Pobednički roman Gorana Petrovića: Papir sa kog huči istorija
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIĆ
Pratite nas
U knjizi „Papir sa vodenim znakom“ Gorana Petrovića prepoznaju se teme poput problematizovanja položaja umetnika i stvaranja u složenom društvenom kontekstu, odnos popularne kulture i visoke umetnosti, kao i apsurd i licemerje epohalnih političkih kretanja, deo je obrazloženja žirija za dodelu nagrade „Beogradski pobednik“ Goranu Petroviću.
Većinom glasova članova žirija delo jednog od najnagrađivanijih pisaca naše savremene književnosti našlo se ispred dela „Vlastelinstva“ Bojana Vasića, „Vidiš li da te ne vidim“ Emira Kusturice, „Mir i mir“ Mirjane Novaković i „Teferiča na Slaviji“ Sanje Savić Milosavljević.
Burleska i bokačovska lascivnost
„Papir sa vodenim znakom“ izdvojio se svojim poetičkim i stilskim osobenostima, dodaje žiri u obrazloženju. Odlučivši da radnju romana smesti u rani novi vek, renesansu, autor je, nadovezujući se na svoja pripovedačka opredeljenja, uspeo da aktivira žanrovske i smisaone obrasce koji su bili zastupljeni upravo u ovoj umetničkoj epohi – groteska, burleska, parabola kao i bokačovska lascivnost.
Iako smeštena u doba renesanse, priča ovog romana može se čitati i kao alegorija i dijalog sa našim vremenom.
Proglašenje dobitnika nagrade "Beogradski pobednik" u Biblioteci grada Beograda
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIĆ
Jedan od članova žirija, profesor dr Petar Pjanović, govoreći o prošlogodišnjoj književnoj produkciji, kaže za Sputnjik da je i po broju naslova, tematici, žanrovskim osobenostima objavljenih romana, ali i njihovoj vrednosti, zadovoljen nivo kakav smo imali u prethodnih nekoliko decenija.
Pisci od ugleda i mladi autori
„Roman i dalje ostaje vodeći žanr što se potvrđuje kako objavljenim knjigama pisaca od velikog ugleda, tako i pojavom nekih mladih ljudi, imena koja obećavaju da će u narednih pet, deset godina taj dar i spisateljska veština doći od još većeg uticaja“.
Profesor Pjanović dodaje da se i u najširem izboru za „Beogradskog pobednika“ našlo nekoliko imena koja su skrenula pažnju.
„Tu je pre svega dobitnik Goran Petrović koji se nakon čitavog niza godina ponovo vratio žanru romana, delta formom koja nagoveštava da je ovaj posao tek otvoren i da ćemo u narednim godinama i decenijama videti kako je priveden kraju. Tu je i Emir Kusturica koji je napisao jednu kulturološki veoma značajnu knjigu koja ima elemente romana, mada mi se čini da je to više – kako bi rekao Mihiz – autobiografija o drugima, pre svega Handkeovoj ali i nekim drugim važnim ličnostima iz evropske i svetske kulture.“
Izdvojilo se, kaže naš sagovornik, i delo pisca koji se nije našao na spisku pet iz najužeg izbora – Bore Ćosića.
„Bora Ćosić se pojavljuje sa romanom koji je na tragu jedne naizgled sentimentalne prustovske priče, mada je ona u nekom drugom sloju na lep ironijski način osporena. Reč je o porodičnoj priči koju Bora Ćosić priča više od pedeset godina.“
Govoreći o mlađim autorima, Pjanović ističe Bojana Vasića, pesnika po vokaciji, čija je prva romaneskna knjiga potvrdila izuzetan pripovedački dar ušavši u dijalog sa kišovskom prozom, pre svega sa Kišovim „Ranim jadima“.
I „Mir i mir“ i „Muk“
„Među knjigama koje nisu ušle u najuži izbor valja pomenuti knjigu Gorana Milašinovića „Muk“, roman sjajne pripovedačke energije i izuzetnih likova. Reč je o piscu koji žestoko deluje iz drugog plana. Njegov „Muk“ je po mom mišljenju jedan od najcelovitijih pa i ponajboljih romana u prošlogodišnjoj produkciji.“
Na pitanje da li se i koliko uzburkano stanje sveta odrazilo na savremene književne priče, naš sagovornik kao dobar primer toga odraza navodi Kusturičinu knjigu „Vidiš li da ne vidim“.
„Kusturica to najdirektnije potvrđuje. Pokazuje se da je ovaj život, savremeni, tekući i te kako prisutan u savremenom srpskom romanu, što na svoj način potvrđuje i knjiga „Mir i mir“ Mirjane Novaković koja se bavi osmom i devetom decenijom prošlog veka, mada se ta ideja provlači i u vremenu koje dolazi posle kraja prethodnog veka. Sve to ukazuje da je roman kao žanr živ i da svojim punim kapacitetom govori o duhu jednog vremena, a to je naše vreme. Po svim odlikama produkcije iz prethodne godine može se zaključiti da je ovaj žanr vitalan i da ne treba sumnjati da će se taj trend nastaviti i u narednim godinama“, uveren je Petar Pjanović.
Nagrada „Beogradski pobednik” ustanovljena 2021. godine, koju Biblioteka grada Beograda dodeljuje za najbolji roman napisan na srpskom jeziku (sastoji se od statue Beogradskog pobednika, diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra), dobitniku će biti uručena 26. januara u prostorijama Biblioteke.
