https://lat.sputnikportal.rs/20221211/zelena-tranzicija-i-u-srbiji--ko-ce-od-toga-imati-koristi-1147535821.html
Zelena tranzicija i u Srbiji – ko će od toga imati koristi
Zelena tranzicija i u Srbiji – ko će od toga imati koristi
Sputnik Srbija
Od prelaska na nove, zelene tehnologije u proizvodnji najveći interes će imati oni koji nam ih budu prodavali i bojim se da je upravo to smisao takozvane zelene... 11.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-11T12:50+0100
2022-12-11T12:50+0100
2022-12-11T12:50+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
srbija
evropska unija (eu)
zelena ekonomija
tranzicija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111281/70/1112817023_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a943c78198c310e70866f552f5e1b4b0.jpg
Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede pripremila je i ovih dana objavila Privredna komora Srbije (PKS) , koja ukazuje na to da naša privreda ima nekoliko godina za prilagođavanje koje mora da počne odmah.Dobra ideja da životnu sredinu učinimo zdravijom, sa što manje ugljen-dioksida i ostalih štetnih materija, a ekonomiju efikasnijom reciklirajući otpad, pitanje je kako će biti realizovana u Srbiji i jesmo li kadri da investiramo u zelenu agendu.Da su u pitanju velika ulaganja u nove tehnologije jasno je iz podatka da će Amerika od 1. januara subvencionisati zelenu tranziciju svoje privrede sa 370 milijardi dolara.Zelena tranzicija na srpski načinDirektor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Mihailo Vesović, kaže da naše firme moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvoznici ili su uključeni u dobavljačke lance inostranih partnera.„Pritisak nije samo u moralnim, ili ekološkim stanovištima, nego je prelazak na zelenu privredu ekonomska potreba, je je sve manje ukupnih pa i energetskih resursa“, kaže on za Sputnjik. Napominje, takođe, da to više nije samo stvar dobre volje kompanija, već i naša obaveza.Vesović ukazuje na to da će EU putem karbonske takse dodatno oporezovati one koji za proizvodnju ne koriste zelene energente, odnosno sunce, vodu i vetar umesto uglja i nafte. Karbonsko računovodstvo će, kako objašnjava, obračunavati koliko se u proizvodnji određenog proizvoda stvara ugljen-dioksid i neće dozvoliti da takav dođe na tržište EU ukoliko nije prilagođen standardima kojima već podležu kompanije koje funkcionišu u Uniji.Jesmo li kadriNa pitanje da li je naša privreda finanijski dovoljno jaka da investira u zelene proizvodne kapacitete, Vesović se nije bavio ciframa.Najskuplje je zagađenjeVesović napominje da je pitanje da li ćemo morati da se zadužujemo ili će neko imati kapacitete da iz svog profita investira u nove zelene tehnologije, ali i ukazuje na veliki broj fondova.„Pristup velikom broju fondova od kojih su mnogi koncipirani kao grantovi koji imaju za cilj da podstaknu privredu da počne da primenjuje zelenu agendu su nešto što postaje dostupno svim zemljama koje nisu članice EU nego su kandidati, poput Srbije. Postoje zeleni fondovi koji su usmereni direktno za Zapadni Balkan“, konstatovao je on, dodajući da će mnoga usklađivanja moći da budu urađena i bez novca.Vesović je uveren da će cena ulaganja u zelenu tranziciju na kraju sigurno biti manja nego ona koju ćemo kao društvo platiti ukoliko do toga ne dođe.Bušatlija je, međutim, vrlo skeptičan po pitanju zelene tranzicije. Na to, kako ističe, ukazuje činjenica da je prva energetska kriza u Evropi od kako se krenulo u zelenu agendu, za kratko vreme poništila sve što je na tom planu do tada rađeno. Neki su čak otvarali već zatvorene rudnike uglja i u pogon vraćali termoelektrane na ugalj.Besmisleno raspravljati o agendiKomentarišući podatak da će naše firme morati da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, on smatra da mi treba da imamo naše dugoročne planove kako da razvijamo svoju ekonomiju i da bi trebalo da diversifikujemo svoju klijentelu upravo da bi izbegli ovakve ucene.„Mi treba da se posvetimo tome da u razmeni sa svetom pre svega smanjimo udeo razmene sa Evropskom unijom na 30 posto, ne više od toga. Pre šest meseci je naša trgovinska razmena sa EU činila 60 odsto ukupne sa svetom. Sada je oko 80 odsto, a da pri tom nismo kupili više robe nego lani, nego smo je uvezli daleko manje, ali smo je platili više“, konstatuje Bušatlija. On smatra da treba da pravimo proizvede koje ćemo plasirati na druga tržišta.Da nas EU ne bi ucenjivalaUpravo treba da uradimo ono što nam EU spočitava kada je u pitanju naš uvoz ruskih energenata, prigovarajući nam da smo potpuno oslonjeni na njih i da zbog toga rizikujemo energetsku bezbednost. To treba da učinimo sa trgovinskom razmenom sa EU da ne bismo previše zavisili od njih i da ne bi mogli da nas ucenjuju, smatra Bušatlija.