https://lat.sputnikportal.rs/20221226/ruski-senator-mogucnost-vojnog-napada-nato-na-rusiju-bice-sprecena-svim-sredstvima-1148497965.html
Ruski senator: Svim sredstvima ćemo sprečiti svaku mogućnost napada NATO na Rusiju
Ruski senator: Svim sredstvima ćemo sprečiti svaku mogućnost napada NATO na Rusiju
Sputnik Srbija
Želja Ukrajine da postane deo NATO-a i da povrati izgubljene teritorije, stvara mogućnost vojnog napada Alijanse na Rusiju, što će biti zaustavljeno na sve moguće... 26.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-26T12:03+0100
2022-12-26T12:03+0100
2022-12-26T12:04+0100
rusija
rusija
rusija – politika
nato
konstantin kosačov
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
severnoatlantska alijansa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111928/34/1119283421_0:0:2954:1662_1920x0_80_0_0_b1696061cff60abc6d6076ec882e871d.jpg
On je podvukao da je situacija u Ukrajini u kontekstu širenja NATO-a nosi sa sobom mnogo više pretnji nego što je članstvo Finske i Švedske u Severnoatlantsku alijansu.„Priznajem da su te brzoplete, emocionalne odluke Finske i Švedske za nas bile neočekivane i neprijatne. To nije najbolji razvoj događaja, ali to što se događa u tim zemljama se nikako ne može uporediti sa dešavanjima u Ukrajini. Ni Finska, ni Švedska, ni pre toga Norveška, sa kojom smo mi, kao sa zemljom NATO-a, imali kopnenu granicu još od vremena SSSR-a, ne dovode u pitanje teritorijalni integritet Rusije. Međutim, Ukrajina ga dovodi u pitanje, jer se ona ne slaže sa promenom statusa četiri nova subjekta, a još manje se slaže sa promenom statusa Krima i Sevastopolja“, zaključio je Kosačov.Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 18. maja generalnom sekretaru NATO-a predale zahteve za stupanje u tu alijansu. Do sada te zahteve nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja NATO-a – Mađarska i Turska.
https://lat.sputnikportal.rs/20221121/ruski-senator-kijev-nema-ni-resurse-ni-vojnu-silu-za-ofanzivu-na-krim-1146425547.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111928/34/1119283421_133:0:2864:2048_1920x0_80_0_0_5179e928515e0d02f28c518bd6257a8b.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, nato, konstantin kosačov, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, severnoatlantska alijansa
rusija, rusija – politika, nato, konstantin kosačov, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, severnoatlantska alijansa
Ruski senator: Svim sredstvima ćemo sprečiti svaku mogućnost napada NATO na Rusiju
12:03 26.12.2022 (Osveženo: 12:04 26.12.2022) Želja Ukrajine da postane deo NATO-a i da povrati izgubljene teritorije, stvara mogućnost vojnog napada Alijanse na Rusiju, što će biti zaustavljeno na sve moguće i nemoguće načine, izjavio je potpredsednik Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov.
„U svim ukrajinskim doktrinama su propisane dve stvari: prvo, članstvo u NATO i drugo, korišćenje novih mogućnosti kako bi se povratile izgubljene teritorije. To je mogućnost vojnog napada, upotreba vojne sile, ne samo Ukrajine, već i celokupne Alijanse protiv naše zemlje. Takva pretnja je apsolutno neprihvatljiva i ona će biti zaustavljena na sve moguće i nemoguće načine“, rekao je ruski senator.
On je podvukao da je situacija u Ukrajini u kontekstu širenja NATO-a nosi sa sobom mnogo više pretnji nego što je članstvo Finske i Švedske u Severnoatlantsku alijansu.
„Priznajem da su te brzoplete, emocionalne odluke Finske i Švedske za nas bile neočekivane i neprijatne. To nije najbolji razvoj događaja, ali to što se događa u tim zemljama se nikako ne može uporediti sa dešavanjima u Ukrajini. Ni Finska, ni Švedska, ni pre toga Norveška, sa kojom smo mi, kao sa zemljom NATO-a, imali kopnenu granicu još od vremena SSSR-a, ne dovode u pitanje teritorijalni integritet Rusije. Međutim, Ukrajina ga dovodi u pitanje, jer se ona ne slaže sa promenom statusa četiri nova subjekta, a još manje se slaže sa promenom statusa Krima i Sevastopolja“, zaključio je Kosačov.
Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 18. maja generalnom sekretaru NATO-a
predale zahteve za stupanje u tu alijansu. Do sada te zahteve nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja NATO-a – Mađarska i Turska.