Njega ne treba predstavljati: Dejan Nedić otkriva za Sputnjik – kome bi dao crveni karton /video/
Njega ne treba predstavljati: Dejan Nedić otkriva za Sputnjik – kome bi dao crveni karton /video/
Sputnik Srbija
Godinama već on je neizostavni gost svake porodice u Srbiji koja prati fudbal na televizijskim ekranima. Dejan Nedić, profesor statistike, direktor Druge... 06.01.2023, Sputnik Srbija
Nesuđeni vaterpolo golman, kasnije i fudbaler, Zvezdaš po navijačkom opredeljenju, ipak se pronašao na fudbalskom terenu gde je postao internacionalni sudija, a kasnije i posmatrač i instruktor za obuku mladih arbitara.Paralelno sa suđenjem, gradio je i uspešnu školsku karijeru, direktor je beogradske srednje škole više od decenije, ali i strastveni ljubitelj pesme i muzike. Veseljak. Zato i pravi sagovornik za početak 2023. godine u kojoj nam je sigurno potrebno malo njegove vedrine i prepoznatljivog optimizma.Profesore, nas je malo umorilo celo Svetsko prvenstvo, a kako ste vi prošli kroz sve?„I mene je umorilo, ali mi je zadovoljilo da je to bilo uspešno i da smo dobro radili. To je mesec dana kontinuiranog rada, gledale su se i po četiri utakmice dnevno, trebalo je raditi i ovaj posao u školi, a tu su i obaveze u porodici, kao i u Sudijskoj organizaciji. Tako da je bilo teško, naporno, ali je zadovoljstvo što smo realizovali emisiju Biser pustinje. Uspeli smo narodu da dočaramo i fudbal i suđenje“, ističe Nedić na početku novogodišnjeg intervjua za Sputnjik.Pamtite li intenzivniji Mundijal?„Ne, ne. Rusija je bila nekako drugačija. Bio je manji intenzitet i tempo, fudbal je bio drugačiji, tako da je sve bilo mnogo drugačije u odnosu na Katar.“Da li vas je vuklo da pored sudijske analize posegnete i za statistikom, imajući u vidu vašu struku?„Bavio sam se statistikom samo kad su naši igrali, a što se tiče ostalih utakmica, koncentrisao sam se isključivo na suđenje. U emisiji su bili ljudi koji su se bavili i trenerskim delom i analizom, a moj posao je bilo suđenje. Drugačije sam gledao utakmice nego običan gledalac jer sam posmatrač suđenja. Posvetio sam se suđenju i analizi, odgledao sam sve 64 utakmice.“Jeste li očekivali toliko posla za vreme Mundijala, deluje da je bilo mnogo spornih momenata?„Nisam očekivao ovoliko, bilo je dosta posla. Vreme na RTS nije dozvoljavalo da analiziramo svaku utakmicu detaljno, bilo ih je i po četiri u jednom danu. U finalu je bilo čak devet spornih situacija. Bilo je i u drugim utakmicama, ali vreme nije dozvoljavalo, morali smo sa svih ponešto da pokažemo, ali mnogo više spornih situacija je bilo nego što sam očekivao.“Koji vam je momenat ostao najupečatljiviji?„Najupečatljiviji momenat definitivno ona naša nesrećna utakmica i sreća za Kamerun. Da nije bilo poluautomatskog ofsajda koji je prvi put uveden ove godine na Svetskom prvenstvu ja sam uveren i pouzdano znam da oba gola Kameruna ne bi bilo priznata zbog ofsajda, jer ljudsko oko ono ne može da vidi. Apsolutno oba ofsajda, pogotovo prvi za 3:2 nije mogao niko da vidi. Ako se sećate, sudije su dosudile ofsajd i čekali su odluku. Nesreća za nas, ali i Kamerun bi bio oštećen. Milimetarski, ali bio je ofsajd.“Kako biste generalno ocenili suđenje na Mundijalu, koliko je bilo pravde?