https://lat.sputnikportal.rs/20221210/priznanje-merkelove-da-su-minskim-sporazumom-kupili-vreme-za-ukrajinu-da-li-je-tako-i-sa-briselskim--1147676303.html
Priznanje Merkelove da su Minskim sporazumom kupili vreme za Ukrajinu: Da li je tako i sa Briselskim
Priznanje Merkelove da su Minskim sporazumom kupili vreme za Ukrajinu: Da li je tako i sa Briselskim
Sputnik Srbija
Priznanje Angele Merkel da je Minskim sporazumima kupljeno vreme za Ukrajinu da ojača ozbiljna su poruka koja govori o karakteru Zapada - da sporazumi koje donosi... 10.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-10T22:32+0100
2022-12-10T22:32+0100
2022-12-10T22:32+0100
srbija
kosovo i metohija (kim)
briselski sporazum
rusija
ukrajina
minski sporazumi
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/482/52/4825296_7:0:1987:1114_1920x0_80_0_0_692b5ca2d647daa0a51d69b16766b47e.jpg
Doskora najuticajnija političarka Evrope, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel praktično je bacila „političku bombu“ priznajući u intervjuu za magazin "Cajt" šta je prava suština sporazuma iz Minska, koji su izdejstvovale Francuska i Nemačka (2014) – da je to bio pokušaj da se „kupi vreme za Ukrajinu kako bi ojačala“.Pristup je isti kao i kod nasOna je svojom izjavom ne samo raskrinkala namere Zapada, nego praktično dovela u pitanje iskrenost i nameru u sprovođenju svih međunarodnih sporazuma u koje su evropske i neke svetske sile bile umešne ili bile garant.Zoran Milivojević, diplomata u penziji, smatra da je zanimljiv rasplet oko sudbine Minskih sporazuma jer da su oni poštovani ne bi ni bilo sukoba u Ukrajini.To bi, dodaje naš sagovornik, moglo da bude i za nas iskustvo i da po tom modelu i principima ne treba ni da čudi kakav je odnos Zapada prema Briselskom sporazumu.„Imajući u vidu da je iza tog sporazuma konkretno stala Evropska unija, po analogiji može se smatrati da je pristup isti i da je i u slučaju Briselskog sporazuma cela ideja bila da se pokuša da se ojača ta takozvana državnost Kosova, a da se posle primenjuju ove mere, odnosno, da se pod pritiskom isposluju neka rešenja kao nametnuta, a Srbija da se slomi,“ objašnjava Milivojević.Želja Zapada sa apsolutnom kontrolomKako kaže, misli da su ove Merkelove reči ozbiljna poruka i da ona govori o karakteru nastojanja Zapada da kontroliše globalne odnose.Kršenje sporazuma još od 1999.Podsećanja radi, što se tiče Kosova i Metohije, sporazum i donete Rezolucije zapadne sile počele su da se krše od trenutka kad su doneti 1999. godine. Prvo su Unmik a kasnije i Euleks mnoge nadležnosti preneli na prištinske institucije, iako na to nisu imali pravo, da bi se stiglo do opremanja vojnih snaga Prištine, što je takođe kršenje svih sporazuma, i to još pre Briselskog.Ovome treba dodati i tačke iz nemačko-francuski predloga koji koji, ako je suditi po raspoloživim informacijama, nije u interesu Srbije od starta a koji pokušavaju da nam nametnu kao rešenje za kosovski problem.Sličnan su iskustva i u Bosni i Hercegovini, gde je mirovni Dejtonski sporazum faktički postao smetnja sopstvenim tvorcima sa Zapada, jer dokle god on je na snazi ne mogu da centralizuju BiH i tako ukinu Republiku Srpsku.Kad je reč o Minskim sporazumima, reagujući da izjavu Merkelove, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela je da je bivša kancelarka time priznala da Nemačka nikada nije nameravala da primeni sporazum, zajedno sa drugim zapadnim zemljama.„SAD i njeni saveznici su samo simulirali da podržavaju rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je otpočet put ka primirju dok se istovremeno u Ukrajinu pumpalo oružje,“ istakla je Zaharova.
https://lat.sputnikportal.rs/20221209/putin-razocaran-izjavom-merkelove-mozda-je-trebalo-ranije-da-pokrenemo-specijalnu-operaciju-1147606797.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221209/peskov-o-minskim-sporazumima-i-izjavi-merkelove-putin-je-od-samog-pocetka-upozoravao-1147589221.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
briselski ugovor, angela merkel, sporazumi, minski, ukrajina, rusija, kosovo i metohija, nemačka, francuska
briselski ugovor, angela merkel, sporazumi, minski, ukrajina, rusija, kosovo i metohija, nemačka, francuska
Priznanje Merkelove da su Minskim sporazumom kupili vreme za Ukrajinu: Da li je tako i sa Briselskim
Priznanje Angele Merkel da je Minskim sporazumima kupljeno vreme za Ukrajinu da ojača ozbiljna su poruka koja govori o karakteru Zapada - da sporazumi koje donosi i za koje garantuje važe samo dok njima odgovara. To je očigledno i slučaj i kod nas sa Briselskim sporazumom, ocenjuje diplomata u penziji Zoran Milivojević.
