https://lat.sputnikportal.rs/20221219/sinisa-mihajlovic-podignuta-kragnica-sport-fudbal-1148080053.html
Zauvek podignuta kragnica, zauvek Siniša!
Zauvek podignuta kragnica, zauvek Siniša!
Sputnik Srbija
Najbolji prijatelj mu je uništio kuću, zatekao je svoju fotografiju probušenu metkom, gledao je kako se raspada ono što je smatrao najlepšim... 19.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-19T17:30+0100
2022-12-19T17:30+0100
2022-12-19T17:30+0100
sport
sport
fudbal
siniša mihajlović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/10/1148079519_0:0:1892:1065_1920x0_80_0_0_991c125c06fff704cc103c52b567f38d.jpg
Siniša Mihajlović nije bio običan čovek. Nije ni mogao da bude. Morao je stalno da bude narogušen, namršten i naoštren. Sve na njemu je moralo da bude tako. Čak i kragna na dresu, čak i frizura. Morao je jer je uvek morao da se brani.Kako je Mihajlovićeva pozicija na terenu išla sve više unazad, ka odbrani, tako je i on kao čovek morao da se brani od raznoraznih komentara, napada, kritika – morao je da brani sebe jer je to bilo jedino što mu je ostalo.Verovao je da će njegovo Borovo selo, njegov Vukovar, zauvek ostati onakvi kakve ih je zatekao po rođenju. Nažalost, nije bilo tako.„Bio je to za mene najlepši grad na svetu, a zatim je postao simbol rata. Posle rata sam došao u Vukovar. Nisam mogao da se snađem. Ni ptice, ni kučeta na ulici. Grad duhova. Svi ratovi su odvratni, a bratoubistvo koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji je nešto najgore što se može dogoditi. Prijatelji su pucali jedni na druge, video sam kako moj narod pati, moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću...“Kao čovek koji je takav zločin doživeo od najboljeg prijatelja, kako da ne bude spreman na najgore od protivnika? Kako da ne krene prvi? Kako da ne nabude narogušen, nadobudan, ratoboran? Sa podignutom kragnom? Sa „jež“ frizurom? Kako da ne iskoristi sve da bi odbranio sebe, obraz, čast, datu reč, dres koji nosi, zastavu pred kojom stoji?Sve je to morao da radi Siniša, ali sve da bi se odbranio, da bi stavio do znanja da je njegov snažni karakter napravljen od drugačijeg materijala i da se sa njime ne treba igrati jer je prošao svašta, prekalio se i dobio gvozdenu oplatu.I do poslednjeg dana je bio takav, prkosio je bolesti, želeo je da i dalje hoda uspravno, da svojim očima gleda fudbalski teren, da svojom levicom raspali po lopti i pošalje je tamo gde golman ne očekuje da će završiti.Živeo Siniša, zauvek!
https://lat.sputnikportal.rs/20221219/sinisa-mihajlovic-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-katar-mundijal-1148195838.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221216/ljupko-petrovic-sinisa-mihajlovic-smrt-sok-crvena-zvezda-titule-sport-fudbal-1148075675.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
sport, fudbal, siniša mihajlović
sport, fudbal, siniša mihajlović
Zauvek podignuta kragnica, zauvek Siniša!
Najbolji prijatelj mu je uništio kuću, zatekao je svoju fotografiju probušenu metkom, gledao je kako se raspada ono što je smatrao najlepšim...
Siniša Mihajlović nije bio običan čovek. Nije ni mogao da bude. Morao je stalno da bude narogušen, namršten i naoštren. Sve na njemu je moralo da bude tako. Čak i kragna na dresu, čak i frizura. Morao je jer je uvek morao da se brani.
Kako je Mihajlovićeva pozicija na terenu išla sve više unazad, ka odbrani, tako je i on kao čovek morao da se brani od raznoraznih komentara, napada, kritika – morao je da brani sebe jer je to bilo jedino što mu je ostalo.
„Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, s svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam da priznam svoje greške, znam da se izvinim i spreman sam za dijalog, ali smatraju da sam tvrd čovek. I to je tačno. Bolje da me ne provociraju“.
Verovao je da će njegovo Borovo selo, njegov Vukovar, zauvek ostati onakvi kakve ih je zatekao po rođenju. Nažalost, nije bilo tako.
„Bio je to za mene najlepši grad na svetu, a zatim je postao simbol rata. Posle rata sam došao u Vukovar. Nisam mogao da se snađem. Ni ptice, ni kučeta na ulici. Grad duhova. Svi ratovi su odvratni, a bratoubistvo koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji je nešto najgore što se može dogoditi. Prijatelji su pucali jedni na druge, video sam kako moj narod pati, moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću...“
Kao čovek koji je takav zločin doživeo od najboljeg prijatelja, kako da ne bude spreman na najgore od protivnika? Kako da ne krene prvi? Kako da ne nabude narogušen, nadobudan, ratoboran? Sa podignutom kragnom? Sa „jež“ frizurom? Kako da ne iskoristi sve da bi odbranio sebe, obraz, čast, datu reč, dres koji nosi, zastavu pred kojom stoji?
Sve je to morao da radi Siniša, ali sve da bi se odbranio, da bi stavio do znanja da je njegov snažni karakter napravljen od drugačijeg materijala i da se sa njime ne treba igrati jer je prošao svašta, prekalio se i dobio gvozdenu oplatu.
I do poslednjeg dana je bio takav, prkosio je bolesti, želeo je da i dalje hoda uspravno, da svojim očima gleda fudbalski teren, da svojom levicom raspali po lopti i pošalje je tamo gde golman ne očekuje da će završiti.
Zbog svega – zauvek podignuta kragnica, zauvek „jež“ frizura i pljuvanje u usta svakome ko se usudi da izgovori ono što se ne sme. Jer, kako drugačije?
