Nije gladovala samo Ukrajina: Zašto je Bundestag doneo rezoluciju o Golodomoru
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Nemački parlament izglasao je rezoluciji kojom je Golodomor, glad 30-ih godina u SSSR, proglašen za genocid nad ukrajinskim narodom. Ruski eksperti podsećaju da nije gladovala samo Ukrajina nego ceo SSSR a smatraju da je Bundestag rezoluciju doneo po nalogu Amerikanaca.
Autori rezolucije, na čelu sa zamenikom Zelenih, predsednikom nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe Robinom Vagnerom, pozvali su nemačku vladu da preduzme mere za širenje informacija o Golodomoru. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenjuje da je nemačka rezolucija pokušaj da se opravda kampanja usmerena na demonizaciju Rusije sponzorisana od Zapada, dok portparolka ministarstva Marija Zaharova smatra da je rezolucija apsurdna i da iskrivljuje istorijske činjenice.
Nije gladovala samo Ukrajina, nego ceo SSSR
Kako kaže za Sputnjik ruski istoričar Viktor Mirkiskin, od gladi 1930-ih godina nije stradao samo ukrajinski narod, nego ceo Sovjetski Savez.
„Posle građanskog rata do početka Velikog otadžbinskog rata sve republike SSSR su se nalazile u teškim uslovima. Zemlja je bila izolovana od spoljnog sveta. Nije bilo dovoljno razvijene industrije, hrane. U to vreme, 1933. godine, bila je velika suša. Ona je pogodila Povoložje, kao i druge regione. Celokupno stanovništvo Sovjetskog Saveza patilo je od nedostatka hrane. Golodomor u vreme Staljinove vladavine nije bio usmeren protiv ukrajinskog naroda. Staljin nije bio savršen, ali nikada ništa nije uradio protiv Ukrajinaca. Zapravo od Golodomora je stradao narod SSSR“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Slično mišljenje deli i ruski istoričar Oleg Ajrapetov, koji odbacuje tezu da je u vreme Golodomora gladovala samo Ukrajina.
„Golodomor je zahvatio sve glavne žitne oblasti, one u kojima su domaćini bili orijentisani na proizvodnju žita. Međutim, stav ukrajinskih nacionalista je da su u to vreme samo Ukrajinci bili lišeni hleba i da je ovo bila ciljana politika Rusije koja je bila usmerena na uništenje ukrajinskog naroda. Ovo su podržale ukrajinske nacionalističke organizacije još 30-ih godina 20. veka“, podseća stručnjak.
Nemci prate trend
Ajrapetov istovremeno veruje da su nemačkom parlamentu Amerikanci naredili da glasa o rezoluciji o proglašenju Golodomora genocidom koji je izvršila Rusija nad ukrajinskim narodom.
„Nemačka je u velikoj meri zavisna od svojih američkih gospodara. Politička elita ove zemlje je pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država. Berlin ima najmoćniju ekonomiju u Evropi. On je ekonomski i politički zainteresovan za saradnju sa Rusijom, ali Vašington nije. Zbog toga, Amerikanci huškaju Nemce protiv Rusa kako bi njihova saradnja, koja je neophodna i Nemačkoj i Rusiji, bila problematična“, konstatuje sagovornik.
Ruski politikolog Jurij Svetov smatra da Nemačka ovim potezom pokušava da prati trend u kom su Ukrajinci predstavljeni kao žrtve.
„Ukrajince prikazuju kao ljude koji su žrtve Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Rusije...I po njima, za ovaj lanac „stradanja“, Rusija i ruski narod snose svu odgovornost. Stoga je, kao što je poznato, slična rezolucija o Golodomoru odavno usvojena u Sjedinjenim Američkim Državama“, objašnjava naš sagovornik.
Predstavnički dom američkog Kongresa je naime proglasio vreme Golodomora tridesetih godina prošlog veka za genocid nad Ukrajincima. Osim Amerikanaca, i Ukrajina je još 2006. godine usvojila zakon kojim je Golodomor ocenjen kao genocid nad ukrajinskim građanima. Bivši predsednik Ukrajine Petar Porošenko Golodomor je čak nazvao genocidom koji je veoma pažljivo isplaniran.
Golodomor je naziv za glad koja je zadesila stanovništvo 1932. i 1933. godine na teritoriji Ukrajinske SSR i drugih žitnica Sovjetskog Saveza, među kojima su Severni Kavkaz, Nižnje i Srednje Povoložje, znatan deo Centralno-černozemne oblasti, Kazahstan, Zapadni Sibir, Južni Ural.
Do gladi je došlo usled nestašice hrane koju su izazvale prisilna kolektivizacija proizvodnje hrane i nepovoljne vremenske prilike. Ukrajinci tvrde da su sovjetske vlasti namerno izazvale velike nestašice hrane kako bi uništile, to jest umanjile politički uticaj Ukrajinaca. Prema raznim procenama, tada je od gladi umrlo 7-8 miliona ljudi raznih nacionalnosti, od toga oko 3,5 miliona u Ukrajini.
