https://lat.sputnikportal.rs/20221207/cene-nafte-rastu-dok-embargo-na-rusku-naftu-stupa-na-snagu-1147463775.html
Cene nafte rastu dok embargo na rusku naftu stupa na snagu
Cene nafte rastu dok embargo na rusku naftu stupa na snagu
Sputnik Srbija
Za Rusiju je ograničenje cena nafte i naftnih derivata pokušaj manipulacije osnovnim principima slobodnog tržišta. Ona će prodavati samo naftu i naftne derivate... 07.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-07T12:34+0100
2022-12-07T12:34+0100
2023-06-16T15:42+0200
rusija
rusija
rusija – ekonomija
nafta
antiruske sankcije
ograničenje
cena
cena nafte
opek plus
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112279/71/1122797184_0:104:2000:1229_1920x0_80_0_0_9ed8b9e64b97c11bdc01bca6765f2d02.jpg
U okviru sankcija nametnutih Rusiji, EU je prošlog petka postigla sporazum o ograničenju cena ruske nafte kojom se države snabdevaju morskim putem na 60 dolara po barelu. Istog dana odluci su se pridružile i članice G7 i Australija.Ograničenje cena prati odluka doneta još u julu, o embargu na rusku naftu kojom se države kupci snabdevaju morskim putevima. Zamišljena sa ciljem da kazni Rusiju zbog izvođenja specijalne vojne operacije u Ukrajini, ograničenja usvojena prošlog leta predviđala su potpunu zabranu uvoza sve ruske sirove nafte od 5. decembra 2022, a naftnih derivata od 5. februara 2023. Inicijativa za ograničenje cena datira još iz juna 2022, kada je G7 osmislila mehanizam koji bi omogućio trećim stranama da nastave da uvoze rusku sirovu naftu koristeći samo tankere G7 i EU, osiguravajućih društva i kreditnih institucija pod uslovom da se roba proda za manje od 60 dolara po barelu.Ograničenje cena ruske nafte posejao je razdor unutar EU - polemike su trajale mesecima. U želji da što više naškode Moskvi, Poljska, Litvanija i Estonija zalagale su se da se cena ograniči na čak 30 dolara po barelu, dok su se Grčka, Malta i Kipar cenjkali za ograničenje po višoj ceni ili barem kompenzaciju kako bi zaštitili svoje brodarstvo. Sa druge strane, zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak istakao je da će Rusija, ukoliko ograničenje stupi na snagu, ili preusmeriti snabdevanje naftom „tržišno orijentisanim partnerima“, ili smanjiti proizvodnju. Bez obzira na upozorenja i potpuno svestan potencijalnog haosa na energetskim tržištima ukoliko Rusija smanji proizvodnju, Zapad je nastavio da sprovodi plan.Kako se zabrana uvoza ne odnosi na naftu koja se u EU doprema naftovodima, Mađarska, Slovačka i Češka nastaviće da je primaju kroz naftovod Družba; Bugarskoj je odobreno izuzeće do kraja 2024, dok što se tiče naftnih derivata, stanje nije baš najjasnije.Hrvatskoj je dozvoljeno da uvozi neke naftne derivate, a Češka će od sirovina ruskog porekla moći da proizvodi benzin i dizel. Kako Evropljani mogu da uvoze i nerusku naftu koja ide preko Rusije, azerbejdžanska, turkmenska i kazahstanska nafta koja se otprema sa terminala Ust-Luga i Novorosijsk nije pod merama. Čini se da će isto važiti i za letonske takozvane „mešavine“ iz Ventspilsa.Cene nafte su u ponedeljak skočile pošto je počeo plan za ograničavanje cene ruske nafte. Nafta tipa Brent je poskupela za oko 1 odsto, na više od 86 dolara na azijskom trgovanju.Rusija je kritikovala ono što smatra pokušajem manipulacije „osnovnim principima slobodnog tržišta“. Ona će „prodavati samo naftu i naftne derivate onim zemljama koje će sa nama raditi u skladu sa tržišnim uslovima, čak i ako moramo donekle da smanjimo proizvodnju“, rekao je Novak 4. decembra. „Nećemo koristiti instrumente koji su povezani sa ograničenjem cena. Sada tražimo mehanizme za zabranu korišćenja instrumenta ograničenja cena“, dodao je potpredsednik vlade.Rusija neće izvoziti naftu i gas u one zemlje koje odluče da