„Siguran sam da mi ne treba tako nekritički da pristajemo na bilo kakve razgovore u kojima neko nama nešto naređuje, ili nas ucenjuje i ne znam čime nas ucenjuje uopšte , jer nikakve zakonske odluke u Evropi o tome ne postoje, kaže on, dodajući da je posebno pitanje ko će da investira u tu zelenu proizvodnju, s obzirom na naše, ali i mogućnosti EU. A to je, podseća, izuzetno skup poduhvat.Čiju ćemo industriju da razvijamoZato smatra da za zelenu tranziciju koliko spolja, postoji i pritisak iznutra od strane uvoznog lobija.On je skeptičan i prema sredstvima iz fondova EU s obzirom na velike troškove budžeta EU jer niko nije očekivao tolike izdatke koje je doneo ukrajinsko-ruski sukob. Potom su, podseća on, sami sebi napravili problem sa energentima odrekavši se jeftinijih ruskih, pa ne mogu da obuzdaju cene, odnosno inflaciju.„Očekivati da će oni moći da imaju neke fondove za podsticaj bilo čega, čak i one njihove IPA fondove, to je velika greška. Evropa će se do proleća susresti sa velikim problemom, a to je veća budžetska potrošnja centralne vlasti u Briselu nego što je ikad iko mogao da pretpostavi“, uveren je Bušatlija.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
zelena tranzicija u srbiji transformacija srpske privrede, nekoliko godina za prilagođavanje da počne odmah, zahtev eu da se naše firme prilagode, karbonske takse oporezovanje onih koji ne koriste zelene energente, uslov za korišćenje fondova i kredita poštovanje principa cirkularne ili zelene ekonomije, usled energetske krize evropa zaboravila zelenu agendu, smanjiti udeo razmene sa eu, hoćemo li razvijati našu ili industriju nemačke, očekivati fondove eu velika greška,
zelena tranzicija u srbiji transformacija srpske privrede, nekoliko godina za prilagođavanje da počne odmah, zahtev eu da se naše firme prilagode, karbonske takse oporezovanje onih koji ne koriste zelene energente, uslov za korišćenje fondova i kredita poštovanje principa cirkularne ili zelene ekonomije, usled energetske krize evropa zaboravila zelenu agendu, smanjiti udeo razmene sa eu, hoćemo li razvijati našu ili industriju nemačke, očekivati fondove eu velika greška,
Zelena tranzicija i u Srbiji – ko će od toga imati koristi
Od prelaska na nove, zelene tehnologije u proizvodnji najveći interes će imati oni koji nam ih budu prodavali i bojim se da je upravo to smisao takozvane zelene tranzicije - da tako pomažemo industriju Nemačke i još nekoliko velikih proizvođača u Evropi, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija.
Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede pripremila je i ovih dana objavila Privredna komora Srbije (PKS) , koja ukazuje na to da naša privreda ima nekoliko godina za prilagođavanje koje mora da počne odmah.
Dobra ideja da životnu sredinu učinimo zdravijom, sa što manje ugljen-dioksida i ostalih štetnih materija, a ekonomiju efikasnijom
reciklirajući otpad, pitanje je kako će biti realizovana u Srbiji i
jesmo li kadri da investiramo u zelenu agendu.
Da su u pitanju velika ulaganja u nove tehnologije jasno je iz podatka da će Amerika od 1. januara subvencionisati zelenu tranziciju svoje privrede sa 370 milijardi dolara.
Zelena tranzicija na srpski način
Direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Mihailo Vesović, kaže da naše firme moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvoznici ili su uključeni u dobavljačke lance inostranih partnera.
„Pritisak nije samo u moralnim, ili ekološkim stanovištima, nego je prelazak na zelenu privredu ekonomska potreba, je je sve manje ukupnih pa i energetskih resursa“, kaže on za Sputnjik. Napominje, takođe, da to više nije samo stvar dobre volje kompanija, već i naša obaveza.
Vesović ukazuje na to da će EU putem
karbonske takse dodatno
oporezovati one
koji za proizvodnju
ne koriste zelene energente, odnosno sunce, vodu i vetar umesto uglja i nafte. Karbonsko računovodstvo će, kako objašnjava, obračunavati koliko se u proizvodnji određenog proizvoda stvara ugljen-dioksid i neće dozvoliti da takav dođe na tržište EU ukoliko nije prilagođen standardima kojima već podležu kompanije koje funkcionišu u Uniji.
Na pitanje da li je naša privreda finanijski dovoljno jaka da investira u zelene proizvodne kapacitete, Vesović se nije bavio ciframa.