„Moglo je bolje. Očekivalo se bolje, setite se utakmice za treće mesto i katarski sudija koji apsolutno nije bio dorastao izazovu. Pa Španac Lahos, kandidat za finale, koji je totalno podbacio, podelio je 17 kartona u četvrtfinalu, izgubio totalni osećaj za suđenje. Da ne govorim o afričkim sudijama koji su imali sukob sa VAR-om, gde ih VAR pošalje, a oni ne znaju da pogledaju snimak. Jednostavno, mnogo bolje suđenje smo očekivali.“Kako da izbegnemo rupu u vremenu od momenta gola do odluke VAR-a da li je bio ofsajd ili prekršaj?„Nikako. Dok je VAR ovakav, nikako. Tu dolazi do frustracije kod navijača i igrača. Setite se kod utakmice Japana i dileme da li je lopta prešla liniju, četiri minuta i 23 sekunde je trajala provera. To moraju da rade UEFA i FIFA, da ubrzaju proceduru i odluke. Dužina zavisi od toga da li se pomno prati, sa savešću ili se prelazi preko situacija. Na SP smo imali slučaj da se nije radilo u VAR sobi kako treba, ili da sudija ne posluša VAR sobu. Na kraju krajeva u Rusiji smo oštećeni od strane nemačkog tima jer VAR ekipa nije htela da gleda snimak. Obično, kada sudija gleda snimak, onda u 99 odsto slučajeva promeni odluku na kraju, zato što mu VAR kaže: mi vidimo ono što ti nisi video. VAR zove sudiju samo kad je očigledna greška. Uopšte se ne meša u procenu sudije, samo ako se vidi fizički da ima prekršaja.“Da li bi sada VAR drugačije postupio u slučaju penala nad Mitrovićem pre četiri godine u Rusiji?„Ne znači da ne bi, da je neka druga ekipa arbitara sedela u VAR sobi. Na toj utakmici sa Švajcarskom u VAR sobi su bile nemačke sudije mnogo slabijeg rejtinga nego glavni na terenu Feliks Brih. U tom trenutku je bio najbolji sudija na svetu, i jednostavno nisu imali snage ni autoriteta da ga pozovu i da mu objasne. Da je bio neko sa snagom i autoritetom da se odupre Brihu, mi bismo dobili penal. Sve zavisi od ljudskog faktora.“Često čujemo od ljudi da je tehnologija u redu, ali da je unela mnogo zabuna – kako pomiriti robota i čoveka?„Ovde je neophodan robot za gol-tehnologiju, a videli smo na našem primeru da nijedan sudija ne bi priznao gol bez poluautomatskog ofsajda. VAR je potreban radi pravičnosti, ali opet izaziva frustraciju, navijači i igrači se raduju, posle tuguju. Imali smo u finalu retku situaciju da lopta pređe gol-liniju i da sudiji zapišti sat. A setimo se naše utakmice sa Portugalom kada je bio gol za njih na Marakani, ali nije bilo gol-tehnologije. I VAR i gol-tehnologija su neophodni fudbalu, ali samo ako se upotrebljavaju pravilno i pravedno.“Ko su vam pomoćnici u timu i da li vas slušaju kao šefa?„Imao sam uz sebe četvoricu ljudi od poverenja. Moja desna ruka je bio Zdravko Savić iz Bačke Topole, nekadašnji internacionalac. Bio je tu Boško Jovanetić iz Užica, međunarodni posmatrač suđenja, zatim Zoran Santić iz Lajkovca i Jovan Božović iz Pirota. Često smo bili saglasni, ponekad smo bili 4:1, jedan protiv pa ga mi argumentima nateramo da se složi, retko 3:2. Nikada nismo bez konsenzusa donosili odluke. Mi i na seminarima često imamo sučeljavanje mišljenja i nikada nismo izlazili sa njih dok se ne usaglasimo. Ne možete na terenu da imate dve odluke, samo jednu.“Koliko je teško dok pratite utakmicu da odmah primetite, analizirate i donesete odluku o spornoj situaciji?„Na to smo navikli. Ja sam posmatrač suđenja od 2008. kada sam završio karijeru, i dok ste vi gledali utakmicu ja sam pratio sudije, dešavanja na klupama. Dakle, dok vi pratite loptu gde je, mi pratimo sve ovo drugo. Ja sada imam običaj da, kada završim analizu, sednem i na miru odgledam snimak utakmice, da vidim sve ono što nisam dok je trajala.