https://lat.sputnikportal.rs/20221127/istina-o-obaranju-malezijskog-aviona-video-1146879482.html
Istina o obaranju malezijskog aviona /video/
Istina o obaranju malezijskog aviona /video/
Sputnik Srbija
Nakon presude Okružnog suda u Hagu povodom obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Donbasa u julu 2014. godine ostaje mnogo otvorenih pitanja. Ali, za... 27.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-27T22:51+0100
2022-11-27T22:51+0100
2022-11-27T22:51+0100
svet
svet – politika
svet
politika
emisija „prorok“
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110190/44/1101904470_0:317:3077:2047_1920x0_80_0_0_a4d85723ebdf73042a47a5b2bf3ff117.jpg
„Nadimak Čombe se pridavao onim koji su bili vrlo opasni momci, brzi na šaci, a ponekad im ni ljepota nije baš bila za upisa.“ Sam nadimak, koji se brzo rasprostranio jugoslovenskim prostorom „dolazio je od neprijatelja naših naroda i narodnosti Čombeta iz Konga. Čombe je bio sluga kolonijalizma, vrlo nemilosrdan i krvoločan u obračunu sa svojim neistomišljenicima.“Citirano potiče iz teksta Mirze Hasanefendića „Priča o sarajevskim nadimcima“.Zapravo, lider separatista iz Katange, jedan od mnogih likova sličnog karaktera koji se pojavljuju na afričkoj političkoj karti tokom burnog procesa dekolonizacije, verovatno bi brzo otišao u zaborav da nije učestvovao u ubistvu Patrisa Lumumbe.Lumumba, prvi premijer nezavisne DR Kongo (tokom vladavine Mobutu Seseka preimenovane u Zair) posle streljanja januara 1961. godine najpre je sahranjen, pa ekshumiran, pa su posmrtni ostaci ponovo pokopani na drugoj lokaciji, pa opet ekshumirani, zatim isečeni na komade i istopljeni u kiselini. Ostao je jedan zub, a slučaj je hteo da šezdeset godina nakon egzekucije taj zub podseti širu javnost na ceo slučaj i reaktualizuje ga.Ranijom presudom belgijskog suda posmrtni ostaci, odnosno zub, morali su biti vraćeni porodici, što se i desilo juna 2022. godine. Još ranije, februara 2002. godine usledilo je i oficijelno izvinjenje od strane Brisela i osnivanje fonda za razvoj demokratije u DR Kongu.Belgijanci i njihova „misija“ u KonguMakar i na krakto, tako je opet otvorena diskusija na staru temu – događaja iz Katange, vojnog udara u DR Kongu, streljanja Lumumbe i učešća zapadnjaka, žestokih antikomunista i (post)kolonijalističkih ekstraprofitera u svemu tome. U neposrednoj egzekuciji učestvovali su Belgijanci, dotadašnji kolonijalni upravnici.O ulozi belgijskih oficira, zvaničnika, špijuna, plaćenika i rudarskog konglomerata nešto se znalo, a nešto pretpostavljalo, još i te 1961. godine (prisustvovali su pogubljenju, streljački vod predvodio je belgijski plaćenik). O roli američkih obaveštajnih struktura saznavalo se najpre indirektno i sa izvesnim zakašnjenjem. Likvidacija Lumumbe bila je opcija i za čuvenog Alena Dalsa koja se operativno razrađivala (u dva moguća scenarija), kao i stalno mešanje u tadašnju krizu pod plaštom borbe protiv komunizma.Paradoksalno, pošto Lumumba nije bio komunista, već borac protiv kolonijalizma, a Moskvi se obratio tek nakon posete SAD i poimanja da u Vašingtonu za to pomoć neće dobiti. U takvim okolnostima i Čombe je postajao poželjan zapadni saveznik ili bar neko koga je trebalo u datom trenutku podržati kako bi završio prljav posao.Istina posle šest decenijaPitanje koje se samo od sebe postavlja glasi: kakav širi politički značaj danas ima otkrivanje istine o jednom događaju od pre šezdeset godina?Sa jedne strane nastupile su trenutne posledice, stvari su otišle svojim tokom. Što se DR Konga tiče, tu je Čombe vodio svoju politiku. Što se Afrike tiče, tu su brojni drugi lideri shvatili poruku. Besmisleno je razmatrati sa ove vremenske distance – šta bi bilo kad bi bilo!?Sa druge strane, vreme čini svoje, stasale su nove generacije, okolnosti su drugačije, osim direktno zainteresovanih i eventualnog potezanja pitanja „istorijske odgovornosti“, teško da će u ostatku sveta predstavljena vest izazvati „veliku prašinu“.Svakako, istina ima širi politički značaj, ali treba i dodati – najčešće ukoliko se istinte informacije