https://lat.sputnikportal.rs/20221127/cia-ima-novu-strategiju--drsko-i-otvoreno-vrbovanje-rusa-sad-olivera-ikodinovic-1146662405.html
CIA ima novu strategiju drsko i otvoreno vrbovanje Rusa
CIA ima novu strategiju drsko i otvoreno vrbovanje Rusa
Sputnik Srbija
Glavni cilj CIA je rat protiv Rusije - diskreditovanje, slabljenje, razjedinjenje i uništenje zemlje. SAD opsednute su činjenicom da je Rusija snažna država sa velikim... 27.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-27T09:01+0100
2022-11-27T09:01+0100
2022-11-27T09:01+0100
rusija
rusija – politika
cia
špijunaža
analize i mišljenja
sad
svet
obaveštajne službe
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111687/20/1116872091_0:0:2065:1162_1920x0_80_0_0_825de510387a2485577125d343dcce35.jpg
Lav Korolkov, veteran ruske Spoljne obaveštajne službe i stručnjak za krizne situacije, kaže za Spunjik da CIA razmatra disidenske krugove i pre svega one koje na teritoriji Rusije imaju veze koje su od interesa obaveštajnim službama, koji imaju kontakte i pozicije za dobijanje informacija koje su im potrebne.„Činjenica da su objavili da žele masovno da pribegnu ovakvom radu govori da je njihov obaveštajni aparat zakazao i da su ih poslednje akcije našeg rukovodstva lišile mnogih izvora... Očigledna je kadrovska kriza, pa su se mogućnosti naglo suzile. Njihov uobičajeni ritam rada je toliko poremećen da prelaze na nove taktike i strategije“, ocenjuje Korolkov.Prema njegovim rečima, CIA je zainteresovana i za one „apolitične Ruse“ koji kažu da ne žele da žive u zemlji koja je u ratu. On napominje da na meti može biti svaki ruski čovek, ali će uvek više biti zainteresovana za građane koji raspolažu određenim informacijama ili mogu do njih da dođu.Prema njegovom mišljenju, javni poziv govori i o tome da američka obaveštajna agencija namerava da organizuje događaje koji će oslabiti Rusiju na bilo koji način.Plan o vrbovanju Rusa koji su nezadovoljni specijalnom operacijom ruske vojske u Ukrajini objavio je Dejvid Marlou, zamenik direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), navodeći da ta agencija po celom svetu traži Ruse koji su, kao i SAD, užasnuti događajima u Ukrajini, dok moskovski eksperti ocenjuju da ta služba računa na to da će na taj način „saznati tajne i regrutovati špijune“.Postoje i mišljenja da SAD time pokušavaju da unapred postave „spavače“ na rukovodeće pozicije u Rusiji kako bi izvršile subverzivne aktivnosti unutar Rusije posle završetka ruske specijalne operacije u Ukrajini i kako bi ti agenti širili „zapadne vrednosti“ u Rusiji.Stručnjaci objašnjavaju da je ova praksa tipičnija za Veliku Britaniju, koja je godinama formirala mrežu agenata uticaja širom sveta, ali da je sada i Vašington aktivno uključen u taj proces.CIA je intezivno sprovodila tajne operacije i pre MajdanaOleg Hlobustov, ekspert ruskog Fonda za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i istoričar ruskih specijalnih službi, ocenjuje da bi ti Rusi koji su na meti mogli postati špijuni i agenti uticaja američke Centralne obaveštajne agencije, ali se tu radi o veoma malom broju ljudi. Ipak, smatra on, većina je potrebna Amerikancima za ulogu „političkih statista“, koji će iznositi svoje neslaganje sa odlukama ruskog rukovodstva.„Dejvid Marlou je zamenik direktora CIA i istovremeno odgovoran je za sve operativne aktivnosti, uključujući i tajne operacije. Pravo na sprovođenje tajnih operacija CIA je dobila 1947. godine i od tada je to jedna od glavnih aktivnosti te obaveštajne službe. Oni imaju za cilj da šire uticaj na strane zemlje kako bi sprovodeli politiku u skladu sa interesima SAD. Zbog toga je ta izjava Dejvida Marloua veoma važna. To je ono što se zove ‘javna tajna’“, kaže ekspert.Hlobustov napominje da CIA sprovodi antiruske aktivnosti već godinama.