https://lat.sputnikportal.rs/20230127/u-srebrenici-povampirena-opasna-bakirova-ideja-protiv-srpske-1150004021.html
U Srebrenici povampirena opasna Bakirova ideja protiv Srpske
U Srebrenici povampirena opasna Bakirova ideja protiv Srpske
Sputnik Srbija
Srebrenica ne može da postane distrikt kao što je Brčko jer Dejtonski sporazum ne dozvoljava menjanje granica i teritorija, kaže politikolog Anđelko Kozomara... 27.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-27T22:38+0100
2023-01-27T22:38+0100
2023-01-27T22:38+0100
region
srebrenica
republika srpska (rs)
brčko
analize i mišljenja
region
region – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111899/19/1118991908_0:14:2000:1139_1920x0_80_0_0_aed0f55f7e0aacf77d6631e627255296.jpg
Potpredsednik vlade Republike Srpske iz reda Bošnjaka, Ćamil Duraković lobira kako kod domaćih tako i kod stranih predstavnika da Srebrenica dobije poseban status, poput Brčko distrikta.Srebrenica ne može biti distriktAnđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke, podseća da je to isto svojevremeno tražio i Bakir Izetbegović odmah posle presude Haškog tribunala, tvrdeći da je tu navodno počinjen genocid. Cilj im je bio da Srebrenica bude pokazatelj da su jedine žrtve u ratovima devedesetih bili – Bošnjaci.„Oni su tražili da se nadležnost Republike Srpske nad Srebrenicom izmesti iz tog grada i da ona ne bude više u okviru RS. Dakle, Duraković samo ponavlja istu bošnjačku pesmu o genocidu u Srebrenici i traži da Srebrenica bude eksteritorijalna od RS,“ kaže Kozomora za Sputnjik.Na pitanje da li je to izvodljivo da se desi Kozomara kaže sledeće:On dodaje da je ovo „nepotrebno talasanje“ Ćamila Durakovića i bespotrebno pravljenje tenzije.„Sve ove godine od Dejtona pa naovamo, dakle punih 28 godina Srebrenica je predmet raznih spekulacija i uzrok netrpeljivosti na području cele BiH,“ zaključuje Kozomara.Šta je distrikt BrčkoNaš sagovornik takođe očekuje da apropo ove teme bude još nekih, kako je rekao talasanja, od strane „nemačkog turiste Kristijana Šmita“, ali dodaje da je tako nešto za očekivati.Brčko Distrikt, službeno Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine, jedinica je lokalne samouprave pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, koja je formalno pod zajedničkom upravom Republike Srpske i Federacije BiH kao kondominijum, ali sa vlastitim institucijama. Brčko Distrikt je zvanično uspostavljen 8. marta 2000. godine, godinu dana nakon konačne odluke međunarodne arbitraže za Brčko (oblast je bila predmet međuentitetskog spora nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma). Distrikt Brčko je proglašen na celoj teritoriji predratne opštine Brčko, od koje je po Dejtonskom sporazumu 48 odsto pripalo RS (uključujući i grad Brčko), a 52 odsto Federaciji BiH.Vlasti Republike Srpske nisu nikada zvanično prihvatile odluku međunarodne arbitraže od 5. marta 1999. godine, kojom joj je ovaj grad oduzet. Tom odlukom Republika Srpska je izgubila teritorijalni kontinuitet i fizički je presečena na zapadni i istočni deo. Vlada Republike Srpske i dalje smatra da je uspostavljanjem Brčko Distrikta narušena osnovna struktura Dejtona, kojim je BiH uređena kao država sa dva entiteta u teritorijalnom razmeru 49 odsto naspram 51 odsto. Zvanični stav Republike Srpske formulisan od strane arbitra RS je i dalje na snazi.Bošnjački razloziInače, pre 16 godina aktuelni potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković bio je predsednik Inicijativnog odbora za poseban status Srebrenice.Od tada se za Srebrenicu ništa nije promenilo nabolje, tvrdi Duraković, koji zato smatra da ta opština zaslužuje da ima poseban status, slično kao Brčko distrikt.Sa njim je saglasan i zastupnik SDA u Narodnoj skupštini RS Ramiz Salkić koji veruje da bi to izuzimanje ovog područja iz administrativne uprave entiteta RS i njegovo pretvaranje u distrikt bio „logičan i normalan potez“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230110/svecana-akademija-u-brcko-distriktu--dan-republike-srpske-nesumnjiva-cinjenica-1149218143.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230110/dodik-necu-ustuknuti-od-obelezavanja-dana-republike-srpske-uprkos-pretnjama-1149216455.html
srebrenica
republika srpska (rs)
brčko
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
srebrenica, republika srpska (rs), brčko, analize i mišljenja, region, region – politika
srebrenica, republika srpska (rs), brčko, analize i mišljenja, region, region – politika
U Srebrenici povampirena opasna Bakirova ideja protiv Srpske
Srebrenica ne može da postane distrikt kao što je Brčko jer Dejtonski sporazum ne dozvoljava menjanje granica i teritorija, kaže politikolog Anđelko Kozomara, koji smatra da je cilj pokretača ove inicijative – bošnjačkih predstavnika u Srpskoj da dodatno doliju ulja na vatru situacije u BiH.
