Vodeće glave u EU smislile novi „nemogući plan“ za nepriznato Kosovo
© Flickr / Eric/Wikipedia
Pratite nas
S obzirom da evroposlanici u rezoluciji posvećenoj Srbiji pozdravljaju zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, nije nemoguće da u glavama u Briselu, Berlinu i Parizu provejava misao da bi članstvom u EU, Priština mogla da nadomesti nemogućnost učlanjenja u UN. Jedino što je ta zamisao teško izvodljiva.
Ovako Rajko Petrović, politikolog iz Instituta za evropske studije komentariše deo rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji koji se odnosi na Kosovo i Metohiju.
Čime je „Kosovo“ zaslužilo članstvo u EU
Ako se u obzir uzmu standardi, kao što su poštovanje ljudskih prava, odnosom prema manjinskim zajednicama, borbom protiv kriminala, pravnom državom, suočavanjem sa zločinima, svim onim što se traži od ostalih država koje plediraju da postanu članice EU, Kosovo ne samo da nije ništa ispunilo, već radi stvari suprotne evropskim vrednostima, kaže Petrović.
„One zajednice koje smatraju nacionalnim manjinama, izložene su diskriminaciji, država otvoreno podržava kriminal i korupciju. Ali, naravno da je tzv. Kosovo to mesto zaslužilo time što služi kao verna palica u rukama zapadnih centara moći za „disciplinovanje“ srpskog političkog faktora na prostoru Balkana. To je, očigledno, njihova najveća zasluga još od vremena stvaranja Prizrenske lige, Velike Albanije kao dela fašističke Italije, pa sve do kraja devedesetih godina“, napominje Petrović.
Ono što EP kaže, Pariz, Brisel i Berlin misle
Evroparlamentarci, podsećamo, osim što pozdravljaju zahtev tzv. Kosova za članstvom u EU, traže intenziviranje dijaloga na osnovu međusobnog priznanja, optužuju Srbiju za eskalaciju situacije u njenoj južnoj pokrajini, smatraju da je nezavisnost KiM nepovratna i pozivaju članice EU koje nisu priznale Kosovo da to učine.
„Naravno i to je jako važno pomenuti, EP je neka vrsta glasnogovornika najmoćnijih, najuticajnijih država EU, pre svih Nemačke i Francuske, koje još jednom poručuju da, ne samo da je za njih pitanje KiM rešena stvar, već i da će Srbija morati da prizna tzv. Kosovo ukoliko želi da bude članica EU“, navodi Petrović.
Naš sagovornik ipak napominje da po pitanju KiM unutar same Unije postoje velika razmimoilaženja – pet članica EU nisu priznale kosovsku samoproglašenu nezavisnost i nema naznaka da će to učiniti u bliskoj budućnosti.
„Tu je posebno važan stav Španije koja je u poslednjih godinu dana više puta poručila da je za njih KiM sastavni deo Srbije i da u EU može ući samo kao region u sastavu Srbije. Ali veliko je pitanje da li bi i neke druge članice EU koje su priznale kosovsku nezavisnost pristale da tzv. Kosovo bude članica Unije. Tu pre svega mislim na centralnoevropske zemlje, Češku, Slovačku, Poljsku i Mađarsku, tako da nisam siguran da takve ambicije mogu proći“, ističe Petrović.
Evropski parlament je, prema rečima našeg sagovornika, samo jedan od niza instrumenata koje Zapad koristi kako bi pritiskao Srbiju da prizna nezavisnost KiM.
„Ti pritisci postajaće sve jači i dolaziće sa viših nivoa nego što je EP, ali očigledno je da u kontekstu ukrajinske krize zapadni centri moći žele da reše kosovsko pitanje po svojoj meri kako bi u potpunosti mogli da se posvete rešavanju pitanja u Ukrajini na način da se pozivaju na principe međunarodnog prava, poštovanja teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i međunarodno priznatih granica, što su sami pogazili u slučaju Srbije“, kaže Petrović.
Zapadne sile se peru od zločina
Za nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića, rezolucija EP je deo šire palete pritisaka koji se kombinovano vrše na Srbiju u vezi sa KiM, ali sa uvođenjem antiruskih sankcija.
„Ne samo EP, već sve moguće institucije i pojedinci koji su involvirani u razgovore o budućnosti tzv. Kosova imaju jedan jedini cilj – da se što pre oslobode neugodnog tereta – da su izvršili agresiju i protivno međunarodnom pravu, odvojili jedan deo od žrtve agresije i od njega napravili novu zemlju“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, Zapad želi da Srbiju, uz pomoć pritisaka i ubrzanja procesa dijaloga između Beograda i Prištine, navede na odluku o prihvatanju svršenog čina.
„Time bi se sve te zapadne sile oprale od zločina, jer bi žrtva zločina prihvatila posledicu, stvaranje nove države, kao opravdanu“, objašnjava Jovanović.
Rezolucija EP samo je grupna forma pritiska na političke činioce EU da pojačaju pretnje i zahteve prema Srbiji, kako bi naterale našu zemlju da digne ruke od same sebe i da prestane da uvažava sopstveni suverenitet i sopstvene međunarodno priznate granice, zaključuje on.
