- Sputnik Srbija, 1920, 12.12.2022
MOJA PRIČA
Donosimo vam životne priče, reportaže i neobične sudbine ljudi koji društvo čine boljim.

Veliko istraživanje: Gde u Srbiji su zagađeni hrana, voda, vino – otrove otkriva i ruska mahovina

© Sputnik / Maksim BogodvidApokalipsa
Apokalipsa - Sputnik Srbija, 1920, 21.01.2023
Pratite nasTelegramOdyssey
Pojedini vinogradi u Vojvodini, Šumadiji i okolini Kruševca izloženi su potencijalno toksičnim elementima zbog industrije i saobraćaja, zaključak je istraživanja Tijane Milićević iz Instituta za fiziku.
Za dalje ispitivanje tla i vazduha u vinskim regionima Srbije ona je upravo dobila stipendiju svetskog programa LOREAL-UNESKO - “Za žene u nauci”.
Milićevićeva je doktor hemijskih nauka u oblasti hemije životne sredine, iako mlada, ima više od dvadeset naučnih radova. Nove metode kojima se bavi mogu da pomognu da se što lakše i preciznije proceni rizik po zdravlje ljudi koji rade u poljoprivrednim sredinama, ali i rizik po one koji koriste hranu i piće sa tih parcela.

Koliko nam je zagađena hrana i voda

Ona analizira voće, povrće, ribu, vodu, mleko i vino, kako bi ispitala prisustvo zagađujućih supstanci, posebno onih koje se zadržavaju u našem telu i mogu da nam ozbiljno ugroze zdravlje.
Stipendiju, koja je po dvanaesti put dodeljena mladim naučnicima u Srbiji, naša sagovornica je dobila zahvaljujući predlogu za nastavak istraživanja zemljišta na kojem u Srbiji raste vinova loza. Do sada je radila u okolini Topole, Kruševca i u Vojvodini.
„Istraživali smo u različitim tipovima vinograda, organskim i komercijalnim, uzorkovali zemljište sa različitih dubina i različite delove vinove loze tokom čitave sezone da bi smo ispratili koja količina tih supstanci može da dospe iz zemljišta u različitim stadijumima razvoja vinograda. Uzorkovali smo i grožđe, a kasnije i vino. Uporedo sa svim ovim ostavljali smo i biomonitore za procenu kvaliteta vazduha u tim sredinama“, objašnjava Milićevićeva.

Kakvi su rezultati?

Na gotovo svim parcelama koje su blizu izvora zagađenja, kao što su deponije, industrijska postrojenja, posebno livnice, velike saobraćajnice, očekivano, zabeležen je uticaj hemijskih supstanci, pa i potencijalno toksičnih elemenata.
„U svim vinogradima gde smo radili analize, u sredinama gde su identifikovani izvori zagađenja, preko modela koji nam ukazuju na najgori mogući scenario ako smo konstantno izloženi takvoj sredini, postoji blagi povećan rizik po zdravlje ljudi koji tu rade nezaštićeni. Međutim, svi proizvodi koje smo do sada ispitali, u konvencionalnim i organskim vinogradima, bezbedni su za dugoročnu konzumaciju“, ističe Milićevićeva.
Iako su vina iz ova tri regiona Srbije bezbedna, plan je da naša zemlja dobije mapu na kojoj će se videti koji su delovi zemlje bezbedniji za sadnju. To je jako važno, jer vinogradarstvo je sve razvijenija grana privrede u Srbiji, koja počiva na velikom broju malih proizvođača.
© Foto : Sputnjiku ustupila Tijana MilićevićPrvi deo istraživanja je rađen u vinogradima u okolini Topole, Kruševca i u Vojvodini.
Prvi deo istraživanja je rađen u vinogradima u okolini Topole, Kruševca i u Vojvodini.
 - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2023
Prvi deo istraživanja je rađen u vinogradima u okolini Topole, Kruševca i u Vojvodini.

