. To je deo savremenog filma, ali sve što naslućujemo kao mogućnost u budućnosti u sferi tehnologije na filmu, tek je u začetku.
Kakav će film biti u budućnosti, pod uticajem tehnologije?
- Nisam veliki teoretičar filma da bih mogao da predvidim budućnost filma. Mislim da će stvari doći na pravo mesto sa novom generacijom autora kojima je digitalno stvaralaštvo tekovina životnog perioda.
Jednom ste izjavili da smisao postoji samo ako imate sreće i mogućnosti da budete samo umetnik. Slažete li se sa tim i danas?
- Privilegija je malog broja ljudi da se bavisamo umetničkom produkcijom. Veoma je teško da,recimo,likovni umetnik samo slika i da ne mora da se bavi grafičkim dizajnom ili nekom desetom stvari. I dalje smatram da je to privilegija i da je to tačka na horizontu ka kojoj treba ići.
Kako hrabrite svoje studente da istraju u svom nastojanju da se bave umetnošću?
- Skrećem im pažnju da nikada ne treba da se odvoje od ličnog rada, da istražuju probleme koje pred sebe postavljaju, da pronađu ono što vide kao problem i da se time pozabave, da to bude osnova njihove produkcije. Sve ostalo je umetnost koja plaća račune.
