https://lat.sputnikportal.rs/20221218/ekonomski-krah-zapadne-evrope-gusi-i-srbiju-1147946024.html
Ekonomski krah zapadne Evrope guši i Srbiju
Ekonomski krah zapadne Evrope guši i Srbiju
Sputnik Srbija
Ohrabrujuće procene da će rast privrede Srbije u narednoj godini biti među vodećima u Evropi, mogla bi da pomuti računica da će privreda evrozone, koju čine... 18.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-18T09:01+0100
2022-12-18T09:01+0100
2022-12-18T09:01+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
evropska unija (eu)
evrozona
privredni rast
recesija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110723/45/1107234576_0:420:1920:1500_1920x0_80_0_0_ec7438b856f94ae86a5b4aced4624ec0.jpg
Prema projekcijama međunarodnih finansijskih agencija, bruto društveni proizvod (BDP) Srbije bi, u predstojećoj godini trebalo da bude oko 2,5 odsto, pa čak možda i nešto više od toga.Problem Srbije bi, međutim, mogao da bude to što, po proceni MMF-a, evrozonu očekuje slab privredni rast od svega 0,5 odsto. Pritom, Nemačkoj i Italiji, koji su najveći spoljniotrgovinski partneri i investitori u Srbiji, predviđaju recesiju koja će, po oceni MMF-a, negativno uticati na izgled cele evrozone.Utucaj slabe evrozone na SrbijuKada se uzme u obzir da će i u našem komšiliku privreda biti u opadanju, pitanje koje se nameće je kako će to sve uticati na našu situaciju, koliko god da su prognoze međunarodnih finanijskih institucija za nas dobre.Urednica „Biznis magazina“ i „Ekonometra“ Radojka Nikolić, kao i dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatraju da je nezahvalno projektovati rast, jer su rizici i dalje jako visoki, pre svega zbog rata u Ukrajini i energetske neizvesnosti sa kojom se suočava Evropa. Pomaka nabolje, kažu, ipak ima.„Moramo primetiti da je uticaj ovih faktora za nijansu blaži nego što je bio pre mesec, ili dva, ili tokom leta. Čak je i infalcioni pritisak koji je karakterisao sve zemlje globalno, splasnuo, i čini se da je dostigao neki maksimum, tako da se sa boljim pretpostavkama ulazi u narednu godinu. Ali, nema dileme da dinamika privredne aktivnosti u evrozoni usporava“, kaže za Sputnjik Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu.Po njegovom mišljenju, privredna aktivnost evozone vraća se u onaj opseg stagnacije koji je karakterisao evropsku ekonomiju pre rata u Ukrajini.Veza sa evrozonom kao ograničenjeOn, međutim, ukazuje i na to da je za naš rast BDP karakteristično nešto što ne znamo kako će biti, a to je poljoprivreda koja je ove godine zbog suše bila u padu. Poljoprivreda može da ima bitnije posledice - ili da promeni trend naviše, ili naniže, što je u ovom trenutku nemoguće predvideti, dodaje naš sagovornik. Prehrambena industrija nam je, kako ističe, jako bitna, jer čini petinu ukupne prerađivačke industrije.Dobro da inflacija usporavaPo oceni Nikolića, loše stanje ekonomija u neposrednom okruženju direktno će uticati na pojedine sektore naše industrije, pre svega prehrambenu, a delom i građevinsku. Ipak, što se tiče ukupne privredne aktivnosti, onda je ona, pre svega, predodređena tempom rasta evrozone, jer privrednu aktivnost vuče izvoz, a on je pre svega okrenut ka evrozoni, zaključio je naš sagovornik.Tog je mišljenja i Radojka Nikolić:„Ti problemi sa energetikom i inflacijom praktično će obojiti sve prognoze za 2023. Kada se posmatra samo deo EU za koji smo mi vezani, a to su pre svega Nemačka i Italija, što se Srbije tiče, dobra vest može da bude da u evrozoni infalcija donekle usporava gledajući samo novembarsku inflaciju u odnosu na oktobar. Međutim, ako se pogleda međugodišnja inflacija i dalje je ona dvocifrena. Sve