Doskora najuticajnija političarka Evrope, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel praktično je bacila „političku bombu“ priznajući u intervjuu za magazin "Cajt" šta je prava suština sporazuma iz Minska, koji su izdejstvovale Francuska i Nemačka (2014) – da je to bio pokušaj da se „kupi vreme za Ukrajinu kako bi ojačala“.
Pristup je isti kao i kod nas
Ona je svojom izjavom ne samo raskrinkala
namere Zapada, nego praktično dovela u pitanje iskrenost i nameru u sprovođenju svih međunarodnih sporazuma u koje su evropske i neke svetske sile bile umešne ili bile garant.
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, smatra da je zanimljiv rasplet oko sudbine Minskih sporazuma jer da su oni poštovani ne bi ni bilo sukoba u Ukrajini.
„To pokazuje karakter Zapada u odnosima prema trećima i da sporazumi ne znače samo poverenje između onih koji ih zaključuju nego i poverenje u vezi sa namerama i dobrom političkom voljom da se o nečemu sporazumeju što ima strateško značenje,“ ističe Milivojević.
To bi, dodaje naš sagovornik, moglo da bude i za nas iskustvo i da po tom modelu i principima ne treba ni da čudi kakav je odnos Zapada prema Briselskom sporazumu.
„Imajući u vidu da je iza tog sporazuma konkretno stala Evropska unija, po analogiji može se smatrati da je pristup isti i da je i u slučaju Briselskog sporazuma cela ideja bila da se pokuša da se ojača ta takozvana državnost Kosova, a da se posle primenjuju ove mere, odnosno, da se pod pritiskom isposluju neka rešenja kao nametnuta, a Srbija da se slomi,“ objašnjava Milivojević.
Želja Zapada sa apsolutnom kontrolom
Kako kaže, misli da su ove Merkelove reči ozbiljna poruka i da ona govori o karakteru nastojanja Zapada da kontroliše globalne odnose.
„Isto tako i da kontroliše stanje u pojedinim regionima i mestima gde je njihov interes zastupljen. Kada to kažem, konkretno ne mislim samo na Rusiju, nego to može da važi i za Zapadni Balkan, ali i za pacifički region i za neke druge oblasti gde postoje zapadni interesi, i gde postoje takve situacije gde ima nekih sporazuma koji su na snazi onoliko koliko to odgovara zapadnim interesima. Onog trenutka kada prestane da im odgovara, ti sporazumi ih više ne obavezuju. To znači da, ako se oko nečeg postigne sporazum to ne znači da iza toga i stoje,“ mišljenja je sagovornik Sputnjika.
Kršenje sporazuma još od 1999.
Podsećanja radi, što se tiče Kosova i Metohije, sporazum i donete Rezolucije zapadne sile počele su da se krše od trenutka kad su doneti 1999. godine. Prvo su Unmik a kasnije i Euleks mnoge nadležnosti preneli na prištinske institucije, iako na to nisu imali pravo, da bi se stiglo do opremanja vojnih snaga Prištine, što je takođe kršenje svih sporazuma, i to još pre Briselskog.
Briselskim sporazumom se stiglo do toga da je sever Kosova integrisan u pravni i politički sistem Kosova, dok obaveza oko formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena, a s obzirom na ponašanje i reči aktuelnog takozvanog kosovskog premijera koga Zapad podržava Aljbina Kurtija, to se neće ni desiti jer, kako je rekao, on „ne ispunjava dečije fantazije Beograda“.
Ovome treba dodati i tačke iz nemačko-francuski predloga koji koji, ako je suditi po raspoloživim informacijama, nije u interesu Srbije od starta a koji pokušavaju da nam nametnu kao rešenje za kosovski problem.
Sličnan su iskustva i u Bosni i Hercegovini, gde je mirovni Dejtonski sporazum faktički postao smetnja sopstvenim tvorcima sa Zapada, jer dokle god on je na snazi ne mogu da centralizuju BiH i tako ukinu Republiku Srpsku.
Kad je reč o Minskim sporazumima, reagujući da izjavu Merkelove, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela je da je bivša kancelarka time priznala da Nemačka nikada nije nameravala da primeni sporazum, zajedno sa drugim zapadnim zemljama.
„SAD i njeni saveznici su samo simulirali da podržavaju rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je otpočet put ka primirju dok se istovremeno u Ukrajinu pumpalo oružje,“ istakla je Zaharova.
