00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
VESTI
Sukob u Ukrajini posle napada zapadnim raketama na Rusiju
06:30
28 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
06:58
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Nova studija: Čovek i hobotnica imaju iznenađujuće sličan mozak

CC0 / / Hobotnica
Hobotnica - Sputnik Srbija, 1920, 27.11.2022
Pratite nas
Tim naučnika pronašao je osobinu koju mozak hobotnice deli sa ljudima: ogroman repertoar mikroRNK u njihovom nervnom tkivu.
Istraživanje je sproveo sistemski biologom Nikolaus Rajevski iz Centra za molekularnu medicinu Maks-Delbrik u Berlinu.
Glavonošci mekog tela kao što su hobotnice (beskičmenjaci) su izuzetno inteligentni sa veoma složenim raspoređenim nervnim sistemom i evoluirali su nezavisno od kičmenjaka.
Složen nervni sistem i inteligencija su relativno uobičajene osobine kod kičmenjaka, ali su retke među beskičmenjacima.
Sposobnost glavonožaca da brzo uređuju svoje RNK sekvence u hodu kako bi se prilagodili svom okruženju je još jedno iznenađenje, jer adaptacija obično počinje sa DNK, a te promene se prenose na RNK. Ovo je navelo Rajevskog da se zapita koje bi druge tajne RNK mogle da kriju hobotnice.
Tim je sekvencirao RNK iz 18 uzoraka dobijenih od mrtvih hobotnica različitih vrsta. Ovo sekvenciranje je dalo profil RNK glasnika i male RNK u njoj. Rezultati su bili iznenađujući: uređivanje RNK se odvijalo u neočekivanim oblastima.
Tim je pronašao 164 mikroRNA gena grupisanih u 138 porodica mikroRNA u običnoj hobotnici. Ovi brojevi su jednaki onima kod životinja kao što su kokoške i žabe (ljudski genom kodira oko 2.600 zrelih mikroRNK). A 42 porodice su bile nove, uglavnom u mozgu i nervnom tkivu.
„Ovo je treća po veličini ekspanzija porodica mikroRNA u životinjskom svetu i najveća van kičmenjaka“, kaže biolog Grigorij Zolotarov, istraživač u Centru za genomsku regulaciju u Španiji.
MikroRNA su same po sebi nekodirajući RNK molekuli koji su u velikoj meri uključeni u regulisanje ekspresije gena, vezujući se za veće RNK molekule kako bi pomogli ćelijama da fino podese proteine koje stvaraju.
Otkriće tih porodica mikroRNA ukazuje da one i dalje igraju ulogu u biologiji hobotnice, iako naučnici još ne znaju koja je ta uloga, niti sa kojim ćelijama su miRNA uključene.
Istraživači navode da su „mi[kro]RNK i, možda, njihove specijalizovane neuronske funkcije duboko povezane i moguće potrebne za pojavu složenih mozgova kod životinja".
Naučnici planiraju da pokušaju da shvate šta tačno te mikroRNA rade u budućim studijama.
Hobotnica - Sputnik Srbija, 1920, 29.11.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Hobotnice postaju svesna bića: Novi izvešaj naučnika u Britaniji
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala