Savremena ruska poezija: Nacionalno odgovorni Rusi, Čečeni i Tatari na tragu Lomonosova i Staljina
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Bez obzira na etničku pripadnost, savremeni ruski pesnici su izbijanjem sukoba u Ukrajini stali na stranu svoje zemlje smatrajući to nacionalnom odgovornošću. U zbirci „U svetli dan – izbor iz najnovije ruske poezije“ našle su se i starije ruske pesme Lomonosova, Staljina, Okudžave i Jegora Letova, tvorca sibirskog panka.
Ruska poezija je danas vrlo sveža, možda svežija nego ruska proza, smatra Vladimir Kolarić, priređivač i prevodilac knjige „U svetli dan – izbor iz najnovije ruske poezije“. Knjiga ne daje celovit i reprezentativan uvid u savremenu rusku književnost, a nastala je kad se nagomilalo dovoljno pesama koje je preveo „po svom osećanju ljubavi, bez interesa ili sistematskog razloga“.
„Igrom slučaja sam ušao u prevod poezije. Prevodio sam izvanrednu knjigu Jurija Nečiporenka 'Pomoćnik careva' u kojoj govori o Lomonosovu i tu je bilo nekoliko pesama ili odlomaka pesama velikog Lomonosova, tvorca moderne ruske poezije. To nije bio lak zadatak, ali uspelo mi je i to me je ohrabrilo“, kaže Kolarić za „Orbitu kulture“.
Savremena ruska poezija – Rusi, Tatari, Čečeni…
Savremenu rusku poeziju počeo je da prevodi kad je bio na Krimu 2016. na jednom izvanrednom književnom festivalu kog je osnovao pisac Platon Besedin gde se okupilo 25 vrhunskih intelektualaca. Tu je upoznao dosta ruskih pesnika.
„Okidač je bilo upoznavanje sa đacima njihove gimnazije, literarne sekcije a većina učenika piše poeziju i to ne bilo kakvu. Upoznao sam jednog mladića, Pantelejmona Komarova i njegova poezija mi se svidela. Kad sam se vratio kući, uzeo sam da prevedem nekoliko njegovih pesama, reda radi, mlad je dečko, pa da mu učinim. I tako sam počeo da prevodim i onda je ispala jedna zbirka većinom do sada neprevođene poezije i uglavnom nepoznatih ruskih pesnika“.
„U svetli dan – izbor iz najnovije ruske poezije“
© Sputnik / Lola Đorđević
„U svetli dan“ daje paletu onoga što jeste ruska poezija koja obuhvata sve one koji pišu na ruskom jeziku, tako da pored pisaca etničkih Rusa imamo i Tatare, Burjate, Čečene… Najzastupljeniji pesnik u zbirci Stanislav Li ima vrlo zanimljivo poreklo, on je iz Kazahstana, piše na ruskom i kazaškom jeziku, pri tom je korejskog porekla.
„To nije moj hir, to je jednostavno tako i svedoči o poimanju ruske kulture koje jeste civilizacijsko. Oni svoj identitet grade kao transnacionalni, bilo da je shvaćen kao imeprijalni, ili ne. Velikim delom Rusija i svoju ideologiju gradi na civilizacijskim osnovama, kao posebna civilizacija. Civilizacija je nešto što može da objedini veći broj kultura, čak i religija“.
Ubistvo Darije Dugine: Nacionalna odgovornost ruske inteligencije
U zbirci je jedna pesma posvećena ubistvu Darije Dugine, što je, prema Kolariću, bio događaj koji je jako odjeknuo ne samo u medijima nego i u kulturnoj sredini i vrlo brzo je počela neka vrsta njegovog osmišljavanja. Žrtva Darije Dugine shvaćena je i kao simbolički ulog u sadašnjim sukobima – ideološkim i kulturnim, širim od ratnih sukoba u užem smislu reči.
Kolarić je preveo tri pesme o ubistvu Darije Dugine a u zbirci se našla jedna Ane Dolgareve, ozbiljne spisateljice, novinarke i dopisnice iz Donbasa od početka rata, i pre svega, odlične pesnikinje.
Vladimir Kolarić
© Sputnik / Lola Đorđević
Kao i svi segmenti ruskog društva i pesnici su podeljeni, imaju različite stavove o sukobu u Ukrajini. Međutim, veliki deo intelektualaca koji ranije nije bio direktno politički angažovan, sada je stao na stranu svoje zemlje jer smatraju da je to nacionalno odgovorno i zato mnogi podržavaju poziciju Rusije čak i ako se ne slažu sa svim aspektima akcije.
Lomonosov, Staljin, sibirski pank
U odeljku „Dodatak“ našle su se nesavremene pesme Lomonosova, klasika par ekselans i tri značajna autora pevane poezije, Bulata Okudžave, tvorca bardovske ruske poezije, Jegora Letova, tvorca sibirskog panka i Sergeja Babuneca, autora poznate pesme „večno mlad“ iz filma Alekseja Balabanova „Brat 2“.
Među njima je i Staljin koji počeo kao pesnik, imao je pesničke ambicije i objavljivao je poeziju kao mlad u dosta ozbiljnim gruzijskim časopisima. Tu poeziju je pisao na gruzijskom jeziku i ona je posle prevođena na ruski.
„Ovde imamo dve njegove pesme. Jedna je rana i ima neki pobunjenički karakter, ali individualni, protiv društva ali i za pravo pesnika. Druga je pozna pesma koju nije objavio za života, nađena je u zaostavštini i u njoj on preispituje sopstvenu ulogu. Reč je o poeziji koja opisuje nekog ko je pesnik, a Staljin nije bio bez književnog dara, ali svakako nije bio veliki pesnik. Obe pesme imaju element samopreispitivanja, a za ovu poslednju mogao bi se upotrebiti izraz – pokajanje“, zaključio je Kolarić.