“Koju biste ocenu dali našoj reprezentaciji u Kataru?„Moglo je bolje. Moramo da damo trojku jer smo se kvalifikovali, dali smo pet golova primili osam. Ali, moglo je i moralo bolje. Šta je tu je, idemo dalje. Moramo da idemo na Evropsko prvenstvo, imamo laku grupu, dva tima prolaze dalje. I ako ne budemo među ta dva najbolja u grupi, imamo obezbeđen baraž kao pobednici Lige nacija.“A koju ocenu biste dali Mundijalu?„Da nije bilo onakvo finale, neka osmica, ovako posle onog finala čista devetka. Finale je bilo nenadmašno, nezaboravno, potrefilo se i dobro suđenje Poljaka Marčinjaka, ali smo očekivali više od nekih selekcija. Hrvati su došli do polufinala sa četiri remija, Argentina osvojila trofej iako je poražena od Saudijske Arabije... Generalno, ocena Mundijala između osam i devet. Organizacija je bila čista desetka. Katar je pokazao da je pravi domaćin.“Kako su vaši đaci u školi reagovali na vaš angažman tokom Mundijala?„Deca su moja zadovoljna. Ja sam profesor statistike, a svi misle da sam nastavnik fizičkog zbog suđenja ili muzičkog zbog mojih sklonosti. Deca su ponosna na svog profesora. Mi smo poznata škola koja nije sportska, ali je učestvovala na brojnim takmičenjima. Sedam godina smo bili prvaci Beograda, ali kad treba da se ode na republičko takmičenje klubovi neće da puste decu zbog Kadetske i Omladinske lige, a ja neću da se svađam s njima. Tako smo 2017. kao četvrtoplasirani išli u Prag na Svetsko prvenstvo srednjih škola, osvojili smo sedmo mesto. Nezaboravno je bilo. Ovo je sportska škola iako to nije zvanično.“Šta je sledeći neki korak u suđenju, gde može da napreduje, neka nova inovacija?„Neće se ići dalje od ovoga. Ide se ka tome da se samo poboljša odluka. Mora ostati ovako, pomoćnici ostaju bez obzira na polu-automatski ofsajd. Danas imate deset sudija, u moje vreme je bilo troje. Ni desetoro sudija nekad nije dovoljno da se donese pravična odluka. Sve u svemu, opet je ljudski faktor najvažniji. Svetsko prvenstvo u Engleskoj, finale, pomoćnik je bio iz Azerbejdžana, a ni danas niko ne zna da li je lopta prešla liniju u celosti. Ljudski faktor mora ostati. U svim sportovima imamo elektronsku pomoć, u fudbalu ona mnogo dugo traje, i radi se na tome da se skrati vreme odluke.“Treba li uvesti „čelindž“ u fudbalu, da treneri insistiraju na pregledanju snimka?„Ne, to se pokušavalo, ali onda bi to umrtvilo fudbal, a to nije to. Međunarodni fudbalski bord je konzervativan po tom pitanju, teško donosi izmene pravila. Žuti kartoni su na primer uvedeni tek tokom 70-ih godina prošlog veka, a Zvezda kad je postala prvak Evrope igrač je mogao stopalom da vrati golmanu loptu u ruke, što je danas zabranjeno. Tek u poslednjih 20 godina su ubrzali igru, ali u fudbalu se najteže menjaju pravila.“Da li je neko od sudija u Kataru zaslužio crveni karton?„Kako da ne... Španac Lahos je i doživeo blamažu i otišao. Od njega se mnogo očekivalo, čak i da sudi finale. Zatim afričke sudije, pa sudija iz Novog Zelanda, svi oni se nisu snašli. Jednostavno, jer se sudije na Mundijalu delegiraju kako bi se ispoštovali kontinenti. I zamislite Svetsko prvenstvo, a maše sudija iz Vanuatua ili iz Mozambika, pa kava je liga u Mozambiku?! Utakmicu za treće mesto je sudio sudija iz Katara koji je domaćin, i odsudio katastrofalno. A meč za treće mesto je ipak svečana utakmica. Zato su evropske sudije ipak bile najbolje jer je fudbal u Evropi najbolji. Mada je i Englez Oliver podbacio u četvrtfinalu u meču Brazil – Hrvatska, poslat je kući zbog penala koji nije svirao za Brazil. Ali to je njegov stil suđenja iz Premijer lige. Mislim da je i Kolina bio nezadovoljan.“Zašto je Lahos toliko respektovao Mesija?„Mesi je igrač sa brojem deset, ali ne sme to da se radi. Igrači sa brojem deset su zaštićeni, ali to ne bi smelo da se dešava, zato je i Lahos pao na kraju, 17 kartona je dao protiv Holandije, ali je dva promašio. Možda je dogovor bio da se štite zvezde, a da se odnos prema sudiji toleriše, da se ne kažnjava. Podbacio je, izgubio se, ali je vrhunski sudija. Pričao je često s igračima, to mu je stil suđenja, kao što je i moj bio. Ja sam kao profesor uvek smatrao da razgovorom može da se predupredi situacija. Ali, očigledno Lahos to nije mogao sa Argentincima i Holanđanima. Čim Mesiju nije dao žuti karton izgubio je utakmicu.“Imamo i slučaj Nejmara, koji pada i kad treba i kada ne treba – kako naći pravu meru gde je bio kontakt?„Nejmar je navikao na to jer svaki sudija mu kao zvezdi to dozvoljava. Kada bi mu sudija kao što je Marčinjak pokazao zube, svakome bi, pa i Nejmaru nametnuo autoritet. Treba da postoji obostrano poštovanje, ali sudija se ne može isključiti iz igre, a fudbaler može.“Kad pomenete stvar autoriteta, imamo primere da je autoritet profesora skrajnut u poslednje vreme, kako vratiti sve u normalu?„Apsolutno mora da se poštuje autoritet i učenika i profesora. U mojoj školi učenici znaju red, ima ih 1.300, mada je vreme nezgodno u mnogim školama se ne poštuje profesor, kao što smo videli. Ja sam 16 godina direktor i učim učenike da moraju da poštuju sve - i tetkice i profesore i domare - poštujemo se i razumemo uzajamno. Da sve bude po pravilima. Kad bismo sve postavili po pravilima ponašanja sve bi bilo lakše. Ako neko neće da igra po pravilima, najlakše je kazniti ga, ali treba razgovarati, da se detetu objasni da postoji kazna i represija. Svi moraju da znaju da postoje pravila, ali i obaveze.“Gledaju vas milioni gledalaca na TV ekranima, stekli ste status zvezde, kako se nosite s tim?„Ja sam prirodan i kao direktor škole i kao čovek, i kao TV zvezda, iako ne smatram da to jesam. Drago mi je što sam narodu uspeo da dočaram sporne detalje, ali i zanimljivosti. Nešto što vi kao sudije ne morate da znate, a mi smo zaboravili.“Da li ste više kartona dali kao sudija ili profesor?„Kao sudija. Definitivno. Moji učenici znaju da kada se nešto dogovorimo tako mora da bude. Oni vredno rade i uče, malo kartona sam im podelio, jer oni igraju po pravilima.“Hoćemo li dobiti naslednika Milorada Mažića u dogledno vreme?„Srđan Jovanović je dostojan zamenik Mažića. Sudi Ligu šampiona, bio je sada 11. od Evropljana za Mundijal i ide sigurno na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Sudio je završnicu Lige šampiona, pet utakmica u finišu, za njega nema zime. On ima tek 33 godine, a može da sudi do 45, dakle deset godina je još pred njim. Ja sam uveren da ćemo na Mundijalu 2026. imati srpskog sudiju samo treba i mi da se kvalifikujemo tamo“, zaključio je profesor Dejan Nedić.