Istraživanje sa mahovinom iz šuma Rusije

Da bi svoje eksperimente izvela do kraja, ova mlada naučnica i njen Institut za fiziku sarađuju sa kolegama iz Rusije. Naša sagovornica je i boravila u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni. Tamo se nalazi loboratorija za fiziku neutrona, neophodna za pravljenje biomonitora koje je postavljala u vinograde po Srbiji.
„Monitori se sastoje od mahovine koja je sakupljena iz čiste, nezagađene sredine, iz šuma u Rusiji. Mahovina je značajna po tome što je odličan biomonitor kvaliteta vazduha, jer ima zanemariv koreni sistem i veliku površinu, tako na toj površini mogu da se natalože i vežu sve te zagađujuće supstance, elementi koje ispitujemo. Ona indikativno pokaže da li postoji veći uticaj nekog izvora zagađenja ili manji“, kaže sagovornica Sputnjika.
Mahovina iz Rusije je pokazala na koji način zagađenje iz saobraćaja i fabrika dolazi do vinograda. Rezultati su izuzetno važni za vinogradare, jer na nekim mestima prirodnom barijerom mogu da zaštite imanja od izvora zagađenja.
Za doktorsku disertaciju Tijanu Milićević nagradila je i Privredna komora Srbije, jer je obrazložila na koji način njeno istraživanje može da se primeni u privredi. Mapa zagađivača, odnosno zemljišta, koju će objaviti kada završi ceo ciklus istraživanja, će pomoći poljoprivrednicima da na drugačiji način doziraju agro hemikalije, a znaće i koliko su njihovi radnici bezbedni.
© Foto : Sputnjiku ustupila Tijana Milićević Tijana Milićević sa saradnicima iz Instiuta za nuklearna istraživanja u Rusiji.
 Tijana Milićević sa saradnicima iz Instiuta za nuklearna istraživanja u Rusiji.
 - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2023
Tijana Milićević sa saradnicima iz Instiuta za nuklearna istraživanja u Rusiji.

Od ribe više koristi, nego štete

Stipendiju koju je dobila od Ministarstva prosvete Tijana Milićević iskoristila je za postdoktorsko usavršavanje u Hrvatskoj. Sa kolegama iz Instituta za medicinska istraživanja u Zagrebu, istraživala je plavu ribu iz Jadranskog mora i procenu po zdravlje onih koji je jedu.
Najveći negativni uticaj na ribu ima neorganski arsen koji u more dospeva na različite načine, najčešće ispuštanjem otpada u reke. Sa kolegama iz Zagreba ispitala je takozvani najgori mogući scenario.
„On podrazumeva da neko u neograničenim količinama tokom celog života konzumira takav tip ribe. Značajno je da smo ispitivali i benefit i rizik, analizirali i omega 3 masne kiseline, na osnovu njihove i koncentracije toksičnih elemenata i organskih zagađujućih supstanci, među kojima su i pesticidi.
U većini uzoraka koje smo ispitivali, pronašli smo da postoji veći benefit zbog konumacije omega 3 masnih kiselina, koje su veoma poželjne u ishrani, nego rizik po zdravlje na osnovu koncentracije tih elemenata“, kaže Milićevićeva i dodaje da svakako plavu ribu ne bi trebalo da jedemo svakog dana.
© Sputnik / Lola ĐorđevićPijačne tezge sa povrćem
Pijačne tezge sa povrćem - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2023
Pijačne tezge sa povrćem

Kako da znamo da je hrana bezbedna

Štetni elementi, kao što su živa i olovo, talože se i u voću i povrću, ali i u našem ogranizmu, a posledice mogu da budu kobne. Zbog sve većeg zagađenja vazduha, ali i zemlje i vode treba razmišljati kakvu hranu kupujemo, a pre svega gde je kupujemo.
„Uvek je dobro kupovati hranu od ljudi koje poznajete, zato su mali proizvođači dragoceni, znamo na koji način uzgajaju voće i povrće. Ako sami uzgajamo nešto ili poznajemo poljoprivrednika, treba da obratimo pažnju na kakvim lokalitetima se nalaze parcele. Sastav zemljišta se razlikuje u Srbiji u zavisnosti od regiona i delova. Veliko lisnato povrće, gde se koristi list, ne sme da bude neposredno izloženo zagađenju iz vazduha, dok su blizu deponija ugroženi proizvodi koji rastu u zemlji. Treba izbegavati kupovinu povrća koje može biti obogaćeno potencijalno toksičnim elementima“, kaže Milićevićeva.
Dakle, ako je kraj u kome živite ili iz njega kupujete izložen industrijskom zagađenju iz vazduha, treba izbegavati kupovinu, kupusa, salate, svega što raste nad zemljom, krompir, cvekla i šargarepa su bezbedni. Uvek treba pitati prodavce, makar na pijaci, odakle je stigla roba, jer je poznato koji su glavni zagađivači u Srbiji i gde se nalaze.
Naša sagovornica stručno se usavršavala na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Antverpu, anažovana je na internacionalnim projektima u Rusiji i Slovačkoj, dobitnica granta Švajcarske nacionalne fondacije za razvoj nauke, bila je stipendista vlade Franucke, a odlikovana je i posebnim priznanjem Fondacije „Docent dr Milena Dalmacija“ za veliki naučni doprinos u oblasti zaštite životne sredine.
© Foto : Sputnjiku ustupio LOREAL PRDr Tijana Milićević
Dr Tijana Milićević - Sputnik Srbija, 1920, 21.01.2023
Dr Tijana Milićević
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala