https://lat.sputnikportal.rs/20230102/boris-lijesevic--danasnji-svet-je-pobesneo-od-straha-marija-jakovljevic-1148727443.html
Boris Liješević: Današnji svet je pobesneo od straha
Boris Liješević: Današnji svet je pobesneo od straha
Sputnik Srbija
Današnja situacija u svetu pomalo podseća na onaj Pekićev aerodrom, kao da je svet pobesneo od virusa, od straha od virusa, straha za egzistenciju, kaže... 02.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-02T08:01+0100
2023-01-02T08:01+0100
2023-01-02T08:01+0100
kultura
kultura – vesti
boris liješević
pozorišna predstava
beogradsko dramsko pozorište
faust
johan volgang gete
borislav pekić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/14/1123624331_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7fd879c7f2711710af42d4519a1f985b.jpg
“Nadam se da besnilo nije to što će biti sa svima nama”, dodaje za Sputnjik Liješević.On otkriva da će se, posle postavke grandioznog Tolstojevog dela “Rat i mir” u Narodnom pozorištu, uskoro poduhvatiti još jednog značajnog dela svetske literature – “Fausta” Johana Volfganga Getea koje će postaviti u Beogradskom dramskom pozorištu.Predstava “PraFaust” sa Svetozarem Cvetkovićem u glavnoj ulozi, bila je planirana u 2022. godini, pa je pomerena za 23. jun 2023.“PraFaust” je prva verzija “Fausta”, kraća od kasnijih, a Liješević je upravo čitajući nju zavoleo Geteovo čuveno delo.“Čitajući je, najbolje sam shvatio i zavoleo tu dramu. Ipak, u pripremi predstave pozajmljivao sam delove iz velikog, klasičnog ‘Fausta’. Za sada još ne znam koji će od njih biti na premijeri”, rekao je Liješević.Gubitak vere i nadeZa Sputnjik Liješević otkriva da “Fausta” doživljava kroz sebe i svoje strahove, kao komad o čoveku, fazu koja čoveka čeka u životu, a koja je opasna kao poslednja prepreka koju treba preći kada ti sve deluje pogrešno što si napravio:Iako na sreću nema Faustovo iskustvo, reditelj predstava “Čitač”, “Elijahova stolica”, “Mefisto”, “Čekaonica”, “Pijani”, “Upotreba čoveka” kaže da ga Geteov roman “dira”:“Ne mora sve da bude u doživljenom da bismo se identifikovali. Iskustveni doživljaj ne mora da bude uslov identifikacije. Taj doživljaj može biti i imaginarni. U Faustovom sudu vidim nešto istinito, uzbudljivo, što mogu da prepoznam u životu, možda nešto čega se plašim”.Šta će biti sa svima namaSa kakvim osećanjem završava 2022. godinu najbolje govori činjenica da je pre mesec dana u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu počeo da radi predstavu „Šta će biti sa svima nama?“.Kada su počeli da rade na predstavi, ekipa se nije usredsredila na traženje odgovora na pitanje iz naslova, nego se fokusirala na ono što to pitanje pokreće u njima - osećanja, asocijacije, sećanja.“Mnogi od njih u razgovoru na tu temu setili su se bombardovanja. Valjda današnje osećanje prepoznaju u tadašnjem - neizvesnost, nemoć, strah. Na nekom intuitivnom nivou povezuje današnji strah sa onim od pre 25 godina. To govori koliko su ta sećanja i traume žive i neprerađene i da će biti žive dok smo mi živi”, ističe reditelj.Ozdravljenje EvropeOd naredne godine očekuje da “Evropa ozdravi”:“Očekivanje mi je da ćemo biti zdravi i da će se situacija u Evropi stabilizovati. Ne znam da li da kažem da se vrati na ono što je bilo, jer ne znam da li je povratak moguć ili će doći do nove stabilnosti. Očekujem da Evropa ozdravi, a na svom profesionalnom planu da ću se još više osloboditi u kreativnom smislu, da ću se otvoriti za nove mogućnosti u procesima rada na predstavi, za nove uglove posmatranja stvari i za neke nove, drugačuje i uzbudljive rezultate”.
https://lat.sputnikportal.rs/20220508/mir-je-traganje-za-bogom-i-sobom-u-vremenima-neprestanih-ratova-1137166218.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201020/boris-lijesevic-citac-je-moj-pokusaj-da-shvatim-sopstvenu-proslost-i-kolektivne-traume-foto-1123627686.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura – vesti, boris liješević, pozorišna predstava, beogradsko dramsko pozorište, faust, johan volgang gete, borislav pekić
kultura – vesti, boris liješević, pozorišna predstava, beogradsko dramsko pozorište, faust, johan volgang gete, borislav pekić
Boris Liješević: Današnji svet je pobesneo od straha
Današnja situacija u svetu pomalo podseća na onaj Pekićev aerodrom, kao da je svet pobesneo od virusa, od straha od virusa, straha za egzistenciju, kaže nagrađivani reditelj Boris Liješević koji se, posle uspeha predstave “Rat i mir” priprema da u Somboru režira „Besnilo“ po čuvenom romanu srpskog pisca.