„Marlou je na toj poziciji praktično od jula 2020. godine tj. oko 15 meseci. Dobro znamo da je CIA antiruske aktivnosti intezivno počela da sprovodi od 2014. godine, pa čak i 2013., kada su počeli protesti u Kijevu, koji su doveli do državnog udara u februaru 2014. Njegovo obraćanje upućeno je osobama koje su nezadovoljne sprovođenjem ruske specijalne operacije u Ukrajini. Takvih ljudi ima u inostranstvu među ruskim državljanima i u neznatnom broju na teritoriji Rusije. Međutim, svako ko se javno i politički protivi sprovođenju specijalne operacije mora da odgovori na niz pitanja“, kaže Hlobustov.U tom kontekstu ekspert je povukao istorijske paralele.„Uzmimo 1941. godinu i planove nacističke Nemačke za napad na Sovjetski Savez... Danas kažemo da rukovodstvo Sovjetskog Saveza nije dobro reagovalo i nije preduzelo nikakve preventivne mere za odbijanje agresije. Ako uzmimo 2022. godinu i izveštaje o NATO planovima agresije na Rusku Federaciju, onda zaključujemo da je Rusija preduzela preventivne mere za suzbijanje agresije, ali se onda kod neznatnog broja ljudi pojavilo nezadovoljstvo. Po njima je izgleda trebalo je da sačekamo dok ne počnu da pucaju na Kursku, Belgorodsku i Brjansku oblast ili da sačekamo da NATO trupe budu na teritoriji Ukrajine i da tek onda počnemo da rešavamo taj problem. NATO i SAD su mogle da spreče rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, koja je počela krajem februara ove godine. Dovoljno je bilo reći: ‘Otvoreni smo za pregovore’...“, konstatuje ekspert.Umesto da sednu za pregovarački sto SAD su ignorisale zabrinost Rusije i odbile ruske zahteve o pružanju bezbednosnih garancija, koje su, između ostalog, obuhvatali zahteve o ne širenju NATO-a, odbijanje razmeštanja sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne infrastrukture Severnoatlantskog saveza u Evropi na stanje iz 1997. godine. Umesto pregovora i dogovora, SAD nastavile su agresivnu politiku i politiku pritisaka, pretnji i sankcija, istovremeno sa svojim saveznicima doturajući oružje Ukrajini i vodeći proksi rat protiv Rusije.Većina Rusa podržava rusku specijalnu operaciju u UkrajiniRuski advokati navode da saradnja sa CIA, kao i sa bilo kojom stranom obaveštajnom službom, preti ruskim državljanima kaznom do 20 godina zatvora po članu o izdaji. Visina kazne zavisi i od stepena važnosti informacija datih stranim obaveštajnim službama.Anketa sprovedene letos pokazuju da oko 75 odsto Rusa podržava rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, 15-17 odsto njih ne slaže sa tim, a ostalima je bilo teško da odgovore.Stručnjaci podsećaju da je Vašinton je uporno radio na razbijanju Sovjetskog Saveza, a isto to - samo bezuspešno - pokušava i sa Rusijom. Naime, nakon što je pokrenuo hibridni rat protiv Rusije, kolektivni Zapad je očekivao da će antiruske sankcije izazvati nezadovoljstvo unutar zemlje, ali su one konsolidovale društvo u nastojanju da se odupre izazovima koji dolaze spolja. Zbog toga, SAD razmatraju sve opcije i pokušavaju da destabilizuju situaciju i iznutra razjedine Rusiju.
https://lat.sputnikportal.rs/20220908/od-cetvrtka-do-cetvrtka-emisija-natasa-milosavljevic-08-09-2022-1141990704.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, cia, špijunaža, analize i mišljenja, sad, svet, obaveštajne službe, nato
rusija – politika, cia, špijunaža, analize i mišljenja, sad, svet, obaveštajne službe, nato
CIA ima novu strategiju drsko i otvoreno vrbovanje Rusa
Glavni cilj CIA je rat protiv Rusije - diskreditovanje, slabljenje, razjedinjenje i uništenje zemlje. SAD opsednute su činjenicom da je Rusija snažna država sa velikim potencijalom i prirodnim resursima, pa pokušavaju različitim metodama da se bore protiv nje. Zbog toga CIA drsko i otvoreno objavljuje planove o vrbovanju Rusa, kažu ruski eksperti.
