https://lat.sputnikportal.rs/20230109/kome-orden-ako-ne-putinu-srpska-pokazala-snagu-a-zapad-konacne-namere-video-1149181626.html
Kome orden ako ne Putinu: Srpska pokazala snagu, a Zapad konačne namere /video/
Kome orden ako ne Putinu: Srpska pokazala snagu, a Zapad konačne namere /video/
Sputnik Srbija
Neprestani pritisak na Republiku Srpsku zbog toga što obeležava dan svog nastanka 9.januara paradoksalno samo uveličava tu proslavu. Negativne reakcije... 09.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-09T21:44+0100
2023-01-09T21:44+0100
2023-01-09T21:45+0100
region
region – politika
region
politika
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/09/1149181430_0:0:3145:1770_1920x0_80_0_0_98eb979a09556c2ea2cca61b49e45cd6.jpg
On podseća da, iako su osporavanja rođendana Republike Srpske mnogo puta viđena, ove godine ipak ima određenih novina – prvi put je deo proslave dislociran u Istočno Sarajevo.„To je posebno naljutilo ovaj drugi deo Sarajeva. Sad je postalo problem što se to slavi ne samo u Banjaluci nego u blizini Federacije jer je to uz samu granicu i u njihovom viđenju predstavlja pretnju jer je to defile policije Republike Srpske”, primećuje profesor, posebno izdvajajući žučne reakcije organizacije veterana Zelenih beretki i Patriotske lige, što su bile paravojne formacije SDA.On istovremeno podseća da je tako sa mnogim praznicima u BiH koje tri naroda doživljavaju međusobno kao izazov i provokaciju pa dok jedni slave drugi se ljute - i tako utroje.Što se tiče Dana Republike Srpske, ističe Kecmanović, da se poštovao Dejtonski sporazum, smatralo bi se za normalnu stvar da se i taj dan slavi pa bi posle toliko vremena to postalo rutina.Pritisci na Srpsku će se nastavitiMeđutim, pošto to stalno izaziva negativne reakcije onda taj praznik građani Srpske, kako kaže, utoliko više slave i svake godine se nešto dodaje.Objašnjavajući zašto je ove godine odlučeno da Banjaluka ne drži monopol u centralnoj proslavi, Kecmanović podseća da je izvorno prestonica Srpske bila na Palama, pa se nedavno pojavila ideja da ona tamo i ostane, a da Banjaluka bude glavni grad.Uz predviđanje da će se kritike zbog proslave Dana republike nastaviti, Kecmanović konstatuje da je jedan od uspeha Srpske što je tim pritiscima odolela, a smatra da iza njih stoji namera da se datum obeležavanja pomeri za kasnije jer bi tako ispalo da Srpska nije stvorena u miru već da je bila ratna tvorevina koja može biti osporena.Srbi mogu postaviti neprijatno pitanje ZapaduPredsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, u osvrtu na pritiske na Srpsku, kaže da je problem što određeni centri moći još žive u devedesetim i što nisu dovršili svoje ratne ciljeve.„Problem su oni koji nisu uspeli da nametnu unitarizaciju BiH i time potpuno obesmisle Republiku Srpsku oduzimajući joj nadležnosti. Problem je i što u konačnom rešavanju novih evropskih granica, kad se jednog dana završi rat u Ukrajini, neko može da postavi pitanje – po kom principu Albancima dajete pravo na državu na Kosovu s namerom da nasilno oduzmete deo teritorije međunarodno priznatoj državi i članici UN, a isto pravo osporavate Srpskoj. U svetu postoji nešto što se zove geopolitička kompenzacija, a sad postoji strah da srpski narod ne postavi to pitanje onima koji stvaraju lažnu državu Kosovo i koji bi da izbrišu Republiku Srpsku”, uveren je Drecun.Ti centri moći bi, smatra on, želeli da reše i Srpsku tako što će je potpuno marginalzovati, i Kosmet tako što će Srbiju naterati da prihvati, bar defakto, tu lažnu državu da bi joj otvorila put ka članstvu u UN stavljanjem ad akta Rezolucije 1244 i stvaranjem neke nove.Profesor Kecmanović je saglasan da je suština u tome da kolektivni Zapad hoće da ukine Srpsku, a Kosovu da samostalnost, a da je sve ostalo, kako kaže, garnirung.On podseća da se demontaži Srpske pristupilo čim je za visokog predstavnika došao Karlos Vestendorp kad su uvedena Bonska ovlašćenja, nakon čega se Srpskoj ukidala jedna po jedna nadležnost.