ograniče cene energenata, kao što je sredinom oktobra najavio ruski predsednik Vladimir Putin, ali prati situaciju, izjavio je u nedelju portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Naše akcije baziramo na izjavi predsednika Putina da nećemo trgovati naftom i naftnim proizvodima ili gasom sa takvim zemljama [koje uvode granice cena]. Dakle, ovo je naša pozicija za sada“, rekao je Peskov medijima. Ruska ambasada u Sjedinjenim Državama nazvala je ograničenje cena „opasnom“ inicijativom, saopštivši: „Koraci poput ovih neizbežno će rezultirati povećanjem neizvesnosti i nametanjem većih troškova za potrošače sirovina... Bez obzira na trenutno koketiranje sa opasnim i nelegitimnim instrumentom, uvereni smo da će ruska nafta i dalje biti tražena."Niko iz Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika (OPEK+) još nije komentarisao nova ograničenja protiv Moskve. Međutim, u nedelju je kartel održao sastanak na kome je doneo odluku da zadrži postojeće kvote za proizvodnju nafte. Alijansa se ranije složila da smanji proizvodnju za 2 miliona barela dnevno od novembra do kraja 2023, zbog slabijih ekonomskih izgleda.Stručnjaci predviđaju nestašicu nafte i dizel goriva na evropskom tržištu kao posledicu embarga, kao i skok cena goriva, što će zadati ozbiljan udarac privredi EU.„Posledice takve odluke su očigledne: ona će dovesti do bujanja tražnje, poremećaja lanaca snabdevanja i eksplozivnog rasta cena goriva širom sveta“, upozorio je prvi zamenik predsednika Odbora za ekonomsku politiku Saveta Federacije Rusije Ivan Abramov.Istovremeno, Rusija je značajno povećala isporuke Kini, Indiji, Turskoj, Africi i Bliskom istoku i nastavlja da traži i pronalazi alternativna tržišta. Kina je od januara do oktobra kupila od Rusije 9,5 odsto više sirove nafte nego u istom periodu prošle godine - 71,97 miliona tona, što je Moskvi donelo prihod od 49,2 milijarde dolara, kako procenjuje prvi čovek Rosnjefta Igora Sečina. Peking je postao najveći kupac ruske nafte koja se doprema brodovima.Iako je Moskva druga posle Saudijske Arabije po količini isporuka u Kinu, bila je prva po tome koliko je otpremila u Indiju. Prema analitičarima Vorteka, Nju Delhi je u oktobru prvi put primio više nafte iz Rusije morskim putem nego Evropska unija – nadmašivši kontinent za 34 odsto. Što se tiče zabrane osiguranja tankera, Turska je, na primer, priznala osiguranje za ruske brodove, a isto je, prema rečima zamenika direktora Federalne agencije za pomorski i rečni saobraćaj Aleksandra Pošivaja, učinila i Indija. Prema izvorima na koje se pozivaju zapadni mediji, Rosnjeft proširuje sopstveni posao sa čarterom tankera, Lukoil premešta svoju naftu iz naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan (Turska) u sistem Kaspijskog naftovoda koji nije sankcionisan. Rusija je stalno naglašavala da ima široko potrošačko tržište i da će prodavati naftu samo pod uslovima koji su za nju povoljni, prenosi međunarodni Sputnjik.Tema emisije „Energija Sputnjika“ bila je primena zabrane uvoza ruske nafte morskim putem većini evropskih zemalja i posledice koje će ta odluka doneti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – ekonomija, nafta, antiruske sankcije, ograničenje, cena, cena nafte, opek plus, analize i mišljenja
rusija, rusija – ekonomija, nafta, antiruske sankcije, ograničenje, cena, cena nafte, opek plus, analize i mišljenja
Cene nafte rastu dok embargo na rusku naftu stupa na snagu
12:34 07.12.2022 (Osveženo: 15:42 16.06.2023) Za Rusiju je ograničenje cena nafte i naftnih derivata pokušaj manipulacije osnovnim principima slobodnog tržišta. Ona će prodavati samo naftu i naftne derivate onim zemljama koje će sa njom raditi u skladu sa tržišnim uslovima, čak i ako bude morala da smanji proizvodnju.