prikažu i potvrde odmah. Protokom vremena njihova relevatnost za tekuću politiku postaje manja. Zbog toga se često istina zaobilazi prilikom donošenja nekih krupnih odluka ili izvođenja značajnih operacija.Misterija obaranja malezijskog avionaNažalost, i nakon presude Okružnog suda u Hagu povodom obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Donbasa u julu 2014. godine ostaje mnogo otvorenih pitanja. Sud je, vodeći se svojom logikom, utvrdio odgovornost trojice okrivljenih i osudio ih u odsustvu na doživotni zatvor, ali je indirektno to bilo namenjeno - Rusiji.Jer, izneto je mišljenje da je u tom trenutku Rusija imala kontrolu nad DNR, a sa teritorije pod kontrolom oružanih jedinica DNR ispaljena je raketa koja je oborila avion. Presuda se, zapravo, u potpunosti uklapa u konstrukciju koja je predstavljena odmah nakon tragedije.Najpre su ruske vojne vlasti i njihovi eksponenti u Donbasu proglašeni odgovornim, a tek potom se započelo sa prikupljanjem dokaza. Kada se krene tim putem, onda dokazi moraju biti u skladu sa unapred donetom presudom. Ne može se odstupiti ni za jotu. Tako je slučaj politizovan do krajnje mere i pre nego što je započeta ozbiljnija istraga. Koji će sada sud presuditi da se zbilo nešto drugačije?Izvedeni dokazi, na osnovu kojih je doneta presuda, baziraju se ili na iskazima anonimnih svedoka ili na podacima koje je dostavila Služba bezbednosti Ukrajine.O kojim se anonimnim svedocima radi, naravno nije poznato, tek treba podsetiti da je na osnovu tvrdnji anonimnog izvora zaključeno 2003. godine i kako Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje koje će ubrzo iskoristiti, te je hitno započeta opsežna vojna intervencija koja, suštinski, ni do danas nije završena.Nigde snimaka i dokazaO verodostojnosti podataka koji se dostavljaju iz Kijeva takođe se može polemisati, poslednji incident u nizu vezan je za granatiranje Poljske uz tvrdnje kako su rakete – ruske! Uz to, satelitski snimci SAD koji su napravljeni na dan obaranja malezijskog aviona nisu obelodanjeni, niti je drugim zainteresovanim stranama dozvoljen uvid u njih uz poštovanje posebnih uslova.Takođe, rezultati istraga koje su sprovođene u Moskvi uporno su relativizovani ili čak ignorisani, iako je Rusija predala informacije sa svojih radara, kao i dokumenta koja ukazuju na mogućnost da je raketa ispaljena iz protivvazduhoplovnog sistema „Buk“ pripadala ukrajinskim vojnim snagama, te da je lansirana sa teritorije koju je u tom trenutku kontrolisao Kijev.Do kraja nerasvetljeno je i zašto nebo nad Donbasom nije bilo zatvoreno za putnički saobraćaj, uprkos oružanom sukobu koji je na tom području eskalirao!?Mnogo toga, dakle, ostaje sporno, nerazjašnjeno ili nedokazano. Usled toga, i istina o tome šta se zaista odigralo ostaje neotkrivena. Ko zna, možda je saznamo za šezdeset godina. Možda tek tada budu potvrđene neke od brojnih hipoteza koje se iznose danas.Kao što se desilo sa otkrivanjem istine o ubistvu Patrisa Lumube. Svakako, ako do toga uopšte dođe, za šezdeset godina biće kasno da prezentovana istina dobije kakav širi politički značaj.Prosto, em su nakon 2014. godine stvari otišle svojim tokom, nastupile su posledice koje su danas vidiljive i koje će dalje oblikovati međunarodne odnose, em će stasati neke nove generacije koje će raditi i odlučivati u drugačijim okolnostima. Protokom vremena istina će biti sve manje relevantna za političke procese. Do tada, pojavljivaće se likovi poput Čombea i završavati prljave poslove.
https://lat.sputnikportal.rs/20221117/sud-u-hagu-malezijski-boing-oboren-raketom-buk-sa-teritorije-koju-su-kontrolisali-ustanici-1146255799.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet – politika, svet, politika, emisija „prorok“, sputnjik video
svet – politika, svet, politika, emisija „prorok“, sputnjik video
Istina o obaranju malezijskog aviona /video/
Nakon presude Okružnog suda u Hagu povodom obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Donbasa u julu 2014. godine ostaje mnogo otvorenih pitanja. Ali, za početak, vratimo se koju deceniju unazad...
„Nadimak Čombe se pridavao onim koji su bili vrlo opasni momci, brzi na šaci, a ponekad im ni ljepota nije baš bila za upisa.“ Sam nadimak, koji se brzo rasprostranio jugoslovenskim prostorom „dolazio je od neprijatelja naših naroda i narodnosti Čombeta iz Konga. Čombe je bio sluga kolonijalizma, vrlo nemilosrdan i krvoločan u obračunu sa svojim neistomišljenicima.“
Citirano potiče iz teksta Mirze Hasanefendića „Priča o sarajevskim nadimcima“.
Zapravo, lider separatista iz Katange, jedan od mnogih likova sličnog karaktera koji se pojavljuju na afričkoj političkoj karti tokom burnog procesa dekolonizacije, verovatno bi brzo otišao u zaborav da nije učestvovao u ubistvu Patrisa Lumumbe.
Lumumba, prvi premijer nezavisne DR Kongo (tokom vladavine Mobutu Seseka preimenovane u Zair) posle streljanja januara 1961. godine najpre je sahranjen, pa ekshumiran, pa su posmrtni ostaci ponovo pokopani na drugoj lokaciji, pa opet ekshumirani, zatim isečeni na komade i istopljeni u kiselini. Ostao je jedan zub, a slučaj je hteo da šezdeset godina nakon egzekucije taj zub podseti širu javnost na ceo slučaj i reaktualizuje ga.
Ranijom presudom belgijskog suda posmrtni ostaci, odnosno zub, morali su biti vraćeni porodici, što se i desilo juna 2022. godine. Još ranije, februara 2002. godine usledilo je i oficijelno izvinjenje od strane Brisela i osnivanje fonda za razvoj demokratije u DR Kongu.
Belgijanci i njihova „misija“ u Kongu
Makar i na krakto, tako je opet otvorena diskusija na staru temu – događaja iz Katange, vojnog udara u DR Kongu, streljanja Lumumbe i učešća zapadnjaka, žestokih antikomunista i (post)kolonijalističkih ekstraprofitera u svemu tome. U neposrednoj egzekuciji učestvovali su Belgijanci, dotadašnji kolonijalni upravnici.
O ulozi belgijskih oficira, zvaničnika, špijuna, plaćenika i rudarskog konglomerata nešto se znalo, a nešto pretpostavljalo, još i te 1961. godine (prisustvovali su pogubljenju, streljački vod predvodio je belgijski plaćenik). O roli američkih obaveštajnih struktura saznavalo se najpre indirektno i sa izvesnim zakašnjenjem. Likvidacija Lumumbe bila je opcija i za čuvenog Alena Dalsa koja se operativno razrađivala (u dva moguća scenarija), kao i stalno mešanje u tadašnju krizu pod plaštom borbe protiv komunizma.
Paradoksalno, pošto Lumumba nije bio komunista, već borac protiv kolonijalizma, a Moskvi se obratio tek nakon posete SAD i poimanja da u Vašingtonu za to pomoć neće dobiti. U takvim okolnostima i Čombe je postajao poželjan zapadni saveznik ili bar neko koga je trebalo u datom trenutku podržati kako bi završio prljav posao.
Istina posle šest decenija
Pitanje koje se samo od sebe postavlja glasi: kakav širi politički značaj danas ima otkrivanje istine o jednom događaju od pre šezdeset godina?
Sa jedne strane nastupile su trenutne posledice, stvari su otišle svojim tokom. Što se DR Konga tiče, tu je Čombe vodio svoju politiku. Što se Afrike tiče, tu su brojni drugi lideri shvatili poruku. Besmisleno je razmatrati sa ove vremenske distance – šta bi bilo kad bi bilo!?