„Kome drugom orden Srpske ako ne Putinu”U okviru proslave Dana Republike Srpske Zapadu je posebno zasmetala činjenica da je Milorad Dodik odlikovao ruskog predsednika Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici.„Kome drugom Srpska treba da da orden ako ne Putinu”, retorički pita Kecmanović, dodajući da je orden Putinu Dodik mogao i ranije da da, ali je u ovom trenutku to imalo veći efekat.„Rusija se pokazala kao velika podrška Republici Srpskoj, počev od toga da je sprečila glasanje u UN o srpskom genocidu, do suprotstavljanja izboru Šmita za visokog predstavnika. Srpska bi trebalo još više da kapitalizuje činjenicu da su Rusija i Kina zaustavile to imenovanje jer nije samo sporan Šmit nego i sama institucija visokog predstavnika koja je je ostala nepopunjeno radno mesto, a time ta pozicija visokog predstavnika defakto ukinuta”, objašnjava profesor.On ne spori da je orden Putinu prst u oko kolektivnom Zapadu ali smatra da je to jedina politika koja se može uspešno voditi u Republici Srpskoj jer bi svako “cinculiranje i pravljenje sitnih kompromisa” sa Zapadom bilo zamajavanje.
https://lat.sputnikportal.rs/20230108/dodik-odlikovao-putina-1149129285.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230109/eu-osudjuje-odluku-dodika-da-odlikuje-putina-1149164445.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
region – politika, region, politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
region – politika, region, politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
Kome orden ako ne Putinu: Srpska pokazala snagu, a Zapad konačne namere /video/
21:44 09.01.2023 (Osveženo: 21:45 09.01.2023) Neprestani pritisak na Republiku Srpsku zbog toga što obeležava dan svog nastanka 9.januara paradoksalno samo uveličava tu proslavu. Negativne reakcije Sarajeva i tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita povodom Dana Republike Srpske daju utoliko veći značaj tom prazniku kod građana Srpske, ocenjuje profesor Nenad Kecmanović.
On podseća da, iako su osporavanja rođendana Republike Srpske mnogo puta viđena, ove godine ipak ima određenih novina – prvi put je deo proslave dislociran u Istočno Sarajevo.
„To je posebno naljutilo ovaj drugi deo Sarajeva. Sad je postalo problem što se to slavi ne samo u Banjaluci nego u blizini Federacije jer je to uz samu granicu i u njihovom viđenju predstavlja pretnju jer je to defile policije Republike Srpske”, primećuje profesor, posebno izdvajajući žučne reakcije organizacije veterana Zelenih beretki i Patriotske lige, što su bile paravojne formacije SDA.
On istovremeno podseća da je tako sa mnogim praznicima u BiH koje tri naroda doživljavaju međusobno kao izazov i provokaciju pa dok jedni slave drugi se ljute - i tako utroje.
Što se tiče Dana Republike Srpske, ističe Kecmanović, da se poštovao Dejtonski sporazum, smatralo bi se za normalnu stvar da se i taj dan slavi pa bi posle toliko vremena to postalo rutina.
Pritisci na Srpsku će se nastaviti
Međutim, pošto to stalno izaziva negativne reakcije onda taj praznik građani Srpske, kako kaže, utoliko više slave i svake godine se nešto dodaje.
Objašnjavajući zašto je ove godine odlučeno da Banjaluka ne drži monopol u centralnoj proslavi, Kecmanović podseća da je izvorno prestonica Srpske bila na Palama, pa se nedavno pojavila ideja da ona tamo i ostane, a da Banjaluka bude glavni grad.
Uz predviđanje da će se kritike zbog proslave Dana republike nastaviti, Kecmanović konstatuje da je jedan od uspeha Srpske što je tim pritiscima odolela, a smatra da iza njih stoji namera da se datum obeležavanja pomeri za kasnije jer bi tako ispalo da Srpska nije stvorena u miru već da je bila ratna tvorevina koja može biti osporena.