Godinama već on je neizostavni gost svake porodice u Srbiji koja prati fudbal na televizijskim ekranima. Dejan Nedić, profesor statistike, direktor Druge ekonomske škole i bivši internacionalni fudbalski sudija, stara se da nijedna sporna situacija na utakmicama ne ostane nedorečena.
Nesuđeni vaterpolo golman, kasnije i fudbaler, Zvezdaš po navijačkom opredeljenju, ipak se pronašao na fudbalskom terenu gde je postao internacionalni sudija, a kasnije i posmatrač i instruktor za obuku mladih arbitara.
Paralelno sa suđenjem, gradio je i uspešnu školsku karijeru, direktor je beogradske srednje škole više od decenije, ali i strastveni ljubitelj pesme i muzike. Veseljak. Zato i pravi sagovornik za početak 2023. godine u kojoj nam je sigurno potrebno malo njegove vedrine i prepoznatljivog optimizma.
Profesore, nas je malo umorilo celo Svetsko prvenstvo, a kako ste vi prošli kroz sve?
„I mene je umorilo, ali mi je zadovoljilo da je to bilo uspešno i da smo dobro radili. To je mesec dana kontinuiranog rada, gledale su se i po četiri utakmice dnevno, trebalo je raditi i ovaj posao u školi, a tu su i obaveze u porodici, kao i u Sudijskoj organizaciji. Tako da je bilo teško, naporno, ali je zadovoljstvo što smo realizovali emisiju Biser pustinje. Uspeli smo narodu da dočaramo i fudbal i suđenje“, ističe Nedić na početku novogodišnjeg intervjua za Sputnjik.
Pamtite li intenzivniji Mundijal?
„Ne, ne. Rusija je bila nekako drugačija. Bio je manji intenzitet i tempo, fudbal je bio drugačiji, tako da je sve bilo mnogo drugačije u odnosu na Katar.“
Da li vas je vuklo da pored sudijske analize posegnete i za statistikom, imajući u vidu vašu struku?
„Bavio sam se statistikom samo kad su naši igrali, a što se tiče ostalih utakmica, koncentrisao sam se isključivo na suđenje. U emisiji su bili ljudi koji su se bavili i trenerskim delom i analizom, a moj posao je bilo suđenje. Drugačije sam gledao utakmice nego običan gledalac jer sam posmatrač suđenja. Posvetio sam se suđenju i analizi, odgledao sam sve 64 utakmice.“
Jeste li očekivali toliko posla za vreme Mundijala, deluje da je bilo mnogo spornih momenata?
„Nisam očekivao ovoliko, bilo je dosta posla. Vreme na RTS nije dozvoljavalo da analiziramo svaku utakmicu detaljno, bilo ih je i po četiri u jednom danu. U finalu je bilo čak devet spornih situacija. Bilo je i u drugim utakmicama, ali vreme nije dozvoljavalo, morali smo sa svih ponešto da pokažemo, ali mnogo više spornih situacija je bilo nego što sam očekivao.“
„Najupečatljiviji momenat definitivno ona naša nesrećna utakmica i sreća za Kamerun. Da nije bilo poluautomatskog ofsajda koji je prvi put uveden ove godine na Svetskom prvenstvu ja sam uveren i pouzdano znam da oba gola Kameruna ne bi bilo priznata zbog ofsajda, jer ljudsko oko ono ne može da vidi. Apsolutno oba ofsajda, pogotovo prvi za 3:2 nije mogao niko da vidi. Ako se sećate, sudije su dosudile ofsajd i čekali su odluku. Nesreća za nas, ali i Kamerun bi bio oštećen. Milimetarski, ali bio je ofsajd.“
Kako biste generalno ocenili suđenje na Mundijalu, koliko je bilo pravde?