U okviru sankcija nametnutih Rusiji, EU je prošlog petka postigla sporazum o ograničenju cena ruske nafte kojom se države snabdevaju morskim putem na 60 dolara po barelu. Istog dana odluci su se pridružile i članice G7 i Australija.
Ograničenje cena prati odluka doneta još u julu, o embargu na rusku naftu kojom se države kupci snabdevaju morskim putevima. Zamišljena sa ciljem da kazni Rusiju zbog izvođenja specijalne vojne operacije u Ukrajini, ograničenja usvojena prošlog leta predviđala su potpunu zabranu uvoza sve ruske sirove nafte od 5. decembra 2022, a naftnih derivata od 5. februara 2023.
Inicijativa za ograničenje cena datira još iz juna 2022, kada je G7 osmislila mehanizam koji bi omogućio trećim stranama da nastave da uvoze rusku sirovu naftu koristeći samo tankere G7 i EU, osiguravajućih društva i kreditnih institucija pod uslovom da se roba proda za manje od 60 dolara po barelu.
Ograničenje cena ruske nafte posejao je razdor unutar EU - polemike su trajale mesecima. U želji da što više naškode Moskvi, Poljska, Litvanija i Estonija zalagale su se da se cena ograniči na čak 30 dolara po barelu, dok su se Grčka, Malta i Kipar cenjkali za ograničenje po višoj ceni ili barem kompenzaciju kako bi zaštitili svoje brodarstvo.
Sa druge strane, zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak istakao je da će Rusija, ukoliko ograničenje stupi na snagu, ili preusmeriti snabdevanje naftom „tržišno orijentisanim partnerima“, ili smanjiti proizvodnju. Bez obzira na upozorenja i potpuno svestan potencijalnog haosa na energetskim tržištima ukoliko Rusija smanji proizvodnju, Zapad je nastavio da sprovodi plan.
Kako se zabrana uvoza ne odnosi na naftu koja se u EU doprema naftovodima, Mađarska, Slovačka i Češka nastaviće da je primaju kroz naftovod Družba; Bugarskoj je odobreno izuzeće do kraja 2024, dok što se tiče naftnih derivata, stanje nije baš najjasnije.
Hrvatskoj je dozvoljeno da uvozi neke naftne derivate, a Češka će od sirovina ruskog porekla moći da proizvodi benzin i dizel. Kako Evropljani mogu da uvoze i nerusku naftu koja ide preko Rusije, azerbejdžanska, turkmenska i kazahstanska nafta koja se otprema sa terminala Ust-Luga i Novorosijsk nije pod merama. Čini se da će isto važiti i za letonske takozvane „mešavine“ iz Ventspilsa.
Cene nafte su u ponedeljak skočile pošto je počeo plan za ograničavanje cene ruske nafte. Nafta tipa Brent je poskupela za oko 1 odsto, na više od 86 dolara na azijskom trgovanju.
Rusija je kritikovala ono što smatra pokušajem manipulacije „osnovnim principima slobodnog tržišta“. Ona će „prodavati samo naftu i naftne derivate onim zemljama koje će sa nama raditi u skladu sa tržišnim uslovima, čak i ako moramo donekle da smanjimo proizvodnju“, rekao je Novak 4. decembra.
