Amerika ucenama gura Švedsku i Finsku u NATO, a one se migolje
© AP Photo / Vadim Ghirda
Pratite nas
Švedska i Finska su, pre svega od strane SAD, ucenjene da uđu u NATO, a sada bi odlaganjem sebi da daju daha kako bi imale što manje problema sa Ruskom Federacijom, smatra general-major u penziji Mitar Kovač. On, međutim, ne sumnja da će Amerika naći način da privoli Tursku da ne sprečava ulazak ove dve zemlje u NATO.
Nakon decenija neutralnosti, Finska i Švedska su sredinom maja prošle godine zvanično podnele zahtev za ulazak u NATO, objasnivši to zabrinutošću za bezbednost zbog ruskog rata protiv Ukrajine.
Turska uslovljava ulazak u NATO
Već tada je bilo jasno da to neće ići glatko jer je Turska to uslovila zahtevom da Švedska više ne bude utočište kurdskim teroristima i članovima pokreta takozvanih gulenista, okrivljenih za neuspeli državni udar u Turskoj 2016. godine. Tražili su i izručenje pojedinih.
Švedski premijer Ulf Kristensen je, međutim, ovih dana izjavio da država mora poštuje zakon o deportaciji, odnosno, sudski proces u koji švedska vlada ne može da se meša i ispuni takve zahteve Turske. Čak je i najnovije istraživanje javnog mnjenja u Švedskoj pokazalo da građani te zemlje nisu za to da se Turskoj da previše ustupaka, pa je 79 odsto ispitanika reklo da želi da Švedska ostane pri vladavini prava, čak i ako bi to odložilo njen ulazak u NATO.
Iako Finska nije suočena sa problemima ulaska u NATO, ministar spoljnih poslova te zemlje Peka Havisto je poručio da ona nije u tolikoj žurbi da se pridruži NATO-u da ne može da sačeka da i Švedska dobije zeleno svetlo.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sa zahtevima Švedske i Finske za članstvo u Alijansi
© AP Photo / JOHANNA GERON
Ucenjeni
Komentarišući najnovija kolebanja Švedske i Finske, profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu, dr Kovač za Sputnjik kaže da su dve zemlje praktično ucenjene da uđu u NATO.
„I jedna i druga država su ipak odlučile da uđu u NATO, ali ne postoji saglasnost unutar njihovih političkih elita, a niti javnog mnjenja da se tu raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa, ili ofanzivni sistemi koji bi njihovu teritoriju učinili neposrednim metama za Rusku Federaciju. Mislim da i jedna i druga država i Švedska, a i Finska nisu pristupile ovom činu na osnovu svoje dobre volje ili procene da će im to povećati bezbedsnost. One su ucenjene, odnosno njihova politička elita je ucenjena na neki način, pre svega od strane SAD i Velike Britanije da uđu u NATO pakt“, nema dilemu naš sagovornik.
On smatra da ćemo u vremenu pred nama prisustvovati njihovom nastojanju da se što je moguće više odupru instalacijama američkih borbenih sistema na svojoj teritoriji. Ipak smatra da je njihovo pristupanje NATO-u gotova stvar i da je samo pitanje vremena kada će Amerika ponovo naći rešenje, da li posle izbora u Turskoj ili u toku samih izbora da se ona ne suprotstavlja učlanjenju jedne i druge države u NATO.
Redefinisanje NATO-a
Kovač je mišljenja da će posle smirivanja krize u Ukrajini Ruska Federacija insistirati na dobijanju garancija da ostatak Ukrajine, odnosno ta nova Ukrajina ne bude ni u kakvim okolnostima član NATO pakta, odnosno da će ostati vojno neutralna država.
To bi po njegovoj oceni dovelo do redefinisanja unutrašnjih odnosa, odnosno do reforme u samom NATO-u. Rusija će, uveren je on, tražiti da deo instalacija i raketa u državama primljenim u članstvo NATO-a posle 1997. godine koje se nalaze na prvoj liniji prema Ruskoj Federaciji, bude povučen sa tih teritorija.
Na pitanje otkud zadrška Finske koja je jasno poručila da neće u NATO dok mu ne pristupi i Švedska, Kovač kaže da je njihov prijem deo istog paketa.
Turska uslovljava ulazak Švedske u NATO izručenjem gulenista odgovornih za državni udar 2016. godine
© AFP 2023 / BENOIT DOPPAGNE / BELGA
„I jedna i druga su i najavile posle unutrašnjih konsultacija sa Amerikom i vodećim zemljama NATO-a, a u svetlu ukarjinske krize, da praktično odlažu tu odluku da bi sebi dali daha. Misle da će imati manje problema i sa Ruskom Federacijom i na međunarodnom planu kada bi se to desilo u paketu“, kaže naš sagovornik.
Finska neće sama
Pogotovo to važi za Finsku koja sa Rusijom deli granicu dugu 1300 kilometara, koja ne bi da bude primljena u NATO pre Švedske. Tim pre što je ruska vojna operacija u Ukrajini između ostalog i proizvod jasnog ukrajinskog iskakanja iz okvira političke i vojne neutralnosti, što je značilo NATO trupe nadomak Rusije na šta Rusija bez jasnih bezbednosnih garancija nije mogla da pristane.
Kovač smatra da ukoliko Turska sa Erdoganom ostane dosledna u stavu da ne dozvoli ulazak Švedske u NATO ako ne ispuni sve njene zahteve, onda ne treba očekivati ni da Finska sama postane članica NATO.
„Mislim da neće to učiniti ni Finska sve dok se ne reši problem oko Švedske. Ali verujem da Amerika ima strategiju kako da privoli i samu Tursku u ovo vreme njene predizborne krize da ona u potpunosti ne insistira na sprečavanju ulaska Švedske i Finske u NATO. Prvenstveno Švedske“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