ostalo su očekivanja“, kaže Nikolićeva za Sputnjik.Nemci polovinu troškova prelivaju u cenuPo nekim mišljenjima, inflacija još nije dostigla pik, što će se dogoditi u prvom kvartalu iduće godine, a ima i onih koji misle da je on dostignut i da će doći do smirivanja.Ona, međutim, ukazuje na istraživanje koje su radili nemački privrednici, koje za nas može da bude dosta upozoravajuće. Nikolićeva napominje da je njihov institut radio anketu sa privrednicima o tome koliko su oni na cene prelili povećane troškove koje su imali zbog cena energenata i ostalih inputa koje ugrađuju u proizvode.„Iz tog istraživanja koje je obuhvatilo nekoliko hiljada privrednika vidi se da su oni do sada, prema njihovim izjavama, prelili 35 odsto tih troškova koje su imali na cene, a da u narednoj godini nameravaju da preliju do 50 posto. Dakle izvesno je da ćemo u prvom kvartalu sledeće godine i kod nas i u EU, po principu spojenih sudova imati veći nivo inflacije nego što je sada“, uverena je ona.Šta će nemačke i italijanske firme u SrbijiTo je, kako ističe Nikolićeva, za nas nepovoljno, zato što smo vezani za dve privrede u EU, nemačku i italijansku, koje očekuje recesija. One u Srbiji imaju brojne kompanije koje zajedno zapošljavaju oko 130.000 naših radnika.Zbog pada privredne aktivnosti u tim državama, njihova potreba za poluproizvodima i komponentama koje dobijaju iz Srbije koje ugrađuju u svoj finalni proizvod sigurno će biti manja. A to, zaključuje naša sagovornica, automatski znači smanjeni obim posla za Srbiju.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rast bdp srbije 2,5 odsto u 2023. privredni rast evrozone skromnih 0,5 odsto, situacija u evrozoni odraziće se i na srbiju, nermačkoj i italiji predstoji recesija, vezanost srpske privrede za privredu eu, nemačkeni italijanske kompanije u srbiji zapošljavaju oko 130.000 ljudi, smanjen obim posla u srbiji,
rast bdp srbije 2,5 odsto u 2023. privredni rast evrozone skromnih 0,5 odsto, situacija u evrozoni odraziće se i na srbiju, nermačkoj i italiji predstoji recesija, vezanost srpske privrede za privredu eu, nemačkeni italijanske kompanije u srbiji zapošljavaju oko 130.000 ljudi, smanjen obim posla u srbiji,
Ekonomski krah zapadne Evrope guši i Srbiju
Ohrabrujuće procene da će rast privrede Srbije u narednoj godini biti među vodećima u Evropi, mogla bi da pomuti računica da će privreda evrozone, koju čine najrazvijenije EU članice, jedva zabeležiti mršav rast. To bi se onda, po sistemu spojenih sudova, moglo odraziti i na nas, jer nam se privreda u najvećoj meri naslanja na tržište EU.
Prema projekcijama međunarodnih finansijskih agencija, bruto društveni proizvod (BDP) Srbije bi, u predstojećoj godini trebalo da bude oko 2,5 odsto, pa čak možda i nešto više od toga.
Problem Srbije bi, međutim, mogao da bude to što, po proceni MMF-a,
evrozonu očekuje slab
privredni rast od svega 0,5 odsto. Pritom,
Nemačkoj i Italiji, koji su najveći spoljniotrgovinski partneri i investitori u Srbiji,
predviđaju recesiju koja će, po oceni MMF-a, negativno uticati na izgled cele evrozone.
Utucaj slabe evrozone na Srbiju
Kada se uzme u obzir da će i u našem komšiliku privreda biti u opadanju, pitanje koje se nameće je kako će to sve uticati na našu situaciju, koliko god da su prognoze međunarodnih finanijskih institucija za nas dobre.
Urednica „Biznis magazina“ i „Ekonometra“ Radojka Nikolić, kao i dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatraju da je nezahvalno projektovati rast, jer su rizici i dalje jako visoki, pre svega zbog rata u Ukrajini i energetske neizvesnosti sa kojom se suočava Evropa. Pomaka nabolje, kažu, ipak ima.
