Dobitnica NIN-ove nagrade: „Unutrašnje more“ je roman bez predumišljaja
© Tanjug / Rade Prelić
Pratite nas
Znatiželja je osnovni pokretač za pisanje. Nisam prišla pisanju romana sa predumišljajem, već sa potpunom slobodom i iz čiste radosti. On je postao hologram moje ličnosti, izjavila je pesnikinja Danica Vukićević, 69. laureat Ninove nagrade na najbolji roman godine.
Inventivan roman iz ličnog iskustva
Prvi roman Danice Vukićević „Unutrašnje more“ proglašen je danas najboljim romanom napisanim na srpskom jeziku i objavljenim u 2022. godini.
„Unutrašnje more“, formalno inventivan roman, preispituje probleme egzistencije od privatne do društveno-političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu. Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta, ocenio je žiri u sastavu: Teofil Pančić, Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Goran Korunović.
„Dovoljno je imati znatiželju. Onda se osete malo stvari i važno je iskustvo pisca. Ja imam ogromno iskustvo u pisanju i to mi je donekle pomoglo“, kaže za Sputnjik laureatkinja.
Naglašava da je priča romana „Unutrašnje more“ proistekla iz ličnog iskustava:
„To je veoma važno. Ja sudim i po sebi i po onome što volim da čitam. To je život, to je ono što svi mi volimo i tražimo. Preterana učenost i udaljenost od života ne znam kome imponuje. Roman ima duboku vezanost sa mojim životom, što nije uvek nužno dobro. Ljudi često opisuju svoja osećanja i to ispadne groteskno. Potrebni su filteri, filteri, filteri. Deluje jednostavno, ali je sam čin pisanja komplikovan. Možda ja imam relaksiran pristup pa mi to pomaže“, iskrena je Vukićević.
Živela radost
Uživa u pisanju kao i u istraživanju koje mu prethodi:
„Ceo koncept pisanja ovog romana zasniva se na zadovoljstvu i radosti. Jedna od najvažnijih stvari u mom životu je pisanje. Ne bih pisala da me ne čini radosnom. Tako da i istraživanje koje prethodi pisanju je radost. Kada su mi javili da sam dobitnica, od silnog uzbuđenja da bih stigla na vreme, uzela sam taksi. Inače se ne vozim taksijem, neću čak ni na samrti. Taksista, ničim izazvan, pričao je o nekim užasima, a ja sedim pozadi i meškoljim se. Nemamo svi istu percepciju. Ako svet posmatraš kao pakao, onda nemamo zašto da živimo, ali na nama je doprinesemo da sve bude kako treba. Živela radost!“.
Vera u rizik
Član žirija Goran Korunović je istakao da je „Unutrašnje more“ - „roman rizika, radikalnog pisanja, knjiga koja zahvata naše iskustvo od intimne do društveno-političke ravni i sveukupnost našeg postojanja daje na formalno vrlo inventivan način“.
„Najrizičnije je bilo da verujem u to što pišem. Ja sam zaista verovala. Zapitala sam se nekoliko puta kako će ovo ispasti, ali sam verovala u to što radim. Moja vera u rizik je deo toga, a očekujem inteligentne i otvorene čitaoce i njihovo razumevanje“, naglašava autorka.
Članica žirija Marija Nenezić je primetila da sve više pesnika i pesnikinja počinje da piše roman, ali samo retki poput Danice Vukićević uspevaju da iskorače iz usko lirske perspektive i da doprinesu jednoj široj romanesknoj slici sveta.
Danica Vukićević, dobitnica Ninove nagrade za roman "Unutrašnje more"
© Tanjug / Rade Prelić
Konačno će me znati
Danica Vukićević je 69. laureat NIN-ove nagrade za najbolji roman godine, ali tek sedma žena koja je dobila to priznanje.
„To ima ogromno simbolično značenje i veoma je važno. Promenjena percepcija, tip romana i sve zajedno je veoma važno za samu književnost“, smatra Vukićević.
A šta će NIN-ova nagrada promeniti u njenom radu i životu?
„Konačno će me ljudi znati. Da li će me razumeti? Ne verujem. Nadam se“, zaključuje laureatkinja.
Za roman Danice Vukićević u izdanju NOJZAC-a glasali su Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović.
Marija Nenezić je glasala za roman „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca (Arhipelag), a Teofil Pančić za Milana Tripkovića i njegov „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga).
U najužem izboru su bili i romani „Papir sa vodenim znakom“ Gorana Petrovića (Laguna), „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević (Buka) i „Klara, Klarisa“ Marijane Čanak (Bulevar buks).
