- Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
DRUŠTVO
Društvene teme, zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, i ostatka sveta

Na Drini – deponija: Ko je kriv za apokaliptične scene sa jedne od najlepših reka na Balkanu

© AP Photo / Armin DurgutDrina-ekološka katastrofa
Drina-ekološka katastrofa - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2023
Pratite nasTelegramOdyssey
Nekada prozirno-zeleni biser drinskog kanjona sada je pretvoren u plutajuću deponiju. Višedecenijski problem bacanja i slivanja smeća u Drinu ponovo je aktuelan, a njenim tokom sada plovi više hiljada kubika otpada. Pored uništavanja životne sredine i ugrožavanja života, nagomilano smeće ometa i rad hidroelektrane u Višegradu.
Procene su da je đubre do brane stiglo zbog pucanja lanca koji nije mogao da izdrži pritisak smeća, a da je glavni uzrok zagađenja otpad s prijepoljskog smetlišta koje se nalazi uz Lim i direktno se uliva u jezero.
Pored plastike, boca, automobilskih i drugih guma, buradi, kućnih aparata i ostalih predmeta koji nalaze svoj put do Drine sa loše uređenih ali i divljih deponija, ogroman problem predstavljaju i podzemne vode koje se tako zagađene ulivaju u reku.
Svakako, jeziv prizor koji najlepšu srpsku reku pretvara u scenu iz apokaliptičnih filmova.
© AP Photo / Armin DurgutDrina - ekološka katastrofa
Drina - ekološka katastrofa - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2023
Drina - ekološka katastrofa

Hidroelektrana u službi čišćenja

Direktor „Hidroelektrana na Drini“ Nedeljko Perišić izjavio je kako radnici tog preduzeća svakodnevno uklanjaju otpad koji do brane u Višegradu najvećim delom dolazi Limom, a da se godišnje nakupi između šest i osam hiljada kubika smeća. U situacijama visokog nivoa voda, ta količina bude i veća.
Imamo obučene radnike, specijalizovano vozilo i sve što je potrebno kako bismo odlagali otpad i sprečili da on ugrozi rad hidroelektrane. Otpad dolazi svim pritokama Drine, a sa većim dotokom vode, više je i smeća, istakao je Perišić.
Perišić napominje da je u pitanju problem koji bi trebalo da rešavaju sve zemlje koje su na neki način povezane sa uzrokom ili posledicama nastale situacije, ali da je pomoć do sada stizala jedino iz Republike Srpske i Srbije, dok su Crna Gora i Federacija BiH ignorisale ekološku katastrofu.

Udariti po džepu

Vladimir Babić, predsednik opštine Prijepolje, smatra da vremenske neprilike samo pojačavaju ono što su ljudi pokrenuli te da je za čitavu situaciju krivo odsustvo savesti i ekološke svesti kod ljudi.
Ovde imamo pojavu neodgovornog ponašanja komšija iz susedne države gde se prilikom porasta vodostaja Lima izvesna količina otpada svesno gurne u reku kako bi ona napustila teritoriju opštine koja to radi.
Ovo nije slučaj samo sa jednom opštinom već svaka opština koja ima deponiju blizu reke pribegava istim metodama. To se, kaže Babić, može proveriti i preko mnogobrojnih video snimaka.
© AP Photo / Armin DurgutDrina - ekološka katastrofa
Drina - ekološka katastrofa - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2023
Drina - ekološka katastrofa
,,Mora se staviti akcenat na savest građana i svih onih koji upravljaju otpadom jer definitivno nešto nije u redu u našem ponašanju, u našim navikama, nešto nije u redu u našem shvatanju životne sredine i dok ne promenimo razmišljanje odnosno svoje stavove u odnosu prema prirodi i šteti koju pravimo nesavesnim upravljanjem otpadom, situacija će iz dana u dan biti ista", rekao je Babić za Sputnjik.
Predsednik opštine Babić jedan je od mnogih koji rešenje vide u sankcionisanju prestupnika. Po njemu postoje dve moguće mere za prevenciju sličnih kriza u budućnosti a to su visoke kazne za ugrožavanje životne sredine i pretvaranje otpada u sirovine poželjne za nekog novog proizvođača ili prerađivača.
Jedna vrlo nepopularna mera kojoj mora da se pribegne jeste kažnjavanje. Druga mera može da bude sakupljanje i reciklaža otpada. Dok ne napravimo tu vrstu otpada zanimljivu nekome ona će se i dalje nalaziti u našim potocima i vodotokovima, zaključuje Babić.

Dobra volja dobrih ljudi

Ivo Jokić, direktor građevinskog preduzeća „Jokić invest“ za Sputnjik govori o akciji koju je njegova firma pre par godina preduzela zajedno sa partnerima iz Nemačke. Nabavljen je poseban brod za prikupljanje otpada, ali su veličina i zapremina najraznovrsnijih otpadnih materijala pravili problem u čišćenju. Ovaj put ih niko nije kontaktirao ali ukoliko bi do toga došlo, kaže Jokić, razmotrilo bi se sa nemačkim partnerima o daljim koracima i eventualnoj pomoći.
© AP Photo / Armin DurgutDrina - ekološka katastrofa
Drina - ekološka katastrofa - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2023
Drina - ekološka katastrofa

Srpski smaragd

Drinski sliv zahvata površinu od 20 hiljada kvadratnih kilometara a prostire se na teritoriji tri države – Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Na ovom prostoru nalaze se tri nacionalna parka: Tara, Sutjeska i Durmitor. Drina je dugačka 346 kilometara, a na obalama njenih najvećih pritoka Pive, Tare, Sutjeske, Lima i Rzava nema uređenih deponija i sav otpad sa divljih smetlišta završava prvo u njima, a zatim i u Drini.
Drina - ekološka katastrofa - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2023
MULTIMEDIJA
Sputnjik na Drini: Reka poznata po pejzažima koji oduzimaju dah postaje plutajuća deponija /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala