https://lat.sputnikportal.rs/20230109/bolsonaro-u-bolnici-lula-ipak-na-vlasti-brazil-podeljen-kao-nikad-1149183883.html
Bolsonaro u bolnici, Lula ipak na vlasti, Brazil podeljen kao nikad
Bolsonaro u bolnici, Lula ipak na vlasti, Brazil podeljen kao nikad
Sputnik Srbija
Neredi u Brazilu koji su kulminirali upadom sledbenika bivšeg predsednika Bolsonara u državne institucije neće dovesti u pitanje opstanak novog predsednika Lule... 09.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-09T22:30+0100
2023-01-09T22:30+0100
2023-01-09T22:28+0100
svet
svet – politika
svet
politika
analize i mišljenja
brazil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/09/1149154516_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_924957d6c083259cce3c8857eddfaf7d.jpg
Nekoliko hiljada pristalice bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara upalo je u zgradu Predsedništva, Nacionalnog kongresa i Vrhovnog suda u Braziliji, prestonici Brazila, u znak protesta protiv izborne pobede Lule de Silve koji je položio zakletvu 1. januara. Pozivali su na vojnu intervenciju i sklanjanje levičara Da Silve sa mesta predsednika, na koje je došao posle izborne pobede u oktobru prošle godine izvojevane u drugom krugu, tesnom većinom. Osvojio je 50.9 odsto glasova dok je dotadašnji predsednik Bolsonaro dobio 49,1 odsto.Lula naredio, ali polarizacija ostajePolicija je intervenisala, uhapšeno je najmanje 400 ljudi koje je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nazvao varvarima, fašistima i fanaticima. Bolsonaro, koji nije poštovao protokol i nije na inauguraciji predao lentu novom predsedniku, na ova dešavanja je gledao sa bezbedne udaljenosti, iz Sjedinjenih Američkih Država, da bi danas bio i hospitalizovan.Petrović podseća da se brazilski Tramp, kako nazivaju Bolsonara, uz koga stoji krupan kapital, pristalicama obratio video-porukom i pozvao na, kako je rekao, vrstu pasivne demokratske pobune.„Policija je intervenisala na naredbu Lule da Silve, ali to svakako neće smiriti jednu veliku tenziju, veliku polarizaciju unutar brazilskog društva koje je više nego ikada podeljeno na bolsonariste i luliste i nema nikakve sumnje da je sve što se dešava i što će se dešavati u Brazilu više nego vezano za širi latinoamerički kontekst. A on podrazumeva to da smo donedavno imali da je prvi put u istoriji u pet latinoameričkih zemalja na vlast došla levica, tradicionalno antivašingtonski raspoložena – u Meksiku, Peruu, Kolumbiji, Argentini i Brazilu“, kaže Petrović u emisiji Sputnjik intervjuu.Sukoba će tek bitiPo oceni našeg sagovornika, sukoba će tek biti i da li će oni biti fizički, po njegovom mišljenju i nije toliko važno koliko to što polovina Brazilaca vidi Lulu da Silvu kao nekog ko ih ugrožava, ko će ugroziti ekonomiju, pošto je Bolsonaro uspeo da zauzda inflaciju ali i da obezbedi neku vrstu ekonomske stabilnosti Brazila.Očigledno je, ističe on, da određenim centrima moći i unutar Brazila, ali i spolja, ne odgovara aktuelna vlast u Brazilu i jako su interesantne poruke koje mogu da se čuju iz nekih međunarodnih centara povodom najnovijih dešavanja.Simptomatične poruke ZapadaPo njegovom mišljenju, simptomatične su te poruke podrške koje dobija iz zapadnih centara moći, kao što je bilo simptomatično pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj da je Lula Makronu poželeo da pobedi.Uz to napominje da je već poznato da će Lula prvu posetu upriličiti SAD, a potom Kini koja je trenutno najveći i uvozni i izvozni partner Brazila, a zatim Portugaliji kao glasnogovorniku EU.