„Sve će se više otvarati novi zeleni fondovi i kreditne zelene linije koje će za uslov imati poštovanje principa cirkularne ili zelene ekonomije. I mnoge kreditne linije će biti uslovljene time da se poštuju principi i da je rezultat toga smanjenje ili karbonska neutralnost, ili makar smanjenje emitovanja ugljen-dioksida“, kaže on.
Vesović napominje da je pitanje da li ćemo morati da se zadužujemo ili će neko imati kapacitete da iz svog profita investira u nove zelene tehnologije, ali i ukazuje na veliki broj fondova.
„Pristup velikom broju fondova od kojih su mnogi koncipirani kao grantovi koji imaju za cilj da podstaknu privredu da počne da primenjuje zelenu agendu su nešto što postaje dostupno svim zemljama koje nisu članice EU nego su kandidati, poput Srbije. Postoje zeleni fondovi koji su usmereni direktno za Zapadni Balkan“, konstatovao je on, dodajući da će mnoga usklađivanja moći da budu urađena i bez novca.
Vesović je uveren da će cena ulaganja u zelenu tranziciju na kraju sigurno biti manja nego ona koju ćemo kao društvo platiti ukoliko do toga ne dođe.
Bušatlija je, međutim, vrlo skeptičan po pitanju zelene tranzicije. Na to, kako ističe, ukazuje činjenica da je prva
energetska kriza u Evropi od kako se krenulo u zelenu agendu, za kratko vreme poništila sve što je na tom planu do tada rađeno. Neki su čak otvarali već zatvorene rudnike uglja i u pogon vraćali termoelektrane na ugalj.
Besmisleno raspravljati o agendi
„Besmisleno je uopšte raspravljati o bilo kakvoj agendi koja nije zasnovana na jednom sistemu koji je oslonjen na zakone. Evropa ima problem sa tom zelenom agendom koja nigde nije regulisana zakonima. Sada se bez ikakvih problema ta zelena agenda potpuno zaboravlja u Evropi“, ocenio je on za Sputnjik.
Komentarišući podatak da će naše firme morati da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, on smatra da mi treba da imamo naše dugoročne planove kako da razvijamo svoju ekonomiju i da bi trebalo da diversifikujemo svoju klijentelu upravo da bi izbegli ovakve ucene.
„Mi treba da se posvetimo tome da u razmeni sa svetom pre svega smanjimo udeo razmene sa Evropskom unijom na 30 posto, ne više od toga. Pre šest meseci je naša trgovinska razmena sa EU činila 60 odsto ukupne sa svetom. Sada je oko 80 odsto, a da pri tom nismo kupili više robe nego lani, nego smo je uvezli daleko manje, ali smo je platili više“, konstatuje Bušatlija.
On smatra da treba da pravimo proizvede koje ćemo plasirati na druga tržišta.
Da nas EU ne bi ucenjivala
Upravo treba da uradimo ono što nam EU spočitava kada je u pitanju naš uvoz ruskih energenata, prigovarajući nam da smo potpuno oslonjeni na njih i da zbog toga rizikujemo energetsku bezbednost. To treba da učinimo sa trgovinskom razmenom sa EU da ne bismo previše zavisili od njih i da ne bi mogli da nas ucenjuju, smatra Bušatlija.
„Siguran sam da mi ne treba tako nekritički da pristajemo na bilo kakve razgovore u kojima neko nama nešto naređuje, ili nas ucenjuje i ne znam čime nas ucenjuje uopšte , jer nikakve zakonske odluke u Evropi o tome ne postoje, kaže on, dodajući da je posebno pitanje ko će da investira u tu zelenu proizvodnju, s obzirom na naše, ali i mogućnosti EU. A to je, podseća, izuzetno skup poduhvat.
Čiju ćemo industriju da razvijamo
„Šta je suština toga. Da li mi možemo da participiramo u tom zelenom poslu sa našim industrijskim materijalima, proizvodima, šta mi možemo u bilo kom segmentu tog projekta kao industrija i ekonomija da ponudimo. Ili ćemo razvijati nemačku industriju, jer moramo da kupimo bilo koju centralu bilo da je na sunce ili na vetar iz tog zelenog paketa. Mi to nemamo“, kaže on.
Zato smatra da za zelenu tranziciju koliko spolja, postoji i pritisak iznutra od strane uvoznog lobija.
On je skeptičan i prema sredstvima iz fondova EU s obzirom na velike troškove budžeta EU jer niko nije očekivao tolike izdatke koje je doneo ukrajinsko-ruski sukob. Potom su, podseća on, sami sebi napravili problem sa energentima odrekavši se jeftinijih ruskih, pa ne mogu da obuzdaju cene, odnosno inflaciju.
„Očekivati da će oni moći da imaju neke fondove za podsticaj bilo čega, čak i one njihove IPA fondove, to je velika greška. Evropa će se do proleća susresti sa velikim problemom, a to je veća budžetska potrošnja centralne vlasti u Briselu nego što je ikad iko mogao da pretpostavi“, uveren je Bušatlija.
