Amerika podiže lestvicu, Kfor ne čuva Srbe, nego leđa Kurtiju /video/
© AP Photo / Bojan Slavkovic
Pratite nas
Kfor čuva leđa Aljbinu Kurtiju, a SAD su visoko podigle lestvicu očekivanja od Srbije, pa iako ne traže direktno priznanje Kosova, žele da se prema toj tvorevini ponašamo kao da je stvarno država, opisuje situaciju sa KiM Milovan Drecun posle ranjavanja dvoje Srba kod Štrpca, a pred posetu visokog američkog zvaničnika Dereka Šolea Balkanu.
Povodom negativnog odgovora Kfora Beogradu na zahtev za povratak srpskih vojnika i policajaca na Kosmet, Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM, primećuje da je takav odgovor bio očekivan, ali je zanimljivo da se Kfor pozvao na rezoluciju 1244, iako ona jasno kaže da je obaveza da se omogući povratak do 1.000 pripadnika srpskih snaga bezbednost na KiM.
„To nema šta ko da tumači da li može ili ne. Zbog toga je odgovor komandanta Kfora izuzetno brutalno kršenje rezolucije 1244“, navodi poslanik u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Drecun ukazuje da Kfor tvrdi da održava red i poredak na KiM, ali kako kaže, nije jasno koji je to poredak:
„Da li poredak koji je uspostavljen Rezolucijom 1244 koji kaže – nema nezavisne države Kosovo, nema tzv. vojske Kosova, nema održavanja NATO vežbi tamo jer tamo može da bude samo Kfor. Ili održavate poredak koji je nastao nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Čini se da u najvećem delu Kfor zapravo održava taj poredak“, sa žaljenjem konstatuje naš sagovornik .
Kfor čuva leđa Kurtiju
Negativan odgovor Kfora Beogradu Drecun zato tumači kao političku odluku vodećih zapadnih država i članica NATO, iako bi za to trebalo da se pita Savet bezbednosti.
„Ali, to je ono što se zove sila jačeg. To ne znači da ćemo odustati od dalje borbe. Ovde je stvar da se što više u geopolitičku igru vrati Rezolucija 1244, da se osnaži makar na način da stalno postavljate zahteve da se ta rezolucija ispuni do kraja“, kaže poslanik, napominjući da bi povratak jednog jedinog srpskog vojnika ili policajca na bilo kom delu teritorije KiM bio kraj snova o nekakvoj državi Kosovo.
Naš sagovornik upozorava i da se na Kosmetu ne odustaje od operacije lažne zastave.
„Postoji privatna obaveštajna agencija u jednoj evropskoj državi i ona je aktivna na KiM. Uglavnom su to sve specijalisti te zemlje. Oni su regrutovali deo Tačijeve ilegalne obaveštajne službe ŠIK i deo albanskih kriminalaca. Čak su uvežbavali da ih presvuku u uniforme naših snaga bezbednosti da na administrativnoj liniji napadnu ako bude trebalo. Oni su izveli operaciju lažne zastave“, kaže Drecun, podsećajući na navodni napad na patrolu Kfora na severu za šta su bezuspešno pokušali da optuže Srbe.
Kako kaže, to je bila proba da li mogu da urade, zato što će nastaviti sa mnogo ozbiljnijim akcijama.
Amerikanci visoko podigli lestvicu
Na pitanje, da li su poslednji incidenti na Kosmetu testiranje Srba dokle su spremni da trpe s ciljem da se isprovociraju na oštrije reagovanje, Drecun objašnjava da sve treba posmatrati u kontekstu mnoštva različitih interesa na toj teritoriji: kosovskim Albancima je cilj da bude „što gore to bolje” da bi ponovo postali miljenici Zapada, a to mogu jedino ako nekako uvežu događaje u Ukrajini i ono što se dešava na KiM i izazovu neku ozbiljniju krizu.
Što se tiče interesa zapadnih država tu, kako kaže, postoje nijanse iz kojih Srbija treba da pokuša da bar uspori i umanji sve što je negativno: s jedne strane, interes Nemačke i Britanije je u priličnoj meri identičan - da po svaku cenu nateraju Beograd da prihvati lažnu državu Kosovo, dok SAD imaju „nešto izbalansiraniji stav“.
Barikada na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici
© AP Photo / Visar Kryeziu
Iako i Amerikanci očekuju međusobno priznanje Beograda i Prištine, tzv. američki ambasador u Prištini kaže da oni znaju da to sad ne može da se desi, ali su visoko podigli lestvicu očekivanja prema Srbiji i postavili uslov: ne pominje se direktno priznanje Kosova, ali se pominje poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, uspostavljanje misija, defakto - treba da se ponašate prema ovoj tvorevini koja sebe smatra državom kao da je stvarno država.
