https://lat.sputnikportal.rs/20220118/i-ne-zaboravi-na-mene-muzicko-vece-posveceno-bardu-ruske-poezije-bulatu-okudzavi-1133424447.html
„I ne zaboravi na mene“: Muzičko veče posvećeno bardu ruske poezije Bulatu Okudžavi
„I ne zaboravi na mene“: Muzičko veče posvećeno bardu ruske poezije Bulatu Okudžavi
Sputnik Srbija
Poetsko-muzičko veče „Okudžava“, posvećeno ruskom pesničkom bardu Bulatu Okudžavi, koje se održava u Kulturnom centru „Čukarica“ večeras u 20 časova, svojevrsna... 18.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-18T14:44+0100
2022-01-18T14:44+0100
2022-01-24T14:57+0100
kultura
muzika
poezija
bulat okudžava
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/12/1133423817_0:262:2047:1413_1920x0_80_0_0_463040af8ec226aa3cada8342b8f3663.jpg
Veliki pesnik, prozaist, kompozitor i scenarist, kao zaveštanje ostavio je ljubiteljima poetske reči nekoliko knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Po mišljenju onih koji su ga poznavali i pratili njegov književni rad, Okudžava je posedovao izuzetan dar za melodiju i inteligentnu liriku, zbog čega je njegovo ime postalo odrednica a on sam jedan od osnivača tzv. žanra umetničke pesme. Njegove su se pesme šezdesetih godina širile Sovjetskim Savezom, slušane su sa magnetofonskih traka u stanovima, pevale se uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Govorilo se da su te pesme pune dobrote, hrabrosti i lepote, ali i ironije i smisla za humor. Stihovi o ratnom iskustvu, ispričani iz ugla sedamnaestogodišnjeg dobrovoljca, baš kao i oni posvećeni najtananijim osećanjima ljubavi prema ženi ili molitvi upućenoj bogu, imale su snažan efekat na slušaoce. Kada je 1997. godine preminuo, Bulat Okudžava oplakivan je onako kako to zaslužuju najviši predstavnici ruske kulture. Ovaj po ocu Gruzijac, a po majci Jermenin, imao je veoma teško detinjstvo i mladost: deo porodice nestao je u Staljinovim čistkama, majka je dve decenije provela u logoru, a on sam teško je ranjen u borbama sa Nemcima. Teskoba i nesreće ratnih dana nisu ga međutim sprečile da odloži gitaru i prestane da piše pesme. Kada je krajem pedesetih prvi put u društvu svojih prijatelja otpevao jednu svoju pesmu uz pratnju gitare, postalo je jasno da su ljudi prezasićeni zvaničnim socrealizmom i žedni novih reči i novog zvuka. Okudžavine pesme su se tako gotovo preko noći raširile po Moskvi i celom SSSR-u, bez obzira što nisu bile snimljene ni javno izvođene. „Odjednom se pojavio čovek koji je pokazao u svojim pesmama da je sve o čemu naši ljudi govore u kuhinji, u uskom krugu ili misle u vreme nesanice –veoma, veoma značajno.“ Prva knjiga Bulata Okudžave na srpskom jeziku bila je zbirka stihova „Ogledalo“, izbor iz poezije nastale u periodu od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka. U prevodu Mihaila B. Đakovića, knjigu je dvojezično objavila kuća "Paideia". Autor „Ponoćnog trolejbusa“ i „Molitve za Fransoa Vijona“ bio je gost Beograda i prijatelj velikih srpskih pesnika, poput Stevana Raičkovića. Vlasnik Ordena Otadžbinskog rata prvog stepena, Ordena prijateljstva naroda, Medalje Žukova i mnogih drugih visokih državnih i književnih priznanja, Bulat Okudžava ostaje pre svega umetnik, jedan od retkih koji je - spajajući ruski folklor i francusku šansonu, bunt i tananu liriku - svoj dar pretočio u stihove poslavši jedinstvenu i neprolaznu poruku ljubavi upućenu svetu i čoveku.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, muzika, poezija, bulat okudžava
kultura, muzika, poezija, bulat okudžava
„I ne zaboravi na mene“: Muzičko veče posvećeno bardu ruske poezije Bulatu Okudžavi
14:44 18.01.2022 (Osveženo: 14:57 24.01.2022) Poetsko-muzičko veče „Okudžava“, posvećeno ruskom pesničkom bardu Bulatu Okudžavi, koje se održava u Kulturnom centru „Čukarica“ večeras u 20 časova, svojevrsna je potvrda da naša publika pamti umetnika za koga se kaže da su njegovi filigranski stihovi učinili da ljudi sačuvaju nadu i poveruju u ljubav, u vreme kada je to bilo najmanje logično.