„Moramo primetiti da je uticaj ovih faktora za nijansu blaži nego što je bio pre mesec, ili dva, ili tokom leta. Čak je i infalcioni pritisak koji je karakterisao sve zemlje globalno, splasnuo, i čini se da je dostigao neki maksimum, tako da se sa boljim pretpostavkama ulazi u narednu godinu. Ali, nema dileme da dinamika privredne aktivnosti u evrozoni usporava“, kaže za Sputnjik Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu.
Po njegovom mišljenju, privredna aktivnost evozone vraća se u onaj opseg stagnacije koji je karakterisao evropsku ekonomiju pre rata u Ukrajini.
Veza sa evrozonom kao ograničenje
„To nama, naravno, ne pogoduje jer smo ekonomski vezani za evrozonu , ali očigledno moramo da to uzmemo kao ključno ograničenje. I to će presudno opredeliti i privrednu aktivnost kod nas. Projekcija rasta našeg BDP-a od 2,5 odsto dogodine, čak je možda za nijansu više optimistična ako uzmemo u obzir tekuću dinamiku usporavanja privrede koja se beleži u poslednja dva tromesečja“, smatra Nikolić.
On, međutim, ukazuje i na to da je za naš rast BDP karakteristično nešto što ne znamo kako će biti, a to je poljoprivreda koja je ove godine zbog suše bila u padu. Poljoprivreda može da ima bitnije posledice - ili da promeni trend naviše, ili naniže, što je u ovom trenutku nemoguće predvideti, dodaje naš sagovornik.
Prehrambena industrija nam je, kako ističe, jako bitna, jer čini petinu ukupne prerađivačke industrije.
Dobro da inflacija usporava
Po oceni Nikolića, loše stanje ekonomija u neposrednom okruženju direktno će uticati na pojedine sektore naše industrije, pre svega prehrambenu, a delom i građevinsku. Ipak, što se tiče ukupne privredne aktivnosti, onda je ona, pre svega, predodređena tempom rasta evrozone, jer privrednu aktivnost vuče izvoz, a on je pre svega okrenut ka evrozoni, zaključio je naš sagovornik.
Tog je mišljenja i Radojka Nikolić:
„Ti problemi sa energetikom i inflacijom praktično će obojiti sve prognoze za 2023. Kada se posmatra samo deo EU za koji smo mi vezani, a to su pre svega Nemačka i Italija, što se Srbije tiče, dobra vest može da bude da u evrozoni infalcija donekle usporava gledajući samo novembarsku inflaciju u odnosu na oktobar. Međutim, ako se pogleda međugodišnja inflacija i dalje je ona dvocifrena. Sve ostalo su očekivanja“, kaže Nikolićeva za Sputnjik.
Nemci polovinu troškova prelivaju u cenu
Po nekim mišljenjima, inflacija još nije dostigla pik, što će se dogoditi u prvom kvartalu iduće godine, a ima i onih koji misle da je on dostignut i da će doći do smirivanja.
Ona, međutim, ukazuje na istraživanje koje su radili nemački privrednici, koje za nas može da bude dosta upozoravajuće. Nikolićeva napominje da je njihov institut radio anketu sa privrednicima o tome koliko su oni na cene prelili povećane troškove koje su imali zbog cena energenata i ostalih inputa koje ugrađuju u proizvode.
„Iz tog istraživanja koje je obuhvatilo nekoliko hiljada privrednika vidi se da su oni do sada, prema njihovim izjavama, prelili 35 odsto tih troškova koje su imali na cene, a da u narednoj godini nameravaju da preliju do 50 posto. Dakle izvesno je da ćemo u prvom kvartalu sledeće godine i kod nas i u EU, po principu spojenih sudova imati veći nivo inflacije nego što je sada“, uverena je ona.
Šta će nemačke i italijanske firme u Srbiji
To je, kako ističe Nikolićeva, za nas nepovoljno, zato što smo vezani za dve privrede u EU, nemačku i italijansku, koje očekuje recesija. One u Srbiji imaju brojne kompanije koje zajedno zapošljavaju oko 130.000 naših radnika.
Zbog pada privredne aktivnosti u tim državama, njihova potreba za poluproizvodima i komponentama koje dobijaju iz Srbije koje ugrađuju u svoj finalni proizvod sigurno će biti manja. A to, zaključuje naša sagovornica, automatski znači smanjeni obim posla za Srbiju.