„Nećemo koristiti instrumente koji su povezani sa ograničenjem cena. Sada tražimo mehanizme za zabranu korišćenja instrumenta ograničenja cena“, dodao je potpredsednik vlade.
Rusija neće izvoziti naftu i gas u one zemlje koje odluče da ograniče cene energenata, kao što je sredinom oktobra najavio ruski predsednik Vladimir Putin, ali prati situaciju, izjavio je u nedelju portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Naše akcije baziramo na izjavi predsednika Putina da nećemo trgovati naftom i naftnim proizvodima ili gasom sa takvim zemljama [koje uvode granice cena]. Dakle, ovo je naša pozicija za sada“, rekao je Peskov medijima.
Ruska ambasada u Sjedinjenim Državama nazvala je ograničenje cena „opasnom“ inicijativom, saopštivši:
„Koraci poput ovih neizbežno će rezultirati povećanjem neizvesnosti i nametanjem većih troškova za potrošače sirovina... Bez obzira na trenutno koketiranje sa opasnim i nelegitimnim instrumentom, uvereni smo da će ruska nafta i dalje biti tražena."
Niko iz Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika (OPEK+) još nije komentarisao nova ograničenja protiv Moskve. Međutim, u nedelju je kartel održao sastanak na kome je doneo odluku da zadrži postojeće kvote za proizvodnju nafte. Alijansa se ranije složila da smanji proizvodnju za 2 miliona barela dnevno od novembra do kraja 2023, zbog slabijih ekonomskih izgleda.
Stručnjaci predviđaju nestašicu nafte i dizel goriva na evropskom tržištu kao posledicu embarga, kao i skok cena goriva, što će zadati ozbiljan udarac privredi EU.
„Posledice takve odluke su očigledne: ona će dovesti do bujanja tražnje, poremećaja lanaca snabdevanja i eksplozivnog rasta cena goriva širom sveta“, upozorio je prvi zamenik predsednika Odbora za ekonomsku politiku Saveta Federacije Rusije Ivan Abramov.
Istovremeno, Rusija je značajno povećala isporuke Kini, Indiji, Turskoj, Africi i Bliskom istoku i nastavlja da traži i pronalazi alternativna tržišta. Kina je od januara do oktobra kupila od Rusije 9,5 odsto više sirove nafte nego u istom periodu prošle godine - 71,97 miliona tona, što je Moskvi donelo prihod od 49,2 milijarde dolara, kako procenjuje prvi čovek Rosnjefta Igora Sečina. Peking je postao najveći kupac ruske nafte koja se doprema brodovima.
Iako je Moskva druga posle Saudijske Arabije po količini isporuka u Kinu, bila je prva po tome koliko je otpremila u Indiju. Prema analitičarima Vorteka, Nju Delhi je u oktobru prvi put primio više nafte iz Rusije morskim putem nego Evropska unija – nadmašivši kontinent za 34 odsto.
Što se tiče zabrane osiguranja tankera, Turska je, na primer, priznala osiguranje za ruske brodove, a isto je, prema rečima zamenika direktora Federalne agencije za pomorski i rečni saobraćaj Aleksandra Pošivaja, učinila i Indija.
Prema izvorima na koje se pozivaju zapadni mediji, Rosnjeft proširuje sopstveni posao sa čarterom tankera, Lukoil premešta svoju naftu iz naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan (Turska) u sistem Kaspijskog naftovoda koji nije sankcionisan. Rusija je stalno naglašavala da ima široko potrošačko tržište i da će prodavati naftu samo pod uslovima koji su za nju povoljni,
prenosi međunarodni Sputnjik.
Tema emisije „Energija Sputnjika“ bila je primena zabrane uvoza ruske nafte morskim putem većini evropskih zemalja i posledice koje će ta odluka doneti.