„Bolsonaro je pak bio poslednji svetski državnik koji je posetio Rusiju i predsednika Vladimira Putina lično pre početka sukoba u Ukrajini. Potpisao je tada niz sporazuma i pretrpeo ogromne pritiske dela i političkog i vojnog establišmenta u Brazilu da uvede sankcije Rusiji, ali to nije učinio. Čak je sredinom 2022. poručivao da će Brazil nastaviti da jača saradnju sa Rusijom na polju energetike i prehrambene proizvodnje i mislim da treba biti jako oprezan u tumačenju buduće spoljne politike Lule da Silve. Mislim da ona neće biti levo orijentisana kao što je to nekada bilo“,Neće uvesti sankcije RusijiNa pitanje da li će se toliko odmaći od Bolsonarove politike da će uvesti i snakcije Rusiji, on je ipak mišljenja da neće i objašnjava zašto.Uz to, Brazilu su, kako ističe, potrebni ruski energenti.Kondor više ne letiPo njegovom mišljenju za Ameriku je bilo iznenađenje i prst u oko to što nijedna država Latinske Amerike, koju smatraju za svoje zadnje dvorište nije uvela sankcije Rusiji. On smatra da će tako i ostati i da sankcije neće ni uvoditi.„Živimo u vremenu kada brutalni američki nasrtaji na nezavisnost i slobodu latinoameričkih naroda poput onih tokom operacije Kondor nisu moguće. Latinoamerikanci su mnogo samosvesniji u tom pogledu, mnogo politički mobilizovaniji i sad imaju drugi faktor na koji dosta mogu da se oslone, a to je snažno kinesko ekonomsko prisustvo u tim zemljama“, jasan je naš sagovornik.Petrović na kraju zaključuje da položaj Lule da Silve ovim neredima, iz kojih god centara moći bili podržani, neće biti doveden u pitanje.
https://lat.sputnikportal.rs/20230109/1149152970.html
brazil
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svet – politika, svet, politika, analize i mišljenja, brazil
svet – politika, svet, politika, analize i mišljenja, brazil
Bolsonaro u bolnici, Lula ipak na vlasti, Brazil podeljen kao nikad
Neredi u Brazilu koji su kulminirali upadom sledbenika bivšeg predsednika Bolsonara u državne institucije neće dovesti u pitanje opstanak novog predsednika Lule da Silve. Ipak to neće biti Lula kakvog su priželjkivali mnogi Brazilci, a posebno antiglobalistički orijentisani ljudi širom sveta, smatra stručnjak za Latinsku Ameriku, dr Rajko Petrović.
Nekoliko hiljada pristalice bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara upalo je u zgradu Predsedništva, Nacionalnog kongresa i Vrhovnog suda u Braziliji, prestonici Brazila, u znak protesta protiv izborne pobede Lule de Silve koji je položio zakletvu 1. januara. Pozivali su na vojnu intervenciju i sklanjanje levičara Da Silve sa mesta predsednika, na koje je došao posle izborne pobede u oktobru prošle godine izvojevane u drugom krugu, tesnom većinom. Osvojio je 50.9 odsto glasova dok je dotadašnji predsednik Bolsonaro dobio 49,1 odsto.
Lula naredio, ali polarizacija ostaje
Policija je intervenisala, uhapšeno je najmanje 400 ljudi koje je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva
nazvao varvarima, fašistima i fanaticima. Bolsonaro, koji nije poštovao protokol i nije na inauguraciji predao lentu novom predsedniku, na ova dešavanja je gledao sa bezbedne udaljenosti, iz Sjedinjenih Američkih Država, da bi danas bio i hospitalizovan.
Petrović podseća da se brazilski Tramp, kako nazivaju Bolsonara, uz koga stoji krupan kapital, pristalicama obratio video-porukom i pozvao na, kako je rekao, vrstu pasivne demokratske pobune.
„Policija je intervenisala na naredbu Lule da Silve, ali to svakako neće smiriti jednu veliku tenziju, veliku polarizaciju unutar brazilskog društva koje je više nego ikada podeljeno na bolsonariste i luliste i nema nikakve sumnje da je sve što se dešava i što će se dešavati u Brazilu više nego vezano za širi latinoamerički kontekst. A on podrazumeva to da smo donedavno imali da je prvi put u istoriji u pet latinoameričkih zemalja na vlast došla levica, tradicionalno antivašingtonski raspoložena – u Meksiku, Peruu, Kolumbiji, Argentini i Brazilu“, kaže Petrović u emisiji Sputnjik intervjuu.