Srbi mogu postaviti neprijatno pitanje Zapadu
Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, u osvrtu na pritiske na Srpsku, kaže da je problem što određeni centri moći još žive u devedesetim i što nisu dovršili svoje ratne ciljeve.
„Problem su oni koji nisu uspeli da nametnu unitarizaciju BiH i time potpuno obesmisle Republiku Srpsku oduzimajući joj nadležnosti. Problem je i što u konačnom rešavanju novih evropskih granica, kad se jednog dana završi rat u Ukrajini, neko može da postavi pitanje – po kom principu Albancima dajete pravo na državu na Kosovu s namerom da nasilno oduzmete deo teritorije međunarodno priznatoj državi i članici UN, a isto pravo osporavate Srpskoj. U svetu postoji nešto što se zove geopolitička kompenzacija, a sad postoji strah da srpski narod ne postavi to pitanje onima koji stvaraju lažnu državu Kosovo i koji bi da izbrišu Republiku Srpsku”, uveren je Drecun.
Ti centri moći bi, smatra on, želeli da reše i Srpsku tako što će je potpuno marginalzovati, i Kosmet tako što će Srbiju naterati da prihvati, bar defakto, tu lažnu državu da bi joj otvorila put ka članstvu u UN stavljanjem ad akta Rezolucije 1244 i stvaranjem neke nove.
Profesor Kecmanović je saglasan da je suština u tome da kolektivni Zapad hoće da ukine Srpsku, a Kosovu da samostalnost, a da je sve ostalo, kako kaže, garnirung.
On podseća da se demontaži Srpske pristupilo čim je za visokog predstavnika došao Karlos Vestendorp kad su uvedena Bonska ovlašćenja, nakon čega se Srpskoj ukidala jedna po jedna nadležnost.
„Milorad Dodik je zaustavio taj proces i krenuo u kontraofanzivu, a oni onda na svaki potez idu kontraudarom i to je beskonačno natezanje i borba u kojoj je Srpska opet van svake sumnje jedina koja normalno i uspešno funkcioniše u BiH. U Federaciji je stanje nikad gore, a sama BiH funkcioniše samo kroz federalne institucije koje služe za međusobno nesporazumevanje – jer se tamo ređaju nesporazumi. RS je jedina funkcionalna ali najviše smeta”, opisuje stanje Kecmanović.
„Kome drugom orden Srpske ako ne Putinu”
U okviru proslave Dana Republike Srpske Zapadu je posebno zasmetala činjenica da je Milorad Dodik odlikovao ruskog predsednika Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici.
„Kome drugom Srpska treba da da orden ako ne Putinu”, retorički pita Kecmanović, dodajući da je orden Putinu Dodik mogao i ranije da da, ali je u ovom trenutku to imalo veći efekat.
„Rusija se pokazala kao velika podrška Republici Srpskoj, počev od toga da je sprečila glasanje u UN o srpskom genocidu, do suprotstavljanja izboru Šmita za visokog predstavnika. Srpska bi trebalo još više da kapitalizuje činjenicu da su Rusija i Kina zaustavile to imenovanje jer nije samo sporan Šmit nego i sama institucija visokog predstavnika koja je je ostala nepopunjeno radno mesto, a time ta pozicija visokog predstavnika defakto ukinuta”, objašnjava profesor.
On ne spori da je orden Putinu prst u oko kolektivnom Zapadu ali smatra da je to jedina politika koja se može uspešno voditi u Republici Srpskoj jer bi svako “cinculiranje i pravljenje sitnih kompromisa” sa Zapadom bilo zamajavanje.
„Srpska mora da razlikuje prijatelje i neprijatelje: kolektivni Zapad se pokazao kao neprijatelj Srba u celini i Srpske posebno, kao što se Rusija i sve više Kina pokazala kao nedvosmislena prijateljska podrška. I ta gruba linija podele je nešto što stalno treba imati u vidu, Ova podela je sve naglašenija ne samo lokalno, već i globalno i to je kompas za Republiku Srpsku, a ne samo za Dodika koji deluje često grubo i nediplomatski pojednostavljuje stvari, ali praktično pogađa suštinu. Ovo priznanje Putinu baš zato što je provokativno delovalo na Zapad je čini se jako dobar potez”, zaključuje Kecmanović.