Po mišljenju Drecuna, Vašingtonu ne odgovara da na KiM dođe do težih sukoba i do mogućnosti da Srbija dobije povod da interveniše da bi zaštitila Srbe, ako to ne bi uradio Kfor.
„Naravno da im to ne odgovara. Oni žele da krizu drže u kontrolisanom okviru, i zato je tu Kfor. Zato se Kurti i Vjosa Osmani junače, kažu, ne mogu ništa ovi iz Beograda, jer između njih i nas je NATO. Kfor dakle čuva leđa Aljbinu Kurtiju. Evo odgovora komandantu Kfora čiji poredak obezbeđuje. Ali SAD žele samo neku vrstu kontrolisane krize koja je u funkciji pritiska na Beograd, jer mi smo najosetljiviji na pritisak koji ide preko srpskog naroda“.
Za Drecuna, međutim, kad je reč o američkom stavu, ostaje otvoreno pitanje kako oni vide redosled daljih poteza u dijalogu Beograda i Prištine - kad kažu da su za formiranje ZSO, da li to ide pre nastavka dijaloga, kako Srbija traži, ili posle - a nije jasno ni kako vide nadležnosti Zajednice. A u kontekstu nedavnog priznanja Angele Merkel da su Minski sporazumi bili samo kupovina vremena za Ukrajinu, brine ga i da neko možda nema slične namere s Briselskim sporazumom, a sve da bi se kupilo vreme za vojno jačanje Prištine.
Čekajući “novu Jaltu“
Što se tiče kupovine vremena, profesor Nenad Kecmanović primećuje da svi na neki način kupuju vreme, uključujući “veliku diplomatiju“.
„To uporno pokušavanje da se u nijansama uhvati prednost je zapravo kupovina vremena pred veliki rasplet, a to je Ukrajina“, kaže Kecmanović uz ocenu da će taj rasplet biti „nova Jalta“.
Neke stvari će se, uveren je Kecmanović, više menjati na globalnom planu koje indirektno definišu i balkanski prostor.
„Kad je rečeno - biće multipolarni svet, to se naravno neće desiti preko noći. To je proces koji se odražava i na lokalni nivo. Onog momenta kad Rusija bude napredovala u Ukrajini i približavala se nekom konačnom rešenju te intervencije padaće i temperatura ovde. Amerika je, bar na Balkanu, ta koja deli karte ili pravi probleme. Međutim, kako se bude privodila kraju priča u Ukrajini, tako će i taj uticaj Amerike da slabi i ići će pacifikacija i ovde na Balkanu. U sledećoj fazi interesnatno je kako će se konstituisati taj multipolarni svet. Govori se o ruskom svetu, mi govorimo o srpskom svetu, postoje regionalne sile, pa Turska, Nemačka… Naši narodi će se naći u konkurenciji tih svetova“, prognozira profesor.
Poseta Šolea
U tom svetlu Drecun sagledava i predstojeću posetu Srbiji Dereka Šolea, za kog je predsednik Vučić rekao da je “strašno važan čovek“.
„SAD imaju svoje planove i mi treba da ih znamo. Ne smemo da budemo tretirani od njih kao neko ko hoće da ratuje s njima, ali moramo da vidimo kako da zaštitimo svoje interese po pitanju Kosova i nesmetano građenje strateškog partnerstva sa Rusijom i Kinom. Reč je o ozbiljnim geopolitičkim igrama koje Srbija treba ozbiljno da promisli – s jedne strane moramo da sačuvamo RS, da sačuvamo naš narod u Crnoj Gori, moramo da sačuvamo KiM ali da istovremeno budemo spremni da tražimo kompromisno rešenje“, obrazlaže poslanik.
On zaključuje da je pred Srbijom mnogo neizvesnosti a da će mnogo zavisiti od raspleta ukrajinske krize posle koje će se formirati, slaže se, neka „nova Jalta“:
„Mi smo fizički na prostoru koji će dugoročno gledano kontrolisati evroatlantski blok. U toj kontroli mi moramo da pronađemo način da u saradnji sa tim blokom omogućimo nastavak saradnje sa prijateljskim državama poput Rusije i Kine. Ako to ne uradimo bojim se da ćemo onda ispasti iz igre u tom novom multipolarnom poretku“.
