Smetnja za ratne dobošare: Zašto su „zeleni“ radikali oterali nemačku ministarku odbrane
Pratite nas
Iako se već danima u nemačkoj javnosti raspravljalo o ostavci nemačke ministarke odbrane koju su pratile afere, ostavka Kristin Lambreht dobrim delom je posledica pritisaka „zelenih“ – proukrajinskog, radikalnog dela Šolcove vlade, smatra nekadašnji dopisnik Politike iz Nemačke Miroslav Stojanović.
Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht podnela je danas ostavku kancelaru Olafu Šolcu i zatražila da je razreši dužnosti.
„Danas sam zatražila od kancelara da me razreši dužnosti saveznog ministra odbrane“, navela je ona u izjavi, okrivljujući višemesečni fokus medija, koji je, kako je dodala, sprečio donošenje odluka o bezbednosnoj politici u interesu građana Nemačke.
Smetnja za brže isporuke oružja Ukrajini
Još aktuelnu ministarku pratile su privatne afere jer je dva puta vodila sina vojnim helikopterom što nije smela, ali to nisu bili razlozi za njeno povlačenje jer je ona „poravnala“ te troškove, kaže Stojanović za Sputnjik.
Nemačka ima lošu tradiciju sa nekoliko dama na mestu ministara odbrane poput Ursule fon der Lajen, sadašnje predsednice Evropske komisije koju su pratile velike afere, posle nje je bila Anegret Kramp-Karenbauer, nesuđena naslednica Merkelove koja se pokazala nedoraslom, da bi taj niz nastavila Kristin Lambreht, podseća Stojanović.
„Bundesver (nemačka vojska) nalazi se u veoma lošem stanju. Ima dosta zastarelu opremu, a pogotovo se to sad vidi kad je drama u Ukrajini izbila u prvi plan. Veliki udeo u njenoj smeni ima ono što se dešavalo oko Ukrajine, jer ona se pokazala kao neka vrsta smetnje za brže isporuke oružja Ukrajini. Pritisak je očigledno bio jak i ja se plašim da sad i u samoj vladi prevladava jedna atmosfera koju forsiraju 'zeleni', a oni su sad glavni kritičari Putina i Moskve i oni koji forsiraju to da se najjača oružja Nemačke isporuče Ukrajini.“
Naslednica istočne politike Vilija Branta na udaru „zelenih“ radikala
Kristin Lambreht je iz dva razloga bila smetnja toj radikalnoj struji – prvo jer je smatrala da Bundesver ne sme da ostane bez naoružanja kog ne može brzo da nabavi, a drugo, jer je na neki način pratila bivšu istočnu politiku Vilija Branta koju je krasila uzdržanost prema Moskvi, smatra Stojanović.
Kao ilustraciju, navodi situaciju kad je izbijanjem sukoba u Ukrajini, Nemačka kao pomoć ponudila 5.000 šlemova Kijevu, što je bilo vrlo problematično iz perspektive Vašingtona koji je izvršio veliki pritisak na Nemačku da se i finansijski i vojno mnogo više angažuje.
U tom lancu, sad veća bivša ministarka odbrane Nemačke pojavljivala se kao slaba karika i neka vrsta smetnje i prepreke i zato je verovatno i unutar same vlade Nemačke bilo pritisaka za njenu smenu, iako je Olaf Šolc, pošto ona dolazi iz njegove stranke, nije bio previše raspoložen da se to dogodi, ocenjuje Stojanović.
„Tako da je moguće da je to izgurala ta struja koja radikalno traži da se Ukrajini daleko više pomogne ofanzivnim oružjima, pogotovo tenkovima 'leopard', za koje Nemačka još nije donela odluku da ih zaista pošalje, iako je prešla razvojni put od simboličnih 5.000 šlemova, do haubica a uskoro i tenkova.“
Borba „zelene“ Analene za američki profit
Od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, u zapadnoj alijansi se tražila solidarnost s Ukrajinom po svaku cenu, a Vašington je u gvozdenoj disciplini ostvario sve što je hteo. Praktično je pokorio EU i Nemačka tu nije imala velikog izbora i u tome je ispala velika žrtva, ističe Stojanović.
Sam Olaf Šolc je kad je ulazio u političku arenu išao sa varijantom „nove istočne politike“ zbog koje je dobio dosta glasova, jer je u „DNK Socijaldemokratske partije (SPD) ono što je Brant svojevremeno učinio i oni su hteli da nastave da imaju dobar odnos s Moskvom“.
„Bojim se da je u ovom času prevladala jedna radikalna struja u samoj vladi koju forsira ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i verovatno je Šolc sada prihvatio ostavku Lambrehtove i iz tih razloga. Ne samo zbog afera koje su se dešavale u njenoj privatnoj sferi već i zbog nesposobnosti da jedan ogroman paket od 100 milijardi evra kog je vlada izdvojila, ne realizuje što brže, da bi se osposobio Bundesver. U tom paketu je bila i kupovina aviona pošto su 'tornada' i ostali avioni koje Nemačka ima zastareli. Od toga bi pre svega profitirala Amerika, kupovinom velikog broja aviona f-35.“
Sledeći ministar odbrane Nemačke trebalo da bude iz SPD-a i ne može se prognozirati da li će se na toj poziciji naći neko ko će sprovoditi „zelenu politiku“, iako je očigledno da je ta struja u nemačkoj vladi sada dosta jaka, zaključio je Stojanović.