Lav Korolkov, veteran ruske Spoljne obaveštajne službe i stručnjak za krizne situacije, kaže za Spunjik da CIA razmatra disidenske krugove i pre svega one koje na teritoriji Rusije imaju veze koje su od interesa obaveštajnim službama, koji imaju kontakte i pozicije za dobijanje informacija koje su im potrebne.
„Činjenica da su objavili da žele masovno da pribegnu ovakvom radu govori da je njihov obaveštajni aparat zakazao i da su ih poslednje akcije našeg rukovodstva lišile mnogih izvora... Očigledna je kadrovska kriza, pa su se mogućnosti naglo suzile. Njihov uobičajeni ritam rada je toliko poremećen da prelaze na nove taktike i strategije“, ocenjuje Korolkov.
Prema njegovim rečima, CIA je zainteresovana i za one „apolitične Ruse“ koji kažu da ne žele da žive u zemlji koja je u ratu. On napominje da na meti može biti svaki ruski čovek, ali će uvek više biti zainteresovana za građane koji raspolažu određenim informacijama ili mogu do njih da dođu.
Prema njegovom mišljenju, javni poziv govori i o tome da američka obaveštajna agencija namerava da organizuje događaje koji će oslabiti Rusiju na bilo koji način.
„Oni se pre svega spremaju za organizovanje događaja koji bi oslabili našu odbrambenu sposobnost, političku stabilnost itd. To govori da su u velikoj meri iscrpili načine, metode i mogućnosti s kojima su ušli u konflikt sa nama“, kaže Korolkov.
Plan o vrbovanju Rusa koji su nezadovoljni specijalnom operacijom ruske vojske u Ukrajini objavio je Dejvid Marlou, zamenik direktora
američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), navodeći da ta agencija po celom svetu traži Ruse koji su, kao i SAD, užasnuti događajima u Ukrajini, dok moskovski eksperti ocenjuju da ta služba računa na to da će na taj način
„saznati tajne i regrutovati špijune“.
Postoje i mišljenja da SAD time pokušavaju da unapred postave „spavače“ na rukovodeće pozicije u Rusiji kako bi izvršile subverzivne aktivnosti unutar Rusije posle završetka ruske specijalne operacije u Ukrajini i kako bi ti agenti širili „zapadne vrednosti“ u Rusiji.
Stručnjaci objašnjavaju da je ova praksa tipičnija za Veliku Britaniju, koja je godinama formirala mrežu agenata uticaja širom sveta, ali da je sada i Vašington aktivno uključen u taj proces.
CIA je intezivno sprovodila tajne operacije i pre Majdana
Oleg Hlobustov, ekspert ruskog Fonda za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i istoričar ruskih specijalnih službi, ocenjuje da bi ti Rusi koji su na meti mogli postati špijuni i agenti uticaja američke Centralne obaveštajne agencije, ali se tu radi o veoma malom broju ljudi. Ipak, smatra on, većina je potrebna Amerikancima za ulogu „političkih statista“, koji će iznositi svoje neslaganje sa odlukama ruskog rukovodstva.
„Dejvid Marlou je zamenik direktora CIA i istovremeno odgovoran je za sve operativne aktivnosti, uključujući i tajne operacije. Pravo na sprovođenje tajnih operacija CIA je dobila 1947. godine i od tada je to jedna od glavnih aktivnosti te obaveštajne službe. Oni imaju za cilj da šire uticaj na strane zemlje kako bi sprovodeli politiku u skladu sa interesima SAD. Zbog toga je ta izjava Dejvida Marloua veoma važna. To je ono što se zove ‘javna tajna’“, kaže ekspert.
Hlobustov napominje da CIA sprovodi antiruske aktivnosti već godinama.
