https://lat.sputnikportal.rs/20230126/tajna-molekularnih-oblaka-kako-se-radjaju-planete-pogodne-za-nastanak-zivota-1149936190.html
Tajna molekularnih oblaka: Kako se rađaju planete pogodne za nastanak života
Tajna molekularnih oblaka: Kako se rađaju planete pogodne za nastanak života
Sputnik Srbija
Posmatranjem molekularnih oblaka, uz pomoć kamera sa svemirskog teleskopa „Džejms veb“, naučnici veruju da će otkriti kako nastaju planete pogodne za život. 26.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-26T23:00+0100
2023-01-26T23:00+0100
2023-01-26T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112129/51/1121295120_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_a5c1fb4a8f97657237f31b82d6262267.jpg
Sačinjeni od smrznutih molekula vodonika, gasova i prašine, molekularni oblaci predstavljaju mesto na kom se rađaju zvezde i planete — i to uglavnom one na kojima je moguć život. Tim naučnika koji se bavi proučavanjem takvih vrsta oblaka iskoristio je infracrvene kamere svemirskog teleskopa i „zavirio“ unutar jednog po imenu „Kameleon I“, koji se nalazi na 500 svetlosnih godina od nas.Unutar njega su zapaženi zamrznuti molekuli karbonil-sumpora, amonijaka, metana, metanola i drugih, što sugeriše da će od njih jednog dana nastati vruće jezgro zvezde ili deo egzoplanete. Interesantno je da je njihova temperatura iznosila 263 stepena Celzijusovih i da oni sadrže elemente potrebne za nastanak svetova na kojima može da se razvije život — tj. molekularni koktel poznat kao COHNS.Ona i njen tim su identifikovali i nešto složenije molekule za koje ne znaju koja im je uloga i za sada jedino mogu da ponude objašnjenje u vidu hipoteze da se oni najverovatnije formiraju u molekularnim oblacima, pre nego što ih zvezda u nastanku iskoristi za svoj rast.Ipak, pitanje koje i dalje ostaje otvoreno za astronome jeste kako neki naseljivi svet — poput našeg — dobija svoj koktel COHNS i da li u tom procesu igraju određenu ulogu komete i asterodi.„Ovo je samo prvi u nizu spektralnih snimaka na osnovu kog vidimo kako led evoluira od početne sinteze do regiona protoplanetarnih diskova koji formiraju komete. To će nam reći koja mešavina leda i elemenata, može biti isporučena na površine egzoplaneta zemaljskog tipa ili ugrađena u atmosfere džinovskih gasnih ili ledenih planeta“, rekla je Melisa Meklur, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, život
nauka i tehnologija, svemir, život
Tajna molekularnih oblaka: Kako se rađaju planete pogodne za nastanak života
Posmatranjem molekularnih oblaka, uz pomoć kamera sa svemirskog teleskopa „Džejms veb“, naučnici veruju da će otkriti kako nastaju planete pogodne za život.
Sačinjeni od smrznutih molekula vodonika, gasova i prašine, molekularni oblaci predstavljaju mesto na kom se rađaju zvezde i planete — i to uglavnom one na kojima je moguć život.
Tim naučnika koji se bavi proučavanjem takvih vrsta oblaka iskoristio je infracrvene kamere svemirskog teleskopa i „zavirio“ unutar jednog po imenu „Kameleon I“, koji se nalazi na 500 svetlosnih godina od nas.
Unutar njega su zapaženi zamrznuti molekuli karbonil-sumpora, amonijaka, metana, metanola i drugih, što sugeriše da će od njih jednog dana nastati vruće jezgro zvezde ili deo egzoplanete. Interesantno je da je njihova temperatura iznosila 263 stepena Celzijusovih i da oni sadrže elemente potrebne za nastanak svetova na kojima može da se razvije život — tj. molekularni koktel poznat kao COHNS.
„Naši rezultati pružaju uvid u početnu, tamnu hemijsku fazu formiranja leda na međuzvezdanim zrncima prašine koja će prerasti u kamenčiće veličine centimetar od kojih se formiraju planete“, objašnjava autor studije Melisa Meklur iz Leiden opservatorije u Holandiji.
Ona i njen tim su identifikovali i nešto složenije molekule za koje ne znaju koja im je uloga i za sada jedino mogu da ponude objašnjenje u vidu hipoteze da se oni najverovatnije formiraju u molekularnim oblacima, pre nego što ih zvezda u nastanku iskoristi za svoj rast.
Ipak, pitanje koje i dalje ostaje otvoreno za astronome jeste kako neki naseljivi svet — poput našeg — dobija svoj koktel COHNS i da li u tom procesu igraju određenu ulogu komete i asterodi.
„Ovo je samo prvi u nizu spektralnih snimaka na osnovu kog vidimo kako led evoluira od početne sinteze do regiona protoplanetarnih diskova koji formiraju komete. To će nam reći koja mešavina leda i elemenata, može biti isporučena na površine egzoplaneta zemaljskog tipa ili ugrađena u atmosfere džinovskih gasnih ili ledenih planeta“, rekla je Melisa Meklur,
prenela je „Nacionalna geografija“.