„Moglo je bolje. Očekivalo se bolje, setite se utakmice za treće mesto i katarski sudija koji apsolutno nije bio dorastao izazovu. Pa Španac Lahos, kandidat za finale, koji je totalno podbacio, podelio je 17 kartona u četvrtfinalu, izgubio totalni osećaj za suđenje. Da ne govorim o afričkim sudijama koji su imali sukob sa VAR-om, gde ih VAR pošalje, a oni ne znaju da pogledaju snimak. Jednostavno, mnogo bolje suđenje smo očekivali.“
Kako da izbegnemo rupu u vremenu od momenta gola do odluke VAR-a da li je bio ofsajd ili prekršaj?
„Nikako. Dok je VAR ovakav, nikako. Tu dolazi do frustracije kod navijača i igrača. Setite se kod utakmice Japana i dileme da li je lopta prešla liniju, četiri minuta i 23 sekunde je trajala provera. To moraju da rade UEFA i FIFA, da ubrzaju proceduru i odluke. Dužina zavisi od toga da li se pomno prati, sa savešću ili se prelazi preko situacija. Na SP smo imali slučaj da se nije radilo u VAR sobi kako treba, ili da sudija ne posluša VAR sobu. Na kraju krajeva u Rusiji smo oštećeni od strane nemačkog tima jer VAR ekipa nije htela da gleda snimak. Obično, kada sudija gleda snimak, onda u 99 odsto slučajeva promeni odluku na kraju, zato što mu VAR kaže: mi vidimo ono što ti nisi video. VAR zove sudiju samo kad je očigledna greška. Uopšte se ne meša u procenu sudije, samo ako se vidi fizički da ima prekršaja.“
Da li bi sada VAR drugačije postupio u slučaju penala nad Mitrovićem pre četiri godine u Rusiji?
„Ne znači da ne bi, da je neka druga ekipa arbitara sedela u VAR sobi. Na toj utakmici sa Švajcarskom u VAR sobi su bile nemačke sudije mnogo slabijeg rejtinga nego glavni na terenu Feliks Brih. U tom trenutku je bio najbolji sudija na svetu, i jednostavno nisu imali snage ni autoriteta da ga pozovu i da mu objasne. Da je bio neko sa snagom i autoritetom da se odupre Brihu, mi bismo dobili penal. Sve zavisi od ljudskog faktora.“
Često čujemo od ljudi da je tehnologija u redu, ali da je unela mnogo zabuna – kako pomiriti robota i čoveka?
„Ovde je neophodan robot za gol-tehnologiju, a videli smo na našem primeru da nijedan sudija ne bi priznao gol bez poluautomatskog ofsajda. VAR je potreban radi pravičnosti, ali opet izaziva frustraciju, navijači i igrači se raduju, posle tuguju. Imali smo u finalu retku situaciju da lopta pređe gol-liniju i da sudiji zapišti sat. A setimo se naše utakmice sa Portugalom kada je bio gol za njih na Marakani, ali nije bilo gol-tehnologije. I VAR i gol-tehnologija su neophodni fudbalu, ali samo ako se upotrebljavaju pravilno i pravedno.“
Ko su vam pomoćnici u timu i da li vas slušaju kao šefa?
„Imao sam uz sebe četvoricu ljudi od poverenja. Moja desna ruka je bio Zdravko Savić iz Bačke Topole, nekadašnji internacionalac. Bio je tu Boško Jovanetić iz Užica, međunarodni posmatrač suđenja, zatim Zoran Santić iz Lajkovca i Jovan Božović iz Pirota. Često smo bili saglasni, ponekad smo bili 4:1, jedan protiv pa ga mi argumentima nateramo da se složi, retko 3:2. Nikada nismo bez konsenzusa donosili odluke. Mi i na seminarima često imamo sučeljavanje mišljenja i nikada nismo izlazili sa njih dok se ne usaglasimo. Ne možete na terenu da imate dve odluke, samo jednu.“
Koliko je teško dok pratite utakmicu da odmah primetite, analizirate i donesete odluku o spornoj situaciji?