Veliki pesnik, prozaist, kompozitor i scenarist, kao zaveštanje ostavio je ljubiteljima poetske reči nekoliko knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Po mišljenju onih koji su ga poznavali i pratili njegov književni rad, Okudžava je posedovao izuzetan dar za melodiju i inteligentnu liriku, zbog čega je njegovo ime postalo odrednica a on sam jedan od osnivača tzv. žanra umetničke pesme.
Njegove su se pesme šezdesetih godina širile Sovjetskim Savezom, slušane su sa magnetofonskih traka u stanovima, pevale se uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Govorilo se da su te pesme pune dobrote, hrabrosti i lepote, ali i ironije i smisla za humor. Stihovi o ratnom iskustvu, ispričani iz ugla sedamnaestogodišnjeg dobrovoljca, baš kao i oni posvećeni najtananijim osećanjima ljubavi prema ženi ili molitvi upućenoj bogu, imale su snažan efekat na slušaoce.
Kada je 1997. godine preminuo, Bulat Okudžava oplakivan je onako kako to zaslužuju najviši predstavnici ruske kulture. Ovaj po ocu Gruzijac, a po majci Jermenin, imao je veoma teško detinjstvo i mladost: deo porodice nestao je u Staljinovim čistkama, majka je dve decenije provela u logoru, a on sam teško je ranjen u borbama sa Nemcima. Teskoba i nesreće ratnih dana nisu ga međutim sprečile da odloži gitaru i prestane da piše pesme. Kada je krajem pedesetih prvi put u društvu svojih prijatelja otpevao jednu svoju pesmu uz pratnju gitare, postalo je jasno da su ljudi prezasićeni zvaničnim socrealizmom i žedni novih reči i novog zvuka. Okudžavine pesme su se tako gotovo preko noći raširile po Moskvi i celom SSSR-u, bez obzira što nisu bile snimljene ni javno izvođene.
„Odjednom se pojavio čovek koji je pokazao u svojim pesmama da je sve o čemu naši ljudi govore u kuhinji, u uskom krugu ili misle u vreme nesanice –veoma, veoma značajno.“
Prva knjiga Bulata Okudžave na srpskom jeziku bila je zbirka stihova „Ogledalo“, izbor iz poezije nastale u periodu od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka. U prevodu Mihaila B. Đakovića, knjigu je dvojezično objavila kuća "Paideia".
Autor „Ponoćnog trolejbusa“ i „Molitve za Fransoa Vijona“ bio je gost Beograda i prijatelj velikih srpskih pesnika, poput Stevana Raičkovića. Vlasnik Ordena Otadžbinskog rata prvog stepena, Ordena prijateljstva naroda, Medalje Žukova i mnogih drugih visokih državnih i književnih priznanja, Bulat Okudžava ostaje pre svega umetnik, jedan od retkih koji je - spajajući ruski folklor i francusku šansonu, bunt i tananu liriku - svoj dar pretočio u stihove poslavši jedinstvenu i neprolaznu poruku ljubavi upućenu svetu i čoveku.