Sa druge strane, vreme čini svoje, stasale su nove generacije, okolnosti su drugačije, osim direktno zainteresovanih i eventualnog potezanja pitanja „istorijske odgovornosti“, teško da će u ostatku sveta predstavljena vest izazvati „veliku prašinu“.
Svakako, istina ima širi politički značaj, ali treba i dodati – najčešće ukoliko se istinte informacije prikažu i potvrde odmah. Protokom vremena njihova relevatnost za tekuću politiku postaje manja. Zbog toga se često istina zaobilazi prilikom donošenja nekih krupnih odluka ili izvođenja značajnih operacija.
Misterija obaranja malezijskog aviona
Nažalost, i nakon presude Okružnog suda u Hagu povodom obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Donbasa u julu 2014. godine ostaje mnogo otvorenih pitanja. Sud je, vodeći se svojom logikom, utvrdio odgovornost trojice okrivljenih i osudio ih u odsustvu na doživotni zatvor, ali je indirektno to bilo namenjeno - Rusiji.
Jer, izneto je mišljenje da je u tom trenutku Rusija imala kontrolu nad DNR, a sa teritorije pod kontrolom oružanih jedinica DNR ispaljena je raketa koja je oborila avion. Presuda se, zapravo, u potpunosti uklapa u konstrukciju koja je predstavljena odmah nakon tragedije.
Najpre su ruske vojne vlasti i njihovi eksponenti u Donbasu proglašeni odgovornim, a tek potom se započelo sa prikupljanjem dokaza. Kada se krene tim putem, onda dokazi moraju biti u skladu sa unapred donetom presudom. Ne može se odstupiti ni za jotu. Tako je slučaj politizovan do krajnje mere i pre nego što je započeta ozbiljnija istraga. Koji će sada sud presuditi da se zbilo nešto drugačije?
Izvedeni dokazi, na osnovu kojih je doneta presuda, baziraju se ili na iskazima anonimnih svedoka ili na podacima koje je dostavila Služba bezbednosti Ukrajine.
O kojim se anonimnim svedocima radi, naravno nije poznato, tek treba podsetiti da je na osnovu tvrdnji anonimnog izvora zaključeno 2003. godine i kako Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje koje će ubrzo iskoristiti, te je hitno započeta opsežna vojna intervencija koja, suštinski, ni do danas nije završena.
O verodostojnosti podataka koji se dostavljaju iz Kijeva takođe se može polemisati, poslednji incident u nizu vezan je za granatiranje Poljske uz tvrdnje kako su rakete – ruske! Uz to, satelitski snimci SAD koji su napravljeni na dan obaranja malezijskog aviona nisu obelodanjeni, niti je drugim zainteresovanim stranama dozvoljen uvid u njih uz poštovanje posebnih uslova.
Takođe, rezultati istraga koje su sprovođene u Moskvi uporno su relativizovani ili čak ignorisani, iako je Rusija predala informacije sa svojih radara, kao i dokumenta koja ukazuju na mogućnost da je raketa ispaljena iz protivvazduhoplovnog sistema „Buk“ pripadala ukrajinskim vojnim snagama, te da je lansirana sa teritorije koju je u tom trenutku kontrolisao Kijev.
Do kraja nerasvetljeno je i zašto nebo nad Donbasom nije bilo zatvoreno za putnički saobraćaj, uprkos oružanom sukobu koji je na tom području eskalirao!?
Mnogo toga, dakle, ostaje sporno, nerazjašnjeno ili nedokazano. Usled toga, i istina o tome šta se zaista odigralo ostaje neotkrivena. Ko zna, možda je saznamo za šezdeset godina. Možda tek tada budu potvrđene neke od brojnih hipoteza koje se iznose danas.
Kao što se desilo sa otkrivanjem istine o ubistvu Patrisa Lumube. Svakako, ako do toga uopšte dođe, za šezdeset godina biće kasno da prezentovana istina dobije kakav širi politički značaj.
Prosto, em su nakon 2014. godine stvari otišle svojim tokom, nastupile su posledice koje su danas vidiljive i koje će dalje oblikovati međunarodne odnose, em će stasati neke nove generacije koje će raditi i odlučivati u drugačijim okolnostima. Protokom vremena istina će biti sve manje relevantna za političke procese. Do tada, pojavljivaće se likovi poput Čombea i završavati prljave poslove.