„Na to smo navikli. Ja sam posmatrač suđenja od 2008. kada sam završio karijeru, i dok ste vi gledali utakmicu ja sam pratio sudije, dešavanja na klupama. Dakle, dok vi pratite loptu gde je, mi pratimo sve ovo drugo. Ja sada imam običaj da, kada završim analizu, sednem i na miru odgledam snimak utakmice, da vidim sve ono što nisam dok je trajala.“
Koju biste ocenu dali našoj reprezentaciji u Kataru?
„Moglo je bolje. Moramo da damo trojku jer smo se kvalifikovali, dali smo pet golova primili osam. Ali, moglo je i moralo bolje. Šta je tu je, idemo dalje. Moramo da idemo na Evropsko prvenstvo, imamo laku grupu, dva tima prolaze dalje. I ako ne budemo među ta dva najbolja u grupi, imamo obezbeđen baraž kao pobednici Lige nacija.“
A koju ocenu biste dali Mundijalu?
„Da nije bilo onakvo finale, neka osmica, ovako posle onog finala čista devetka. Finale je bilo nenadmašno, nezaboravno, potrefilo se i dobro suđenje Poljaka Marčinjaka, ali smo očekivali više od nekih selekcija. Hrvati su došli do polufinala sa četiri remija, Argentina osvojila trofej iako je poražena od Saudijske Arabije... Generalno, ocena Mundijala između osam i devet. Organizacija je bila čista desetka. Katar je pokazao da je pravi domaćin.“
Kako su vaši đaci u školi reagovali na vaš angažman tokom Mundijala?
„Deca su moja zadovoljna. Ja sam profesor statistike, a svi misle da sam nastavnik fizičkog zbog suđenja ili muzičkog zbog mojih sklonosti. Deca su ponosna na svog profesora. Mi smo poznata škola koja nije sportska, ali je učestvovala na brojnim takmičenjima. Sedam godina smo bili prvaci Beograda, ali kad treba da se ode na republičko takmičenje klubovi neće da puste decu zbog Kadetske i Omladinske lige, a ja neću da se svađam s njima. Tako smo 2017. kao četvrtoplasirani išli u Prag na Svetsko prvenstvo srednjih škola, osvojili smo sedmo mesto. Nezaboravno je bilo. Ovo je sportska škola iako to nije zvanično.“
Šta je sledeći neki korak u suđenju, gde može da napreduje, neka nova inovacija?
„Neće se ići dalje od ovoga. Ide se ka tome da se samo poboljša odluka. Mora ostati ovako, pomoćnici ostaju bez obzira na polu-automatski ofsajd. Danas imate deset sudija, u moje vreme je bilo troje. Ni desetoro sudija nekad nije dovoljno da se donese pravična odluka. Sve u svemu, opet je ljudski faktor najvažniji. Svetsko prvenstvo u Engleskoj, finale, pomoćnik je bio iz Azerbejdžana, a ni danas niko ne zna da li je lopta prešla liniju u celosti. Ljudski faktor mora ostati. U svim sportovima imamo elektronsku pomoć, u fudbalu ona mnogo dugo traje, i radi se na tome da se skrati vreme odluke.“
Treba li uvesti „čelindž“ u fudbalu, da treneri insistiraju na pregledanju snimka?
„Ne, to se pokušavalo, ali onda bi to umrtvilo fudbal, a to nije to. Međunarodni fudbalski bord je konzervativan po tom pitanju, teško donosi izmene pravila. Žuti kartoni su na primer uvedeni tek tokom 70-ih godina prošlog veka, a Zvezda kad je postala prvak Evrope igrač je mogao stopalom da vrati golmanu loptu u ruke, što je danas zabranjeno. Tek u poslednjih 20 godina su ubrzali igru, ali u fudbalu se najteže menjaju pravila.“
Da li je neko od sudija u Kataru zaslužio crveni karton?