“Nadam se da besnilo nije to što će biti sa svima nama”, dodaje za Sputnjik Liješević.
On otkriva da će se, posle postavke grandioznog Tolstojevog dela
“Rat i mir” u Narodnom pozorištu, uskoro poduhvatiti još jednog značajnog dela svetske literature –
“Fausta” Johana Volfganga Getea koje će postaviti u Beogradskom dramskom pozorištu.
Predstava “PraFaust” sa Svetozarem Cvetkovićem u glavnoj ulozi, bila je planirana u 2022. godini, pa je pomerena za 23. jun 2023.
“PraFaust” je prva verzija “Fausta”, kraća od kasnijih, a Liješević je upravo čitajući nju zavoleo Geteovo čuveno delo.
“Čitajući je, najbolje sam shvatio i zavoleo tu dramu. Ipak, u pripremi predstave pozajmljivao sam delove iz velikog, klasičnog ‘Fausta’. Za sada još ne znam koji će od njih biti na premijeri”, rekao je Liješević.
Za Sputnjik Liješević otkriva da “Fausta” doživljava kroz sebe i svoje strahove, kao komad o čoveku, fazu koja čoveka čeka u životu, a koja je opasna kao poslednja prepreka koju treba preći kada ti sve deluje pogrešno što si napravio:
“Kao da ni u čemu ne nalazite smisao, imate osećaj da je sve trebalo na drugačiji način uraditi, da je sve promašeno. Kada čovek izgubi veru u to što je radio tokom života, u nauku, obrazovanje, boga, to je dramatično. Isprva je ta dramatika na unutrašnjem planu, ali svaka unutrašnja borba može postati borba sa drugim ljudima, okolnostima. Tako je i ovde. Faust iz sopstvene borbe u nju uvlači i druge ljude. Dolazimo do mogućnosti da u svoj problem uvučemo druge i da u naš ponor odu oni koji nisu krivi, da oni plaćaju naše cehove. Greta i cela njena porodica stradaju, a koren njihovih stradanja nije u njima nego u Faustu”, pojašnjava Liješević.
Iako na sreću nema Faustovo iskustvo, reditelj predstava “Čitač”, “Elijahova stolica”, “Mefisto”, “Čekaonica”, “Pijani”, “Upotreba čoveka” kaže da ga Geteov roman “dira”:
“Ne mora sve da bude u doživljenom da bismo se identifikovali. Iskustveni doživljaj ne mora da bude uslov identifikacije. Taj doživljaj može biti i imaginarni. U Faustovom sudu vidim nešto istinito, uzbudljivo, što mogu da prepoznam u životu, možda nešto čega se plašim”.
Šta će biti sa svima nama
Sa kakvim osećanjem završava 2022. godinu najbolje govori činjenica da je pre mesec dana u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu počeo da radi predstavu „Šta će biti sa svima nama?“.
“To ne radimo po komadu nego po osećanju koje je u svima nama. Sve se zguslo, sve nam preti. Ne pamtim da su se u nekoliko godina ovako zgusnule pretnje – od zaraznih bolesti do rata koji donosi inflaciju, nedostatak energenata, strah za egzistenciju. Sve se to toliko intenziviralo da sam došao na ideju da radim predstavu ‘Šta će biti sa svima nama’ koja će nastajati iz straha i nemoći da se nešto uradi”, objašnjava Liješević.
Kada su počeli da rade na predstavi, ekipa se nije usredsredila na traženje odgovora na pitanje iz naslova, nego se fokusirala na ono što to pitanje pokreće u njima - osećanja, asocijacije, sećanja.
“Mnogi od njih u razgovoru na tu temu setili su se bombardovanja. Valjda današnje osećanje prepoznaju u tadašnjem - neizvesnost, nemoć, strah. Na nekom intuitivnom nivou povezuje današnji strah sa onim od pre 25 godina. To govori koliko su ta sećanja i traume žive i neprerađene i da će biti žive dok smo mi živi”, ističe reditelj.
Od naredne godine očekuje da “Evropa ozdravi”:
“Očekivanje mi je da ćemo biti zdravi i da će se situacija u Evropi stabilizovati. Ne znam da li da kažem da se vrati na ono što je bilo, jer ne znam da li je povratak moguć ili će doći do nove stabilnosti. Očekujem da Evropa ozdravi, a na svom profesionalnom planu da ću se još više osloboditi u kreativnom smislu, da ću se otvoriti za nove mogućnosti u procesima rada na predstavi, za nove uglove posmatranja stvari i za neke nove, drugačuje i uzbudljive rezultate”.
