Tajna molekularnih oblaka: Kako se rađaju planete pogodne za nastanak života
CC0 / piksabej /
Pratite nas
Posmatranjem molekularnih oblaka, uz pomoć kamera sa svemirskog teleskopa „Džejms veb“, naučnici veruju da će otkriti kako nastaju planete pogodne za život.
Sačinjeni od smrznutih molekula vodonika, gasova i prašine, molekularni oblaci predstavljaju mesto na kom se rađaju zvezde i planete — i to uglavnom one na kojima je moguć život.
Tim naučnika koji se bavi proučavanjem takvih vrsta oblaka iskoristio je infracrvene kamere svemirskog teleskopa i „zavirio“ unutar jednog po imenu „Kameleon I“, koji se nalazi na 500 svetlosnih godina od nas.
SPACENEWS: Another image from @ESA_Webb #jwst telescope has been released. featuring the central region of the Chameleon I dark molecular cloud, which resides 630 light years away. Stunning. #spaceinspires @NASAWebb @esa @Esero_ie #astronomy pic.twitter.com/Jp7O3r86pN
— Dr. Niamh Shaw 🪐🌎☘️ (@Dr_Niamh_Shaw) January 23, 2023
Unutar njega su zapaženi zamrznuti molekuli karbonil-sumpora, amonijaka, metana, metanola i drugih, što sugeriše da će od njih jednog dana nastati vruće jezgro zvezde ili deo egzoplanete. Interesantno je da je njihova temperatura iznosila 263 stepena Celzijusovih i da oni sadrže elemente potrebne za nastanak svetova na kojima može da se razvije život — tj. molekularni koktel poznat kao COHNS.
„Naši rezultati pružaju uvid u početnu, tamnu hemijsku fazu formiranja leda na međuzvezdanim zrncima prašine koja će prerasti u kamenčiće veličine centimetar od kojih se formiraju planete“, objašnjava autor studije Melisa Meklur iz Leiden opservatorije u Holandiji.
Ona i njen tim su identifikovali i nešto složenije molekule za koje ne znaju koja im je uloga i za sada jedino mogu da ponude objašnjenje u vidu hipoteze da se oni najverovatnije formiraju u molekularnim oblacima, pre nego što ih zvezda u nastanku iskoristi za svoj rast.
Ipak, pitanje koje i dalje ostaje otvoreno za astronome jeste kako neki naseljivi svet — poput našeg — dobija svoj koktel COHNS i da li u tom procesu igraju određenu ulogu komete i asterodi.
„Ovo je samo prvi u nizu spektralnih snimaka na osnovu kog vidimo kako led evoluira od početne sinteze do regiona protoplanetarnih diskova koji formiraju komete. To će nam reći koja mešavina leda i elemenata, može biti isporučena na površine egzoplaneta zemaljskog tipa ili ugrađena u atmosfere džinovskih gasnih ili ledenih planeta“, rekla je Melisa Meklur, prenela je „Nacionalna geografija“.