Potpredsednik vlade Republike Srpske iz reda Bošnjaka, Ćamil Duraković lobira kako kod domaćih tako i kod stranih predstavnika da Srebrenica dobije poseban status, poput Brčko distrikta.
Srebrenica ne može biti distrikt
Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke, podseća da je to isto svojevremeno tražio i Bakir Izetbegović odmah posle presude Haškog tribunala, tvrdeći da je tu navodno počinjen genocid. Cilj im je bio da Srebrenica bude pokazatelj da su jedine žrtve u ratovima devedesetih bili – Bošnjaci.
„Oni su tražili da se nadležnost Republike Srpske nad Srebrenicom izmesti iz tog grada i da ona ne bude više u okviru RS. Dakle, Duraković samo ponavlja istu bošnjačku pesmu o genocidu u Srebrenici i traži da Srebrenica bude eksteritorijalna od RS,“ kaže Kozomora za Sputnjik.
Na pitanje da li je to izvodljivo da se desi Kozomara kaže sledeće:
„Duraković naravno neće dobiti to što traži jer promena granica, odnosno bilo kakva teritorijalna promena zahteva pristanak obe strane po Dejtonskom sporazumu. Nikakva pravna mogućnost ne postoji, za to nema ni političke volje u RS da se Bošnjacima napravi takav ustupak,“ uveren je naš sagovornik.
On dodaje da je ovo „nepotrebno talasanje“ Ćamila Durakovića i bespotrebno pravljenje tenzije.
„Sve ove godine od Dejtona pa naovamo, dakle punih 28 godina Srebrenica je predmet raznih spekulacija i uzrok netrpeljivosti na području cele BiH,“ zaključuje Kozomara.
Naš sagovornik takođe očekuje da apropo ove teme bude još nekih, kako je rekao talasanja, od strane „nemačkog turiste Kristijana Šmita“, ali dodaje da je tako nešto za očekivati.
Brčko Distrikt, službeno Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine, jedinica je lokalne samouprave pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, koja je formalno pod zajedničkom upravom Republike Srpske i Federacije BiH kao kondominijum, ali sa vlastitim institucijama. Brčko Distrikt je zvanično uspostavljen 8. marta 2000. godine, godinu dana nakon konačne odluke međunarodne arbitraže za Brčko (oblast je bila predmet međuentitetskog spora nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma). Distrikt Brčko je proglašen na celoj teritoriji predratne opštine Brčko, od koje je po Dejtonskom sporazumu 48 odsto pripalo RS (uključujući i grad Brčko), a 52 odsto Federaciji BiH.
Vlasti Republike Srpske nisu nikada zvanično prihvatile odluku međunarodne arbitraže od 5. marta 1999. godine, kojom joj je ovaj grad oduzet. Tom odlukom Republika Srpska je izgubila teritorijalni kontinuitet i fizički je presečena na zapadni i istočni deo. Vlada Republike Srpske i dalje smatra da je uspostavljanjem Brčko Distrikta narušena osnovna struktura Dejtona, kojim je BiH uređena kao država sa dva entiteta u teritorijalnom razmeru 49 odsto naspram 51 odsto. Zvanični stav Republike Srpske formulisan od strane arbitra RS je i dalje na snazi.
Inače, pre 16 godina aktuelni potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković bio je predsednik Inicijativnog odbora za poseban status Srebrenice.
Od tada se za Srebrenicu ništa nije promenilo nabolje, tvrdi Duraković, koji zato smatra da ta opština zaslužuje da ima poseban status, slično kao Brčko distrikt.
Sa njim je saglasan i zastupnik SDA u Narodnoj skupštini RS Ramiz Salkić koji veruje da bi to izuzimanje ovog područja iz administrativne uprave entiteta RS i njegovo pretvaranje u distrikt bio „logičan i normalan potez“.
