Povratak izgubljenih carskih znamenja srpskih vladara: Opet sija biser sa Dušanove krune
© Foto : Sputnjiku ustupio Istorijski muzej Srbije
Pratite nas
Krune srpskih srednjovekovnih vladara koje su tokom turbulentne istorije nestale, opet su među nama: izrađene su na osnovu prikaza na freskama i podataka u istorijskim spisima, tehnikama primenjivanim u srednjem veku.
Od ideje Istorijskog muzeja Srbije da svoju buduću stalnu postavku upotpuni idealnim rekonstrukcijama insignija za sada se stiglo do pet urađenih kruna – cara Dušana, carice Jelene, kraljice Jelene Anžujske, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića. Tokom ove i sledeće godine biće urađene još četiri krune, kao i žezla cara Dušana i carice Jelene, kralja Milutina i kraljice Simonide i replika ručnog krsta Svetog Save.
Idealne rekonstrukcije umesto nestalih originala
„Nažalost originali nisu sačuvani. Zato se ne rade replike, tj. kopije. One bi se radile da imamo fizički uzor. Onda uradimo kopiju takvog predmeta. Mi nemamo sačuvane predmete, ali je na osnovu dostupnih podataka moguće idealno rekonstruisati izgled samih kruna. Literatura detaljno opisuje izgled kruna vizantijskih careva, samim tim i srpskih vladara tako da nije bilo lutanja“, objašnjava filigranista Goran Ristović Pokimica.
Kruna kralja Milutina
© Foto : Sputnjiku ustupio Istorijski muzej Srbije
Ristović je izradio krune cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, a tom procesu prethodilo je kompleksno dvogodišnje istraživanje u saradnji sa stručnjacima iz oblasti vizantologije i srpskog nasleđa srednjeg veka:
„U saradnji sa profesorima sa Filozofskog fakulteta analizirana je svaka kruna. Istražili smo dostupne podatke – pisane izvore i freske kao glavni izvor izgleda. Zna se kakve su bile krune naspram stepena vlasti određenog vladara -despota, kralja, kneza“.
Od prikaza na fresci do trodimenzionalne krune
Za krunu despota Stefana Lazarevića korišćena je freska u manastiru Manasija kao polazna osnova.
„To je kruna otvorenog tipa što znači da nema zatvoreno teme i pretpostavljamo da je sadržala u sebi jednu potkapu mada to nije vidljivo na fresci. Urađena je vezena potkapa sa zlatovezom u krstolikom obliku i sa centralnim biserom na vrhu. Poznato nam je koje su zlatarske tehnike bile dostupne u određenim vekovima, šta je tehnički bilo moguće uraditi u to vreme, i trudili smo se da maksimalno ispoštujemo svaki detalj u tom smislu. Nisu korišćene moderne tehnike koje bi ubrzale proces izrade nego smo išli težim putem da se što više približimo originalnom izgledu samih kruna“, naglašava Ristović za Sputnjik.
Krune su kompletno ručni rad zbog čega je izrada svake trajala između četiri i šest meseci uz konsultacije sa profesorima istorije i istorije umetnosti.
Rekonstrukcija krune kralja Milutina koju je izradio filigranista Goran Ristović Pokimica
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Autentični rad kao u srednjem veku
Primenjene su arhaične tehnike rada, koje su gotovo zaboravljene u savremenom zlatarstvu: nitovanje, lotovanje, tordiranje žica, ručno iskucavanje srebrnih limova... Prvo je korišćeno srebro pa je pozlaćeno 24-karatnim zlatom.
„ Pretpostavljamo da su originali bili urađeni u zlatu, a kruna despota Stefana Lazarevića od glamskog srebra (autohtono srebro koje u sebi sadrži visok procenat zlata). Trudili smo se da bude što je moguće autentičnije. Poznato je koje je kamenje bilo dostupno u vreme nastanka tih kruna tako da nismo koristili na moderan način obrađeno kamenje, nego je svaki kamen ručno obrađivan, brušen i prilagođavan okvirima na kruni. Vodili smo računa i o vrsti kamenja koje je u to vreme bilo dostupno. Jasno je da tada nije mogao biti dostupan rubin velikog formata, ali zato postoje lokalne varijante granita, koje su jako slične i trudili smo se da to ispoštujemo“, pojašnjava Ristović.
Sam proces izrade krune podrazumeva pripremu materijala, iskucavanje i ručno kovanje lima, formiranje određenih segmenata, dodavanje dekoracija, granulacije i ostalih elemenata.
„Kruna despota Stefana Lazarevića je rađena dvoslojno – sa unutrašnje strane se nalazi iskucani srebrni pozlaćeni lim, a sa spoljne strane je jedna vrsta najfinijeg filigrantskog rada sa elementima koji su mogli biti dostupni u filigranu u srednjem veku“, kaže filigranista.
Kruna despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Istorijski muzej Srbije
Krune cara Dušana i kralja Milutina su zatvorene, u vidu šlema, što je vizantijska tradicija.
„Jačajući svoju moć, naši vladari su se trudili da oponašaju carske i kraljevske insignije Vizantije koja je bila prisutna na ovom prostoru pa tako krune cara Dušana i kralja Milutina imaju krstoliki luk preko temena i takozvane visuljke – prependulije koje se nalaze ispred i iza ušiju i sastavljene su od bisera i dragog kamenja“, navodi sagovornik Sputnjika.
Kruna cara Dušana
© Foto : Sputnjiku ustupio Istorijski muzej Srbije
Ručni krst Svetog Save u Italiji
Ristović će u narednom periodu raditi krune despota Đurđa Brankovića i kralja Tvrtka Prvog Kotromanića, a u međuvremenu žezla cara Dušana i carice Jelene kako bi sve bilo izloženo u Istorijskom muzeju Srbije.
U planu je i kopija ručnog krsta relikvijara Svetog Save koji se čuva u muzeju katoličke dioceze kod Pjaćence u Italiji.
„Naša naučnica Danica Popović je imala priliku da ga vidi, fotografiše i opiše tako da imamo fotodokumentaciju na osnovu koje će biti urađena identična kopija za potrebe stalne postavke Istorijskog muzeja Srbije“, najavljuje Ristović.
Krune na izložbi krajem februara
Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić, koja je inicirala izradu idealnih rekonstrukcija, za Sputnjik kaže da im je želja da posetiocima prikažu u trodimenzionalnom obliku ono što su mogli do sada da vide samo na freskama.
„Treba da postavimo stalnu izložbu u zgradi Železničke stanice i šta ćemo da stavimo za srednji vek kada te krune ne postoje? Freska ne donosi sve one detalje koji se mogu videti na trodimenzionalnom predmetu“, ističe Bojić i dodaje da se pored kruna radi i odeća i obuća srpskih vladara.
Insignije srpskih srednjovekovnih vladara biće predstavljene na izložbi u Istorijskom muzeju na Trgu Nikole Pašića krajem februara ili početkom marta, a u susret stalnoj postavci u zgradi Železničke stanice, gde će se Muzej preseliti.
„Izložićemo krune i žezla koje smo uradili. Ostavljeno je prostora u vitrinama za sve ono što će dolaziti u narednom periodu, a garderobu i obuću sačuvaćemo i premijerno predstaviti u zgradi Železničke stanice“, najavila je Dušica Bojić koja očekuje da se Istorijski muzej useli u svoju novu zgradu tokom 2025. godine.