Po oceni našeg sagovornika, sukoba će tek biti i da li će oni biti fizički, po njegovom mišljenju i nije toliko važno koliko to što polovina Brazilaca vidi Lulu da Silvu kao nekog ko ih ugrožava, ko će ugroziti ekonomiju, pošto je Bolsonaro uspeo da zauzda inflaciju ali i da obezbedi neku vrstu ekonomske stabilnosti Brazila.
Očigledno je, ističe on, da određenim centrima moći i unutar Brazila, ali i spolja, ne odgovara aktuelna vlast u Brazilu i jako su interesantne poruke koje mogu da se čuju iz nekih međunarodnih centara povodom najnovijih dešavanja.
„Bajdenova vašingtonska administracija je osudila to što se dešava i apelovala na zaštitu demokratije i mira u Brazilu. Isto to je uradio lično i Emanuel Makron, predsednik Francuske koji je podržao Lulu u tim previranjima, što nam govori da spoljna politika Brazila možda i neće biti tako izrazito pro-BRIKS orijentisana kao što su se mnogi ljudi nadali pre izbora“, ocena je stručnjaka za Latinsku Ameriku.
Simptomatične poruke Zapada
Po njegovom mišljenju, simptomatične su te poruke podrške koje dobija iz zapadnih centara moći, kao što je bilo simptomatično pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj da je Lula Makronu poželeo da pobedi.
Uz to napominje da je već poznato da će Lula prvu posetu upriličiti SAD, a potom Kini koja je trenutno najveći i uvozni i izvozni partner Brazila, a zatim Portugaliji kao glasnogovorniku EU.
„Bolsonaro je pak bio poslednji svetski državnik koji je posetio Rusiju i predsednika Vladimira Putina lično pre početka sukoba u Ukrajini. Potpisao je tada niz sporazuma i pretrpeo ogromne pritiske dela i političkog i vojnog establišmenta u Brazilu da uvede sankcije Rusiji, ali to nije učinio. Čak je sredinom 2022. poručivao da će Brazil nastaviti da jača saradnju sa Rusijom na polju energetike i prehrambene proizvodnje i mislim da treba biti jako oprezan u tumačenju buduće spoljne politike Lule da Silve. Mislim da ona neće biti levo orijentisana kao što je to nekada bilo“,
Neće uvesti sankcije Rusiji
Na pitanje da li će se toliko odmaći od Bolsonarove politike da će uvesti i snakcije Rusiji, on je ipak mišljenja da neće i objašnjava zašto.
„Latinska Amerika je i dalje prostor na kome ne postoji nijedna zemlja koja je uvela sankcije Rusiji. To je postala i stvar prestiža i ako bi to uradio Brazil bi izgubio reputaciju među brojnim zemljama posebno što je sada broj zemalja koje su levičarske daleko veći nego ikada u prošlosti“, objašnjava Petrović.
Uz to, Brazilu su, kako ističe, potrebni ruski energenti.
Po njegovom mišljenju za Ameriku je bilo iznenađenje i prst u oko to što nijedna država Latinske Amerike, koju smatraju za svoje zadnje dvorište nije uvela sankcije Rusiji. On smatra da će tako i ostati i da sankcije neće ni uvoditi.
„Živimo u vremenu kada brutalni američki nasrtaji na nezavisnost i slobodu latinoameričkih naroda poput onih tokom operacije Kondor nisu moguće. Latinoamerikanci su mnogo samosvesniji u tom pogledu, mnogo politički mobilizovaniji i sad imaju drugi faktor na koji dosta mogu da se oslone, a to je snažno kinesko ekonomsko prisustvo u tim zemljama“, jasan je naš sagovornik.
Petrović na kraju zaključuje da položaj Lule da Silve ovim neredima, iz kojih god centara moći bili podržani, neće biti doveden u pitanje.