„Marlou je na toj poziciji praktično od jula 2020. godine tj. oko 15 meseci. Dobro znamo da je CIA
antiruske aktivnosti intezivno počela da sprovodi od 2014. godine, pa čak i 2013., kada su počeli
protesti u Kijevu, koji su doveli do državnog udara u februaru 2014. Njegovo obraćanje upućeno je osobama koje su nezadovoljne sprovođenjem ruske specijalne operacije u Ukrajini. Takvih ljudi ima u inostranstvu među ruskim državljanima i u neznatnom broju
na teritoriji Rusije. Međutim, svako ko se javno i politički protivi sprovođenju specijalne operacije mora da odgovori na niz pitanja“, kaže Hlobustov.
U tom kontekstu ekspert je povukao istorijske paralele.
„Uzmimo 1941. godinu i planove nacističke Nemačke za napad na Sovjetski Savez... Danas kažemo da rukovodstvo Sovjetskog Saveza nije dobro reagovalo i nije preduzelo nikakve preventivne mere za odbijanje agresije. Ako uzmimo 2022. godinu i izveštaje o NATO planovima agresije na Rusku Federaciju, onda zaključujemo da je Rusija preduzela preventivne mere za suzbijanje agresije, ali se onda kod neznatnog broja ljudi pojavilo nezadovoljstvo. Po njima je izgleda trebalo je da sačekamo dok ne počnu da pucaju na Kursku, Belgorodsku i Brjansku oblast ili da sačekamo da NATO trupe budu na teritoriji Ukrajine i da tek onda počnemo da rešavamo taj problem. NATO i SAD su mogle da spreče rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, koja je počela krajem februara ove godine. Dovoljno je bilo reći: ‘Otvoreni smo za pregovore’...“, konstatuje ekspert.
Umesto da sednu za pregovarački sto
SAD su ignorisale zabrinost Rusije i odbile ruske zahteve o pružanju bezbednosnih garancija, koje su, između ostalog, obuhvatali zahteve o ne širenju NATO-a, odbijanje razmeštanja sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne infrastrukture Severnoatlantskog saveza u Evropi na stanje iz 1997. godine. Umesto pregovora i dogovora,
SAD nastavile su agresivnu politiku i politiku pritisaka, pretnji i sankcija, istovremeno sa svojim saveznicima doturajući oružje Ukrajini i vodeći
proksi rat protiv Rusije.
Većina Rusa podržava rusku specijalnu operaciju u Ukrajini
Ruski advokati navode da saradnja sa CIA, kao i sa bilo kojom stranom obaveštajnom službom, preti ruskim državljanima kaznom do 20 godina zatvora po članu o izdaji. Visina kazne zavisi i od stepena važnosti informacija datih stranim obaveštajnim službama.
Anketa sprovedene letos pokazuju da oko 75 odsto Rusa podržava rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, 15-17 odsto njih ne slaže sa tim, a ostalima je bilo teško da odgovore.
„Smatram da predstavnici ove grupe stanovništva koja se protivi ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini, treba iskreno da se izjasni o svom političkom stavu i pošteno odgovori na pitanja, kao naprimer - kako se osećaju povodom ubistava na Majdanu 20. februara 2014. godine ili spaljivanja ljudi u Odesi, 2. maja 2014. Smatram da niko ne može da osuđuje rusku vojnu operaciju u Ukrajini, jer je to zaista zaštita naših građana, kao i građana Ukrajine od genocida, koji su izvršile one vlasti koje su došle na vlast posle državnog prevrata“, ocenjuje Hlobustov.
Stručnjaci podsećaju da je Vašinton je uporno radio na razbijanju Sovjetskog Saveza, a isto to - samo bezuspešno - pokušava i sa Rusijom. Naime, nakon što je pokrenuo hibridni rat protiv Rusije, kolektivni Zapad je očekivao da će antiruske sankcije izazvati nezadovoljstvo unutar zemlje, ali su one konsolidovale društvo u nastojanju da se odupre izazovima koji dolaze spolja. Zbog toga, SAD razmatraju sve opcije i pokušavaju da destabilizuju situaciju i iznutra razjedine Rusiju.