„Kako da ne... Španac Lahos je i doživeo blamažu i otišao. Od njega se mnogo očekivalo, čak i da sudi finale. Zatim afričke sudije, pa sudija iz Novog Zelanda, svi oni se nisu snašli. Jednostavno, jer se sudije na Mundijalu delegiraju kako bi se ispoštovali kontinenti. I zamislite Svetsko prvenstvo, a maše sudija iz Vanuatua ili iz Mozambika, pa kava je liga u Mozambiku?! Utakmicu za treće mesto je sudio sudija iz Katara koji je domaćin, i odsudio katastrofalno. A meč za treće mesto je ipak svečana utakmica. Zato su evropske sudije ipak bile najbolje jer je fudbal u Evropi najbolji. Mada je i Englez Oliver podbacio u četvrtfinalu u meču Brazil – Hrvatska, poslat je kući zbog penala koji nije svirao za Brazil. Ali to je njegov stil suđenja iz Premijer lige. Mislim da je i Kolina bio nezadovoljan.“
Zašto je Lahos toliko respektovao Mesija?
„Mesi je igrač sa brojem deset, ali ne sme to da se radi. Igrači sa brojem deset su zaštićeni, ali to ne bi smelo da se dešava, zato je i Lahos pao na kraju, 17 kartona je dao protiv Holandije, ali je dva promašio. Možda je dogovor bio da se štite zvezde, a da se odnos prema sudiji toleriše, da se ne kažnjava. Podbacio je, izgubio se, ali je vrhunski sudija. Pričao je često s igračima, to mu je stil suđenja, kao što je i moj bio. Ja sam kao profesor uvek smatrao da razgovorom može da se predupredi situacija. Ali, očigledno Lahos to nije mogao sa Argentincima i Holanđanima. Čim Mesiju nije dao žuti karton izgubio je utakmicu.“
Imamo i slučaj Nejmara, koji pada i kad treba i kada ne treba – kako naći pravu meru gde je bio kontakt?
„Nejmar je navikao na to jer svaki sudija mu kao zvezdi to dozvoljava. Kada bi mu sudija kao što je Marčinjak pokazao zube, svakome bi, pa i Nejmaru nametnuo autoritet. Treba da postoji obostrano poštovanje, ali sudija se ne može isključiti iz igre, a fudbaler može.“
Kad pomenete stvar autoriteta, imamo primere da je autoritet profesora skrajnut u poslednje vreme, kako vratiti sve u normalu?
„Apsolutno mora da se poštuje autoritet i učenika i profesora. U mojoj školi učenici znaju red, ima ih 1.300, mada je vreme nezgodno u mnogim školama se ne poštuje profesor, kao što smo videli. Ja sam 16 godina direktor i učim učenike da moraju da poštuju sve - i tetkice i profesore i domare - poštujemo se i razumemo uzajamno. Da sve bude po pravilima. Kad bismo sve postavili po pravilima ponašanja sve bi bilo lakše. Ako neko neće da igra po pravilima, najlakše je kazniti ga, ali treba razgovarati, da se detetu objasni da postoji kazna i represija. Svi moraju da znaju da postoje pravila, ali i obaveze.“
Gledaju vas milioni gledalaca na TV ekranima, stekli ste status zvezde, kako se nosite s tim?
„Ja sam prirodan i kao direktor škole i kao čovek, i kao TV zvezda, iako ne smatram da to jesam. Drago mi je što sam narodu uspeo da dočaram sporne detalje, ali i zanimljivosti. Nešto što vi kao sudije ne morate da znate, a mi smo zaboravili.“
Da li ste više kartona dali kao sudija ili profesor?
„Kao sudija. Definitivno. Moji učenici znaju da kada se nešto dogovorimo tako mora da bude. Oni vredno rade i uče, malo kartona sam im podelio, jer oni igraju po pravilima.“
Hoćemo li dobiti naslednika Milorada Mažića u dogledno vreme?
„Srđan Jovanović je dostojan zamenik Mažića. Sudi Ligu šampiona, bio je sada 11. od Evropljana za Mundijal i ide sigurno na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Sudio je završnicu Lige šampiona, pet utakmica u finišu, za njega nema zime. On ima tek 33 godine, a može da sudi do 45, dakle deset godina je još pred njim. Ja sam uveren da ćemo na Mundijalu 2026. imati srpskog sudiju samo treba i mi da se kvalifikujemo tamo“, zaključio je profesor Dejan Nedić.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
